0
Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko pomogao je Rusiji da okonča pobunu paravojne formacije Vagner koju je predvodio lider Vagner grupe Jevgenij Prigožin. Dramatične događaje proteklog vikenda pratio je ceo svet, a svi su se pitali da li je ovo možda politički kraj ruskog predsednika Vladimira Putina. Međutim, Lukašenko je u poslednjem trenutku "spasio situaciju", pa je od vazala Moskve postao "regionalni državnik". Ipak, on je zapravo bio primoran da "vrati uslugu" Putinu koji ga je podržao 2020. godine, kada su u Belorusiji buktali protesti koji su pretetili da ozbiljno uzdrmaju Lukašenkovu vladavinu.
Lukašenko intervenisao u pobuni Vagnera
Prigožin je prošle subote želeo da ode čak do Moskve, ali je umesto toga završio u Minsku. Borci iz zloglasne ruske privatne vojne Vagner grupe već su bili na putu ka glavnom gradu Rusije kada je stigla vest iz vlade u Belorusiji.
„Šef grupe Vagner Jevgenij Prigožin prihvatio je predlog predsednika Belorusije Aleksandra Lukašenka da se zaustavi kretanje naoružanih Vagnerovaca unutar Rusije i preduzme dodatne korake za deeskalaciju tenzija“, navodi se u zvaničnom saopštenju.
U narednim danima, niko nije znao gde se Prigožin tačno nalazi, a onda je Lukašenko objavio da je šef Vagnera stigao u Minsk.
Ispostavilo bi se da je beloruski lider Lukašenko spasao ruskog predsednika Vladimira Putina od unutrašnje destabilizacije usred rata protiv Ukrajine, prenosi Dojče vele.
Kremlj je zahvalan Lukašenku na njegovim naporima, rekao je portparol Dmitrij Peskov. Komentator na ruskoj televiziji bio je uporniji, rekavši da Lukašenko „zaslužuje spomenik u najlepšem delu Moskve“.
Ali kako je tačno došlo do ovog iznenađujućeg obrta — i kakvu će ulogu Belorusija igrati u bliskoj budućnosti?
Tokom pobune postalo je jasno da će Lukašenko stati na Putinovu stranu. Dvojica predsednika razgovarala su telefonom najmanje dva puta. Navodi se da je Lukašenko ponudio da deluje kao posrednik jer lično poznaje Prigožina 20 godina, rekli su izvori u Kremlju. Istovremeno, beloruski Savet bezbednosti saopštio je da će Belorusija ostati saveznik Rusije i da će svaki sukob unutar Rusije biti poklon Zapadu.
„Lukašenku je u interesu da spreči veliku krizu u Rusiji“, rekao je Jeveni Preherman, direktor istraživačkog centra, Saveta za međunarodne odnose u Minsku.
Velika zabrinutost vlade u Minsku je da bi se borbe u Ukrajini mogle proširiti na belorusku teritoriju, rekao je on za Dojče vele.
Čini se da je ovaj strah opravdan, o čemu svedoči apel koji su uputili Lukašenkovi protivnici iz puka Kalinouski, koji se sastoji od beloruskih dobrovoljaca koji se bore na strani ukrajinske vojske protiv Rusije.
Dok je Prigožin još vodio svoju pobunu, puk je u video snimku izjavio da je spreman da iskoristi priliku i „oslobodi Belorusiju od diktature i okupacije“.
„Lukašenkov interes je da spreči da se tako nešto dogodi“, rekao je Preherman.
Od 1999. Belorusija i Rusija su povezane u takozvanoj „Unijskoj državi Rusije i Belorusije“ koja je zasnovana na sporazumu iz 1997. Ali Lukašenko je u prošlosti pokušavao da zadrži određeni stepen autonomije od Putina.
„Njihov odnos je oduvek bio prilično turbulentan i imao je mnogo uspona i padova“, primetio je Preherman.
