"Plašili smo se da majka bude sama da ne izazove požar. Ljudi iz doma nisu imali šanse da se spasu": Ispovest ćerke desete žrtve požara u Domu za stare u Velikom Borku

Leposava je nakon tragedije povređena i zbrinuta u bolnici, gde je i preminula.

"Mama je živela u odvojenom domaćinstvu, pa smo počeli da se plašimo da slučajno ne zapali kuću i ne izgori. Sestra i ja nismo mogli da stalno vodimo računa o njoj i odlučili smo da je smestimo u dom, mislili smo da će neko stalno brinuti o njoj. Vatra ju je tamo stigla, valjda od sudbine ne može da se pobegne, ono od čega smo najviše strahovali se na kraju dogodilo", počinje svoju priču Slavica Savatić, ćerka desete žrtve požara u Domu za stara i odrasla lica "Ivanović" u Velikom Borku u prigradskoj opštini Barajevo, koji je uništen u požaru u kome je 20. januara na licu mesta poginulo osmoro ljudi, a sedmoro teško povređeno. Od tih sedmoro, troje je kasnije podleglo povredama, među njima i Leposava iz Velikog Borka.

Tragedija koja je odnela, za sada, 11 života, pokazala je svu trulost sistema. Dom "Ivanović" je dobio licencu iako nije ispunjavao osnovne propisane uslove, račun im je bio u blokadi, nisu ispunjavali ni propisane uslove za protipožarnu zaštitu, zbog čega im je ukinuto rešenje. Inspekcije su dolazile i odlazile, ali su Ivanovići nastavljali da neometano rade. Sve do 20. januara.

"Tog dana smo planirali da mamu izvedemo iz doma, jer smo hteli da je vodimo na slavu kod rođaka u Velikom Borku. Ali, rano ujutru mi je muž rekao da ima neki požar u Velikom Borku. Nisam odmah znala o čemu se radi, dok nisam pogledala vesti. Odmah sam pozvala Miloša (Ivanovića, direktora Doma) i pitala šta mi je sa majkom i gde je. On je rekao da ne brinem, da je kod njega u kući. Kada smo sestra i ja stigli do Velikog Borka, on je rekao da majka ipak nije tu, da sam pogrešno razumela. Dobro, možda se zbunio, ne znam. Počeli smo da tražimo majku, živu ili mrtvu i tako smo stigli do VMA (Vojnomedicinska akademija). Tamo su mi rekli da imaju pacijentkinju koju vode kao NN, a koja odgovara opisu. Otišla sam da vidim tu NN pacijentkinju, bila je skroz garava u licu, a kada su je očistili, prepoznala sam majku, Leposavu, ili kako su je mnogi zvali od milja, Lepšu", kaže za portal Nova.rs ćerka preminule žene.

"Htele su da pobegnu od požara, ali nisu uspele"

Majka joj je bila u teškom stanju, ali su lekari rekli da će se o njoj starati kao da ima 30 godina i da će dati sve od sebe. Borba je dugo trajala, Leposava se držala.

"Bila je prvo intubirana, nije bila svesna. Dolazila sam, govorila joj da izdrži, da se bori. Nije bilo fizičke reakcije, ali bi se aparati oglasili, kao da je čula. U pitanju su bile teške povrede. Ne toliko opekotine, već je izgledalo kao da je nešto palo na nju, neka greda sa krova. Na glavi je imala ranu, ali joj kosa nije bila oprljena. Pretpostavljam da je krov goreo i da je nešto palo odozgo. Moja mama se nalazila u drugoj prostoriji, a ne u onoj u kojoj je, kako kažu, izbio požar. To znači da je gorelo više sati, a da su ti ljudi, od kojih su mnogi bili nepokretni ili teško pokretni, bili prepušteni sami sebi. Kada su mi predali u bolnici majčine stvari, između ostalog i protezu, videla sam da je proteza bila skroz crna, da je ona udisala neki dim. To je bilo strašno. Do sprata su vodile stepenice, nije bilo lifta. Ti ljudi nisu imali šanse da se spasu. Čula sam da su dve žene, mrtve, pronađene na stepeništu. Htele su da pobegnu, ali nisu uspele", kaže Slavica Savatić.

U početku, kada je dovela majku u Dom za odrasla i stara lica "Ivanović", situacija je bila mnogo bolja, ali je sve počelo da se menja u avgustu prošle godine.

