0
Prošlo je nešto više od mesec dana otkako su u Sudanu izbile borbe između vojske i paravojne jedinice Snaga za brzo reagovanje (RSF), što je promenilo međunarodno podržan plan za prelazak na demokratiju koju predvode civili nakon serije vojnih udara. Uprkos višestrukim prekidima vatre, čini se da nijedna strana nije voljna da položi oružje. U ovim stravičnim napadima najviše trpi stanovištvo, među kojima su najveće žrtve trudnice i bebe. Agencija Ujedinjenih nacija za seksualno i reproduktivno zdravlje saopštila je da trudnice nemaju gde da odu, jer su usled ovog rata mnoge bolnice prestale da rade, a one koje su i dalje otvorene nemaju dovoljno osoblja, niti sredstava. Stoga su zdravstveni radnici počeli da koriste društvene mreže kako bi, koliko god je to moguće, pomagali jedni drugima.
Noćna mora
Kad god doktorka Durija Rejs proverava svoj telefon, na njemu vidi očajničke molbe svojih kolega koji pokušavaju da se postaraju za trudne pacijentkinje i bebe.
Rejs je tako dobila poruku od kolege kome je hitno potrebna određena količina krvi za pacijenta, drugi pokušava da pronađe hirurga koji može da izvrši carski rez, a kada se pronađe takav lekar, nastaje sledeći problem – nema pristupa anesteticima.
„Situacija postaje sve gora, za sve — posebno za trudnice. To je noćna mora“, rekla je Rejs za CBC.
Iznenadno nasilje okrenulo je živote ljudi naglavačke. Prema poslednjim podacima, oko 200.000 ljudi je pobeglo iz zemlje, među kojima su i lekari.
Zvaničnici su zabeležili 676 smrtnih slučajeva i više od 5.500 povređenih, ali, veruje se da je stvaran broj daleko veći.
I dok ova kriza pogađa sve Sudance, doktorka i direktorka Populacionog fonda Ujedinjenih nacija (UNFPA) Ranija Hasan kaže da su trudnice i bebe među najugroženijima u ratu.
„Kao i u svakoj krizi, oni su najmanje prioritetni. Uvek su na poslednjem mestu kada je reč o političkoj pažnji i posvećenosti“, kazala je ona.
UNFPA je krajem prošlog meseca procenila da samo u Kartumu ima 219.000 trudnica, od kojih je 24.000 na pragu porođaja, a pošto se situacija svakodnevno pogoršava, Hasan je rekla da je taj broj verovatno sada veći.
„Čas rođenja ne poznaje rat. Kada dođe trenutak da se žena porodi, to podrazumeva određene uslove lečenja“, kazala je Hasan. To tvrdnje potvrdila je i doktorka Rejs, koja je ispričala svoje iskustvo rada u kartumskom porodilišti „Saad Abuale“.
„Gubimo bebe“
Rejs kaže kako je njeno porodilište moralo biti zatvoreno, jer je izloženo raketnom napadu. Srećom, kako ona kaže, u tom napadu niko nije povređen, ali je bolnica morala da premesti ili otpusti sve svoje pacijente.
Rekla je da je strašno što žene nemaju mogućnost da se porode na pravilan način zbog čega bebe ostaju bez potrebne brige.
„To je kao ubod u srce“, rekla je ona.
Sudan je imao visoku stopu smrtnosti majki i pre izbijanja rata, jer su one često bile izložene sepsi, hipertenziji ili krvarenju. Svi ti rizici samo su pogoršani ratom.
„Da budem vrlo iskrena, nedostatak resursa i lekova je nešto što nije novo u Sudanu. Međutim, to što se dešava poslednjih dana je zaista katastrofalno. I ne nedostaje samo zdravstvena zaštita majki, takođe nema sredstava za bebe, jer je vrlo malo bolnica opremljeno za negu prevremeno rođenih beba. Gubimo bebe, jer su odeljenja za novorođenčad potpuno zatvorena“, rekla je Rejs.
Zbog teške situacije u gradu, pacijeti su primorani da idu u bolnice u obližnjim selima.
Seoske bolnice „preplavljene“
Doktorka kaže da se u ruralnom Sudanu većina žena uvek oslanjala na babice prilikom porođaja, sem u hitnim slučajevima kada su morale da odu u gradsku bolnicu da se porode.
One su „glavne“ u seoskim bolnicama, ali zato je, zbog nedostatka lekara, velika potražnja za babicama i u urbanim sredinama.
„Babice, one su nosile, i još uvek nose, ogroman teret akušerske nege, ali i one se suočavaju sa ograničenim zalihama, nedostatkom čiste vode i stalnom opasnošću od pucnjave i bombardovanja“, rekla je doktorka.
Rejs kaže kako pacijentkinje zbog babica sada putuju do seoskih bolnica, koje su udaljene više od 100 kilometara od gradova.
Pročitajte još:
„One (trudnice) ne znaju šta će se desiti na ulicama. Ne znaju da će biti bombardovanja ili ne. Seoske bolnice nisu spremne za veliki priliv pacijenata, zato znamo da su naše kolege preopterećene zbog priliva velikog broja pacijenata iz Kartuma“, kazala je doktorka.
Mnogi zdravstveni radnici su pobegli iz zemlje ili su prestali da rade, ostajući kod kuće kako bi zaštitili svoje porodice, a svoje usluge nude putem mreža.
„Neki ljudi ostaju po pet, sedam, šest dana u bolnici, ne idu svojim kućama. Ono što su doktori radili je čudesno, gotovo nadljudsko. To je definitno dar od Boga“, zaključila je Rejs.
BONUS VIDEO Sukobi na ulicama Kartuma u Sudanu