3
Na početku pandemije koronavirusa, stručnjaci su upozoravali da čovečanstvo ne sme previše da se osloniti na vakcinu jer su za njen razvoj potrebne godine. Nakon svega deset meseci u pojedinim zemljama počela je masovna vakcinacija, a firme koje stoje iza prvih vakcina protiv korone su praktično preko noći postale svetski poznati brendovi. Analitičari sada predviđaju da će kompanije čije su vakcine već ušle u upotrebu - američka Moderna i američko-nemački konglomerat Fajzer/Biontek narednih godina zaraditi desetine milijardi dolara.
Pročitajte još:
Analitičari sa Vol strita predviđaju da će kompanije Fajzer i Moderna samo tokom sledeće godine od vakcina protiv kovida ostvariti prihod od 32 milijarde dolara. Pored toga treba uzeti u obzir pozitivni marketing za dve kompanije koje su pomogle u okončanju najteže pandemije u poslednjih 100 godina.
Ta vrsta marketinga naročito će značiti Moderni, mladoj biotehnološkoj firmi za koju je retko ko čuo pre 2020. godine, ističe CNN. Vakcina za kovid je Modernu od bukvalno nepoznate kompanije pretvorila u farmaceutskog moćnika, a akcije ove firme porasle su 700 odsto. Analitičarska kuća Morgan Stenli procenjuje da je oko polovina tržišne vrednosti kompanije vezana za vakcinu.
Moderna će prema predviđanjima sledeće godine od vakcina za kovid zaraditi 13,2 milijarde dolara, a sličan prihod se očekuje i u naredne dve godine. Ovo su zapanjujuće sume za firmu koja je tokom 2019. je prihodovala svega 60 miliona dolara i nikada ranije nije licencirala neki proizvod.
„Ovo je epski“, rekao je Alan Kar, biotehnološki analitičar. „Govorimo o istorijskom dostignuću u farmaceutskoj industriji. Teško je bilo zamisliti da tako mlada kompanija uzme novu tehnologiju i napravi vakcinu među prvima tokom najteže pandemije u ovom veku“, dodao je on.
Fajzer će prema predviđanjima tokom 2021. godine od vakcina protiv kovida zaraditi 19 milijardi dolara, pored 975 miliona koje je zaradio 2020. Fajzer će svoj prihod morati da podeli sa nemačkim Biontekom, koji pored prihoda, takođe beleži i ogroman rast vrednosti akcija koji je premašio 300 odsto tako da se vrednost firme sada procenjuje na skoro 30 milijardi dolara.
Fajzer će i pored toga dobro zaraditi jer se očekuje da će tokom 2022. i 2023. zaraditi još 9,3 milijarde evra.
Novac za istraživanje stigao od vlade i donatora
Medicinska otkrića će verovatno biti lek i za posrnulu svetsku ekonomiju, otvarajući put za oporavak aviokompanija, hotela, restorana i drugih sektora koji su se našli na udaru pandemije. Vakcine bi vremenom mogle biti zaslužne i za ponovno zapošljavanje miliona radnika koji su ostali bez posla usled zdravstvene krize.
Ipak zbog činjenica da će zaraditi desetine milijardi dolara na pandemiji, koja je do sada usmrtila preko 1,6 milion ljudi, farmaceutske kompanije su se našle na meti brojnih kritika.
„Apsolutno je pogrešno da farmaceutske kompanije poput Fajzera i Moderne profitiraju a njihovi direktori zgrnu ogromno bogatstvo zahvaljujući kovid vakcinama koje su finansirali američki poreski obveznici“, rekao je Eli Cupnik, potrparol grupe zaštitu pacijenata Akantabl JuEs.
Iako Fajzer nije uzeo novac od Operacije vorp spid, Trampove inicijative za razvoj vakcine, ali je federalna vlada pristala da plati 1,95 milijardi dolara za prvih 100 miliona doza. Dogovor je poslužio kao bezbednosna mreža za kompaniju osiguravši joj unosno tržište kada vlasti odobre vakcinu.
