Oglas
Danas je 209. dan rata u Ukrajini. Sva najnovija dešavanja moglis ste da pratite u našem blogu uživo na portalu Nova.rs.
Canada denounces Russia’s planned “referendums” in occupied regions of Ukraine. We will never recognize them. This is a blatant violation of international law. It is a further escalation of war. And it is unacceptable.
— Justin Trudeau (@JustinTrudeau) September 20, 2022
O naglo najavljenim referendumima o pripojenju Rusiji na okupiranim područjima Ukrajine oglasio se i kanadski premijer Džastin Trudo.
"Kanada odbacuje planirane ruske "referendume" u okupiranim regijama Ukrajine. Nećemo ih nikad priznati. To je eklatantno kršenje međunarodnog prava i daljnja eskalacija rata. To je neprihvatljivo", objavio je Trudo na Tviteru.
Sergei Markov says Putin's address has been postponed until tomorrowhttps://t.co/MzEZC2aICo
— Francis Scarr (@francis_scarr) September 20, 2022
Sergej Markov, ruski politikolog i bivši bliski savetnik Vladimira Putina, kaže da je predsednikovo obraćanje naciji odloženo do sutra.
Markov je vest objavio na svom zvaničnom Telegram kanalu, kao i nekoliko novinara bliskih ruskom režimu.
Čini se da je odlaganje Putinovog obraćanja potvrđeno i izjavom koju je objavila urednica ruskog državnog medija RT, Margarita Simonjan, koja je jednostavno napisala „idite na spavanje“ na Telegramu.
Opširnije pročitajte ovde.
Predsednik Rusije Vladimir Putin trebalo bi da se večeras obrati naciji, prvi put od početka invazije na Ukrajinu. Svetski mediji predviđaju da se radi o ozbiljnoj temi, čim se odlučio na ovaj korak. Skaj njuz je objavio da bi Putin mogao da govori o referendumima u okupiranim regionima u Ukrajini.
Obraćanje ruskog predsednika, međutim, kazni iz za sada nepoznatih razloga. Penzionisani britanski general kaže da u Kremlju vlada haos.
Opširnije pročitajte u posebnoj vesti.
Francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macron) optužio je danas na govornici Generalne skupštine UN Rusiju za "povratak imperijalizma" zbog njene invazije na Ukrajinu započete krajem februara.
"Ono čemu smo svedoci od 24. februara jeste povratak u doba imperijalizma i kolonija. Francuska to odbija i uporno će tražiti mir", rekao je Makronu u govoru na generalnoj debati zasedanja Generalne skupštine UN.
Ko je danas hegemonista ako ne Rusija, dodao je Makron ocenivši da oni koji ćute o toj invaziji služe sa izvesnim saučesništvom tom novom imperijalizmu i to predstavlja "savremmeni cinizam koji ugrožava medjunarodni poredak bez kojeg mir nije moguć".
Makron je pre govora novinarima u Njujorku nazvao parodijom najavu o održavanju referenduma o pripajanju Rusiji četiri ukrajinske oblasti.
Francuski predsednik je dodao da najava o organizovanju referenduma predstavlja dodatnu provokaciju i cinizam.
Proruske vlasti u četiri oblasti Ukrajine najavile su danas hitno održavanje referenduma o pripajanju Rusiji od 23. do 27. septembra.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je večeras da je pitanje sada da li ćemo za mesec dana ili dva ići u veliki svetski sukob, kakav nismo imali od Drugog svetskog rata.
„Pretpostavljam da se iz faze specijalne vojne operacije približavamo velikom ratnom sukobu i sad je pitanje gde su granice i hoćemo li ići posle izvesnog vremena, a možda već za mesec dana ili dva, u veliki svetski sukob kakav nismo imali od Drugog svetskog rata“, rekao je Vučić u televizijskom uključenju iz Njujorka za Radio-televiziju Srbije (RTS).
„Za sve nas koji smo mali i koji bismo da budemo sigurni, za nas ne postoje lepe i lake vesti. Očekujem da sve što budemo videli u narednom periodu je usložnjavanje odnosa Zapada i Rusije, ali i Zapada i Kine“, dodao je predsednik Srbije.
Detaljnije pročitajte u posebnoj vesti.