Lukašenko se više oslanja na Putina od leta 2020. godine, možda čak i ranije. U to vreme, nakon nameštenih predsedničkih izbora, Lukašenko se suočio sa masovnim narodnim protestima koji su trajali nedeljama. Hiljade ljudi tražilo je njegovu ostavku .
Kremlj je stao uz Lukašenka sa kreditima i najavom moguće intervencije na beloruskoj teritoriji. Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko sastali su se u Rusiji 14. septembra 2020. godine, a Lukašenko je na sastanak došao oslabljen, suočen sa sve većim međunarodnim osudama i izolacijom zbog nasilnih akcija njegove vlade za suzbijanje protesta, kao i hapšenja opozicionih lidera.
Putin je preneo je beloruskom predsedniku da je Rusija, ukoliko to bude potrebno, spremna da pomogne Belorusiji „u skladu sa Organizacijom Ugovora o kolektivnoj bezbednosti“.
Lukašenko je brutalno slomio demokratske proteste, čiji su lideri bili uhapšeni ili prisiljeni da odu u egzil. Neki su i dalje u zatvoru, osuđeni na višegodišnje robije.
„Ali sada su Putin i Lukašenko zamenili uloge, da tako kažem“, primećuje beloruska aktivistkinja za ljudska prava Olga Karač, šef beloruske inicijative građanskog društva Naša kuća.
„Ranije je Lukašenko bio u ulozi molioca koji nije mogao sam da uspostavi red u svojoj zemlji… Sada je Putin taj koji je mogao da uspostavi red samo uz spoljnu pomoć“, rekla je ona za Dojče vele.
Karač smatra da će beloruski lider imati koristi od toga i na unutrašnjem planu. Poslednjih meseci bilo je mnogo spekulacija o navodnom lošem zdravstvenom stanju 68-godišnjeg Lukašenka. Sada, međutim, izgleda da bi se „njegov autoritet povećao, posebno u beloruskom bezbednosnom aparatu“, rekla je ona.
Tokom rata protiv Ukrajine Lukašenko je bio lojalan saveznik Putinu, dozvoljavajući Rusiji da ispaljuje rakete sa beloruske teritorije. Nakon što je objavljeno da će Rusiji biti dozvoljeno da stacionira nuklearno oružje u Belorusiji, mnogi stručnjaci su zaključili da je to još jedan znak da Belorusija postaje ruska „vazalna“ država.
Ali nedavni događaji mogli bi da ojačaju Lukašenkovu poziciju i uticaj na Rusiju, rekao je Preherman.
„On će imati veću ulogu u ruskoj unutrašnjoj i spoljnoj politici. Mislim da se to mnogima u Moskvi i u Kremlju neće dopasti“, dodao je on.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
0
Malo se zna o odnosu Lukašenka i Prigožina. Ali beloruski predsednik je svakako imao sopstveni sukob sa Vagner grupom. U julu 2020. godine, neposredno pre spornih predsedničkih izbora u Belorusiji, tamo su uhapšena 33 borca — navodno članovi Vagner grupe — jer se činilo da se ponašaju na način koji bi „destabilizovao“ situaciju, saopštile su lokalne vlasti.
Kasnije se ispostavilo da su hapšenja rezultat operacije ukrajinske tajne službe. Posle dve nedelje, muškarci su pušteni i deportovani nazad u Rusiju.
Čak i da je Lukašenko stekao određeni kredibilitet nakon ove epizode, on će i dalje zavisiti od Rusije u budućnosti. Belorusija je „oblikovana načinom na koji se razvija ruski režim“, napisao je beloruski politički analitičar Artjom Šrajbman na sajtu nezavisnih lokalnih medija Zerkalo.
Najveća prednost koju Lukašenko dobija iz incidenta je da ponovo izgleda kao dostojan sagovornik u regionu.
BONUS VIDEO: Velikom vojnom paradom obeležen Dan pobede u Moskvi