Moderna je sa druge strane novac obezbedila prodajom deonica ali i preko poreskih obveznika budući da je američka vlada dala Moderni 955 miliona dolara u grantovima kako bi podržali razvoj vakcine.
Usled urgentne potrebe za vakcinom vlade i donatori su uložili milijarde dolara u projekte za njihovu proizvodnju i testiranje. Filantropske organizacije poput Gejts fondacije podržale su te napore, kao i poojedinci među kojima su osnivač Alibabe Džek Ma i kantri muzička zvezda Doli Parton.
Ukupno, vlade su obezbedile 6,5 milijardi dolara, pokazali su podaci analitičke kompanije Erfiniti. Neprofitne organizacije su obezbedile skoro 1,5 milijardi dolara. Svega 2,65 milijardi dolara došlo je od samih farmaceutskih kompanija, a mnoge od njih su i taj novac obezbedile spolja.
Iz sveta i regiona čitajte i:
Konkurencija će spuštati cene
Pojedine kompanije ne žele da ih smatraju profiterima od globalne krize, naročito nakon što su primile ogromna sredstva od vlada. Najveća američka farmaceutska kompanija Džonson i Džonson, i britanska AstraZeneka, koja je sarađivala sa Oksfordom, obećale su da će prodavati vakcinu po ceni koja samo pokriva njihove troškove. AstraZeneka je međutim obećala da će držati nisku cenu vakcina samo „tokom pandemije“. To, kako navodi BBC, znači da bi njihova vakcina mogla da poskupi već naredne godine, u zavisnosti od toka bolesti.
Emili Fild, šefica odseka za evropska farmaceutska istraživanja u Berklizu, kaže da su vlade u bogatim zemljama sada spremne da plate koliko god im traže za vakcine, ali da bi to moglo da se promeni onog trenutka kada se na tržištu nađe više vakcina. „To će se verovatno desiti sledeće godine, i konkurencija će spustitit cene“, rekla je ona za BBC.
U međuvremenu, nerealno je očekivati od malih kompanija – naročito onih koje nemaju druge proizvode – da prave vakcine ne očekujući profit, smatra Beh Hansen, izvršni direktor analitičke kompanije Erfiniti.
„Treba imati na umu da su te kompanije žestoko rizikovale, delovale veoma brzo, a investicije u istraživanje i razvoj su značajne“, rekao je on i dodao da njihovu smelost i rad treba nagraditi.
Svi su impresionirani efikasnošću ovih kompanija, kaže Emili Fild i dodaje da bi to moglo da bude prekretnica za ove kompanije. Pre kovida, Biontek je radio na vakcini za rak kože, dok je Moderna razvijala RNK vakcinu za kancer materice. Ukoliko bilo koja od te dve vakcine bude uspešna, onda bi nagrada bila ogromna.
Proizvodnja lekova profitabilnija od vakcina
Britanski servis navodi da postoji dobar razlog zašto velike kompanije ne žure kada je u pitanju finansiranje vakcina. Stvaranje vakcine posebno u uslovima akutne zdravstvene krize, u prošlosti se nije pokazalo profitabilo. Sam proces razvoja vakcine je dugotrajan i neizvestan. Siromašnim zemljama su potrebne velike zalihe, ali ne mogu da priušte visoke cene. Vakcine je obično potrebno davati u više navrata. Sa druge strane, lekovi koji su traženi u bogatijim zemljama, naročito oni koji se uzimaju na dnevnoj bazi, su znatno veći izvor profita.
Kompanije koje su radile na vakcinama za druge bolesti poput zike i sarsa već su se jednom opekle. Sa druge strane, tržište za vakcine za grip koje vredi nekoliko milijardi dolara godišnje, ukazuje da je kovid-19 isto kao i grip ovde da ostane i da će biti potrebna vakcinacija na godišnjem nivou što znači profit za firme sa najefikasnijom i pristupačnom vakcinom.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