Sham referendums have no legitimacy & do not change the nature of #Russia’s war of aggression against #Ukraine. This is a further escalation in Putin’s war. The international community must condemn this blatant violation of international law & step up support for Ukraine. pic.twitter.com/NdcN3tO6Sy
— Jens Stoltenberg (@jensstoltenberg) September 20, 2022
NATO, Bela kuća i nemačke vlasti osudile su danas nameru Rusije da u četiri oblasti u Ukrajini organizuje referendum o pripajanju.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je da najavljeni referendumi nemaju legitimet i da to predstavlja „novu eskalaciju rata“ ruskog predsednika Vladimira Putina u Ukrajini.
„Ti lažni referendumi nemaju legitimitet i ne menjaju prirodu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine. Međunarodna zajednica mora da osudi to flagrantno kršenje međunarodnog prava i da ojača svoju podršku Ukrajini“, napisao je Stoltenberg na Tviteru.
Detaljnije pročitajte u posebnoj vesti.
Ruska Duma spremna je da hitno donese sve neophodne odluke u vezi sa prihvatanjem novih teritorija u sastav Ruske Federacije, u skladu sa rezultatima referenduma, izjavio je agenciji Tass predsednik Kontrolnog komiteta parlamenta Oleg Morzov.
„Već imamo iskustvo sa priključenjem Krima Rusiji. Nakon objavljivanja zvaničnih rezultata referenduma procedura može da se završi za samo nekoliko sati. Ako građani to budu želeli, parlament će se sastati po hitnoj proceduri kako bi doneo relevantne odluke“, kazao je Morzov.
Opširnije pročitajte u posebnoj vesti.
Pitanje na referendumu o pridruživanju Zaporoške oblasti Rusiji biće napisano i na ruskom i na ukrajinskom jeziku, izjavio je danas šef vojno-civilne administracije regiona zaporoškog Jevgenij Balicki.
"Pitanje na glasačkom listiću će glasiti: "Da li ste za to da se Zaporoška oblast otcepi od Ukrajine, uspostavi nezavisnu državu i pristupi Rusiji?", rekao je Balicki u intervjuu televiziji Rosija-24, preneo je TAS S.
Isto pitanje biće napisano na ukrajinskom jeziku, dodao je on.
Referendum u Zaporoškoj oblasti biće održan od 23. do 27. septembra izjavio je ranije danas član glavnog saveta regionalne administracije te oblasti Vladimir Rogov.
On će trajati nekoliko dana da bi se izbegle gužve, rekao je Rogov za radio stanicu Kosmolskaja pravda.
Donji dom ruskog parlamenta Duma danas je usvojio predlog zakona kojim se pooštravaju kazne za prestupe, kao što su dezerterstvo, uništavanje vojne imovine i nepoštovanje naređenja ukoliko su počinjeni tokom vojne mobilizacije ili borbe, javile su agencije.
Predlog zakona je usvojen u trenutku kada se u Rusiji vodi debata o mogućoj opštoj mobilizaciji, što bi moglo da dovede do eskalacije sukoba u Ukrajini, naveo je Rojters.
Predlog zakona sada treba da odobri i gornji dom parlamenta, a stupa na snagu pošto ga potpiše ruski predsednik Vladimir Putin.
Prema novom predlogu zakona napuštanje vojne jedinice u vreme mobilizacije ili ratnog stanja kažnjava se kaznom do 10 godina zatvora, za razliku od dosadašnjih pet godina, prema važećem krivičnom zakonu, preneo je AP.
Oni koji se dobrovoljno predaju neprijatelju, takođe, bi mogli biti kažnjeni na kaznu do 10 godina zatvora, a osuđeni za pljačku do 15 godina zatvora.
Uvodi se i zatvorska kazna do 10 godina za one koji odbiju da idu u borbu ili da se pridržavaju naređenja oficira.
Ruski predsednik Vladimir Putin večeras će se obratiti naciji povodom referenduma o pripajanju Rusiji u ukrajinskim oblastima.
Referendumi o ulasku samoproglašenih Luganske i Donjecke Narodne Republike, kao i Hersonske oblasti u sastav Rusije biće održani od 23. do 27. septembra.
"Referendum o ulasku Hersonske oblasti u sastav Ruske Federacije bice održan od 23. do 27. septembra", saopštio je šef vojno-civilne administracije te oblasti Vladimir Saldo, prenela je agencija RIA Novosti.
Na društvenim mrežama se pojavio snimak sa ruske državne televizije u kojem voditeljka Olga Skabajeva, takozvana "Putinova lutkica", kaže da je Rusija trebalo da baci nuklearnu bombu na London u ponedeljak, kada je bila sahrana kraljice Elizabete.