"Izabrali smo taj dom jer smo znali te ljude, a i bio je u istom mestu gde je majka živela, u Velikom Borku. Mislili smo da je to najbolje rešenje. Iako u dobrim godinama, majka je bila vitalna, dobro se držala, ali ju je starost ipak stigla. Pogotovo pošto je preležala koronu 2022. godine, koja je na nju ostavila posledice i oporavak je bio spor. Bila je potrebna stalna nega i dom se činio kao najbolje rešenje. Situacija u domu nije bila loša, do, negde avgusta 2024. godine, kada su uslovi počeli da se naglo pogoršavaju. Oni su zatvorili neki dom koji su imali u Velikoj Moštanici i te ljude su prebacili u Veliki Borak. Dom je bio pretrpan, ljudi su ležali po hodnicima. Požalila sam se na uslove, hrana je takođe bila loša. Videlo se da nešto nije u redu. Ušli su u finansijske probleme. Nudili su i olakšice, ukoliko se tri meseca plate unapred, četvrti su ponudili besplatno. Ja sam zato i plaćala unapred, u gotovini, a oni su mi davali priznanice, koje još čuvam", objašnjava ćerka preminule Leposave.

Jedna od prednosti doma u Velikom Borku je bio što je imao baštu sa cvećem. Ali, nije imao neke druge, neophodne stvari, dobar prilaz, protivpožarni sistem.

"Majka je volela cveće i odlazila je u tu baštu i tamo se zanimala. To je bilo dobro za nju. Ali, tvrdim da nisu imali one detektore za dim. Imali su dva protivpožarna aparata, ali ne znam ni da li su bili ispravni. Tog dana, 20. januara, kada smo trebali da doemo po majku i da je odvedemo na slavu, došli smo u potpuni hoas. Ljudi nisu znali gde su im najbliži. Pitanje je gde je bio Miloš, koji je trebalo da dežura te noći i pazi na korisnike. Sećam se, jednom kada sam bila u poseti, da se čula svađa iz sobe, posvađali su se dva muškarca. To je bila baš ta soba u kojoj je izbio požar. Rekla sam Milošu da se svađaju i da ode da ih smiri. Tamo su primali i ljude sa psihičkim problemima, iako nisu smeli. Često smo sestra i ja odlazili, odnosili hranu, slatkiše, sve što je bilo potrebno. Kada mi je majka prebačena u bolnicu, ništa nije imala, osim nakita i proteze. Sve ostalo je izgorelo u požaru", kaže Slavica Savatić.

Najavili otpuštanje pa za 3 sata saopštili smrt

Iako u teškom stanju, njenu majku su prvi put hteli da otpuste sa VMA 18. februara, ali je tada Leposava dobila upalu pluća i morala je još da ostane u bolnici.

"Ponovo su, kada se oporavila, zvali i rekli da će da je otpuste. Ja sam odgovorila da moraju da joj nađu smeštaj, prevoz sanitetskim kolima. Nekako sam pronašla smeštaj u Domu za stare u Obrenovcu, zahtevala sam da to isključivo bude državna institucija, izgubila sam poverenje u privatne domove posle onoga što se dogodilo. Većina medicinskog osoblja je bila korektna, mada sam imala muke sa nekim doktorkama. Jednom prilikom, rekli su mi da moram da dođem da pričam sa načelnicom. Tog dana su stalno odlagali taj sastanak, na kraju ga otkazali. Kasnije sam videla da je to ona načelnica toksikologije koja je uhapšena. Na kraju je došao i taj 6. mart. Prvo su me nazvali i rekli da je majka stabilno i da se spremim za transport. Taj poziv je bio oko 9.30. Onda su me pozvali u 12.30 i rekli mi da otkažem sanitet i dom, jer mi je majka preminula. Nije mi jasno, kako se njeno stanje promenilo za ta tri sata? Moja majka je bila 10. žrtva, pre nje je umrla jedna mlađa žena. Posle moje majke umrla je još jedna žena", kaže ćerka žrtva požara u Domu za smeštaj odraslih i starijih "Ivanović" u Velikom Borku.

Uhapšeni zbog požara

Zbog požara u Domu za stare  u Velikom Borku uhapšeni su Aleksandar i Gorica Ivanović i njihov sin, Miloš koji je bio direktor objekta i njima se na teret stavlja teško delo protiv opšte sigurnosti.

Sredinom februara, uhapšeno je četvoro zaposlenih u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja koji su zloupotrebama ovlašćenja Domu za smeštaj odraslih i starijih "Ivanović" omogućili rad i produženje radne dozvole, iako za to nije ispunjavao propisane uslove.