Večni vladar i prijatelj srpskih vlasti: Ko je Ilham Alijev sa kojim se Putin sastaje

Dvojica autoritarnih predsednika su razgovarala o nizu tema, među kojima su bilateralni odnosi i "međunarodni regionalni problemi".
Jedna od glavnih tema o kojoj su razgovarali jeste dalji razvoj „rusko-azerbejdžanskog strateškog partnerstva i saveza“, saopštila je pres služba Kremlja. Očekuje se da će se razgovarati i o drugim „relevantnim međunarodnim i regionalnim pitanjima“.

Tradicionalni saveznik i partner Rusije, Jermenija se nedavno okrenula ka poboljšanju svojih veza sa Zapadom i hlađenju svojih odnosa sa Moskvom, za šta Jerevan okrivljuje to što je Rusija nije podržala u njenom sukobu sa Azerbejdžanom.

Moskva, koja smatra da su obe bivše sovjetske republike u njenoj sferi uticaja, uznemirena je naporima Jermenije da produbi svoje veze sa zapadnim zemljama, posebno sa Sjedinjenim Državama.

Putin je poslednji put posetio Azerbejdžan u septembru 2018. Tokom te posete gledao je svetsko prvenstvo u džudou i učestvovao na devetoj plenarnoj sednici rusko-azerbejdžanskog međuregionalnog foruma. Kavkaska zemlja je blizak partner Moskve, ali i veliki snabdevač energijom zapadnim zemljama.
Azerbejdžan nije potpisnik Rimskog statuta, kojim je uspostavljen Međunarodni krivični sud, što znači da Putin može da putuje u zemlju bez straha od hapšenja po međunarodnoj poternici koju je za njim raspisao sud za ratne zločine u Ukrajini.

U međuvremenu, Putin i dalje vodi rat protiv Ukrajine, a ruska vojska je sada primorana da brani rusku teritoriju Kursk, u kojoj već skoro dve nedelje ukrajinske snage osvajaju naselja.

Ko je Ilham Alijev, "večni vladar" Azerbejdžana

Alijev je dugogodišnji predsednik Azerbejdžana, sada na svom petom mandatu, a i pre toga je držao brojne visoke funkcije. lham Alijev je rođen kao sin zamenik načelnika odeljenja KGB-a u Bakuu Hejdara Alijeva, koji je zatim postao sekretar CK Komunističke partije SSR Azerbejdžana i vladao čvrstom rukom.

Ilham Alijev je studirao na Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose, gde je kasnije i magistrirao istorijske nauke, a onda i doktorirao na filozofiji.

Nakon što je Hejdar Alijev napustio politbiro CK KPSS, Ilham je počeo da se bavi privatnim biznisom, rukovodio je brojem industrijskih i komercijalnih preduzeća. On se 1992. godine poslom preselio u Istanbul a u Azerbejdžan se vratio tek kada je njegov otac postao predsednik republike.

Od 1994. godine do avgusta 2003. godine je bio potpredsednik, a zatim prvi potpredsednik državne naftne kompanije Republike Azerbejdžana (SOCAR). Aktivno je učestvovao u sprovođenju tzv. „naftne strategije Hejdara Alijeva“.

Ilham Alijev je 1997. godine postao predsednik Olimpijskog Komiteta Azerbejdžana.

Za zamenika vladajuće partije „Novi Azerbejdžan“ izabran je 1999. godine, za prvog zamenika 2001. godine, a 2005. godine za njenog predsednika. Bio je šef poslaničke grupe u delegaciji Mili Medžilsa u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope od 2001. godine do 2003. godine.

U januaru 2003. godine je izabran za zamenika predsedavajućeg Parlamentarne skupštine Saveta Evrope i za člana odbora PSSE. U aprilu 2004. godine je za učešće u radu PSSE i privrženost evropskim idealima izabran za počasnog člana PSSE i nagrađen medaljom. Poslanički mandat mu je prestao postavljenjem na dužnost premijera Azerbejdžana u avgustu 2003. godine.

Alijev je izabran za predsednika Azerbejdžana 15. oktobra 2003. godine.

Ponovo je 2008. godine, osvojivši 88 odsto glasova, a vlast je učvrstio naredne godine, proguravši referendum o Ustavu, kojim je ukinuto ograničenje broja predsedničkih mandata i omogućeno gušenje slobode medija. Dve godine kasnije su održani protesti, čiji su učesnici tražili smenu njegove Vlade, što se završilo hapšenjem četiri stotine ljudi.
Od tada je takoreći samo nizao mandate i pos vemu sudeći ne planira uskoro sa napusti fotelju.

Oženjen je sa Mehriban Pašaevom i imaju troje dece.

Prijatelj srpskih vlasti

Bez obzira na to što se radi o diktatoru zemlje u kojoj se gaze ljudska prava i sloboda govora, Alijev ima širok krug prijatelja, najviše zbog glavnog izvoznog proizvoda svoje zemlje - nafte.
Pre dve godine boravio je u zvaničnoj poseti Srbiji, a među glavnim temama njegovog razgovora sa Aleksandrom Vučićem bila je energetika i strateško partnerstvo.

O bliskim odnosima Srbije i Azerbejdžana svedoči i spomenik u Tašmajdanskom parku Hejdaru Alijevu, njegovom ocu.

Spomenik je podignut 2011. godine, a prethodne godine su tadašnji predsednik Boris Tadić i Ilham Alijev potpisali sporazume o saradnji država u oblasti ekonomije, bezbednosti i diplomatije.

Inače, park na Tašmajdanu i jedan park u Novom Sadu su obnovljeni uz pomoć finansija Vlade Azerbejdžana.

Veze sa Bakuuom je nastavila da neguje i naprednjačka vlastu Srbiji, pa su srpski zvaničnici bili česti gosti u Azerbejdžanu, na čelu sa Vučićem.