Meanwhile on Russian state TV: State Duma deputy Andrey Gurulyov threatened Britain with nuclear strikes.
— Julia Davis (@JuliaDavisNews) September 20, 2022
Host Olga Skabeeva said that Russia should have conducted a nuclear strike on Monday, since many important people were in attendance for the Queen's funeral. pic.twitter.com/qRBbiPo52L
Nakon dogovora sa Nemačkom Slovenija će isporučiti Ukrajini 28 tenkova tipa M55S.
Isporuka je deo dogovora sa Nemačkom o razmeni u okviru vojne pomoći Ukrajini.
Naime, Slovenija će Ukrajini isporučiti 28 svojih starih tenkova, a zauzvrat od Nemačke dobija vojnu opremu, kako je i dogovoreno u telefonskom razgovoru slovenačkog premijera Roberta Goloba i nemačkog kancelara Olafa Šolca.
Referendum o priključenju samoproglašene republike LNR Rusiji biće održan od 23. do 27. septembra, saopštila je ruska strana.
❗️Референдум о вхождении ЛНР в состав России состоится с 23 по 27 сентября — первый замспикера парламента республики
— Газета.Ru (@GazetaRu) September 20, 2022
Administracija Hersonske oblasti je donela odluku o održavanju referenduma za ulazak ovog regiona u sastav Ruske Federacije, saopštio je šef Vladimir Saldo, šef vojno-civilne administracije koju je nemetnula Rusija nakon osvajanja ove oblasti.
⚡️Администрация Херсонской области приняла решение о проведении референдума по вхождению региона в состав России — Сальдо
— Газета.Ru (@GazetaRu) September 20, 2022
Map showing the situation in Ukraine, as of September 20 at 0800 GMT pic.twitter.com/VwTLRQHOui
— AFP News Agency (@AFP) September 20, 2022
Ruska državna duma je saopštila da podržati proces pridruživanja LNR i DNR Rusiji ukoliko žitelji Donbasa na referndumu izglasaju to.
⚡️Если жители Донбасса в ходе свободного волеизъявления выскажутся, что хотят быть в составе России, мы их поддержим — спикер Госдумы Володин
— Газета.Ru (@GazetaRu) September 20, 2022
"Javni savet Hersonske oblasti“ u okupiranoj Ukrajini apelovao na regionalnog lidera Vladimira Salda, koga je postavila Rusija, da bez odlaganja održi referendum o pridruživanju Ruskoj federaciji, prenose RIA Novosti.
"Referendumi u Donbasu su od suštinskog značaja, ne samo za sistematsku zaštitu stanovnika LNR, DNR i drugih oslobođenih teritorija, već i za obnovu istorijske pravde", napisao je na Telegramu Dimitrij Medvedev.
Kako je naveo, uključivanje okupiranih područja Ukrajine u sastav Rusije promenilo bi dinamiku rata.
"Nakon njihove implementacije (refernduma prim. aut.) i prihvatanja novih teritorija u sastav Rusije, geopolitička transformacija u svetu će postati nepovratna. Zadiranje na teritoriju Rusije je zločin, čije izvršenje vam omogućava da koristite sve snage samoodbrane. Zbog toga se u Kijevu i na Zapadu toliko plaše ovih referenduma. Zbog toga ih treba sprovesti", napisao je.
Selo Bilohorivka, koji su ukrajinske trupe oslobodile, nalazi se u Luganskoj oblasti, praktično nadomak gradova Lisičansk i Severodonjeck, za koje su pre nekoliko nedelja vođene krvave bitke.
The head of the #Luhansk regional military administration, Serhiy Hayday, said that the #Ukrainian Armed Forces had taken control of #Bilohorivka near #Lysychansk. pic.twitter.com/Qjdh5WJVxV
— NEXTA (@nexta_tv) September 19, 2022
💪Ukrainian forces have liberated the village of Bilohorivka, in the Donetsk region. The Armed Forces of Ukraine are getting closer to Lysychans'k. pic.twitter.com/dGjJnAArGK
— ZMiST (@ZMiST_Ua) September 19, 2022
#Ukraine/#Russia 🇺🇦🇷🇺:
— 𝕻𝖗𝖆𝖎𝖘𝖊 𝕿𝖍𝖊 𝕾𝖙𝖊𝖕𝖍 (@praisethesteph) September 18, 2022
Video confirms that #Bilohorivka in #Luhansk Oblast is liberated. According to @NeilPHauer and his source, #Lysychansk is also reportedly liberated! Troops have reportedly crossed the river and #Severodonetsk is next.pic.twitter.com/Pi4QUlooTN
Загальні бойові втрати противника з 24.02 по 20.09 орієнтовно склали / The total combat losses of the enemy from 24.02 to 20.09 were approximatelyhttps://t.co/OluW7WXYPm pic.twitter.com/z1v85QnnHT
— Генеральний штаб ЗСУ (@GeneralStaffUA) September 20, 2022
Ukrajina je saopštila da je njena vojska nastavila napredovanje na istoku na teritoriji koju je prethodno zauzela Rusija, pripremajući se na taj način za mogući napad ruskih snaga u regionu Donbasa, preneo je danas Rojters.
Ukrajinski forenzičari dosad su ekshumirali 146 tela, uglavnom civila, iz masovne grobnice blizu grada Izjuma na istoku Ukrajine, a neka tela na sebi imaju znakove nasilne smrti, rekao je danas regionalni guverner.
ARMIJAINFORM, informativna agencija ukrajinskog ministarstva obrane, objavio je izveštaj sa prve linije u Donjeckoj oblasti.
Na Tviter profilu Ukraine Weapons Tracker, koji prati oružje u ratu u Ukrajini, objavljeno je da slike koje je objavila agencija ukrajinskog ministarstva obrane svedoče o tome da su topovi M-46 130 mm koje je Hrvatska donirala Ukrajini već u upotrebi na prvoj liniji fronta u Donjecku.
#Ukraine: Recently delivered Croatian 🇭🇷 M-46 130mm field guns are already used by the Ukrainian army on front-lines in #Donetsk Oblast. Along with M-46 guns the Ukrainian army received a significant amount of ammo- in these photos we can see Croatian-made OF-482M HE projectiles. pic.twitter.com/FxKwRwG6WP
— 🇺🇦 Ukraine Weapons Tracker (@UAWeapons) September 19, 2022
Guverner Luganska Serhij Gajdaj rekao je da ukrajinske snage imaju “potpunu kontrolu” nad Bilogorivkom. Reč je o malom selu u Luganskoj oblasti, nedaleko od Lisičanska. Radi se o maloj, ali simboličnoj pobedi koja znači da Rusija više nema punu kontrolu nad regionom Luganska, jednog od ključnih ratnih ciljeva ruskog predsednika Vladimira Putina.
"To je predgrađe Lisičanska. Uskoro ćemo izbaciti tu đubrad odatle sa metlom. Korak po korak, centimetar po centimetar, oslobodićemo čitavu zemlju od okupatora", istakao je on, preneo je “Gardijan”.
Ruske snage ispalile su noćas više od 100 granata na Nikopoljski okrug, objavio je načelnik Dnjepropetrovske oblasne administracije Valentin Rezničenko.Prema preliminarnim podacima nema povređenih, prenosi Unian.
U toku je utvrđivanje razmera razaranja. Na mestu napada su spasioci i policija.
U poslednjem izveštaju britanskog ministarstva odbrane navodi se da su da je ruska mornarica "gotovo sigurno premestila svoje podmornice klase KILO iz matične luke Sevastopolj na Krimu u Novorosijsk u Krasnodarskom kraju, na jugu Rusije".
Latest Defence Intelligence update on the situation in Ukraine - 20 September 2022
— Ministry of Defence 🇬🇧 (@DefenceHQ) September 20, 2022
Find out more about the UK government's response: https://t.co/gmR2GIiKs1
🇺🇦 #StandWithUkraine 🇺🇦 pic.twitter.com/svK8sD2icX
Samoproglašene Luganska i Donjecka Narodna republika (LNR,DNR) i Hersonska oblast, na jugu Ukrajine, zatrazile su hitne referendume o ulasku u sastav Rusije, prenose ruski mediji.
Javne komore LNR i DNR obratile su se liderima tih samoproglašenih republika Leonidu Pasečniku i Denisu Pušilinu sa inicijativom da hitno budu održani referendumi o ulasku LNR i DNR u sastav Rusije, navodi RIA Novosti.
Istovremeno je zamenik šefa administracije Hersonske oblasti Kiril Stremousov izjavio da stanovnici žele da što pre sprovedu referendum, dodajući da građani žele garancije o ulasku tog regiona u sastav Rusije.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar