Unutar iranskog ratnog sanduka od 800 miliona: Istorijski presedan doveo Bliski istok do ivice ponora, a Teheran ima tajne zalihe oružja

Izrael slavi svoju uspešnu protivvazdušnu odbranu, navodeći da je zajedno sa saveznicima uništio 99 odsto od više od 300 dronova i projektila lansiranih na njegovu teritoriju.

Istorijski presedan

Ali, regionalne tenzije su i dalje visoke, usred straha od dalje eskalacije u slučaju mogućeg izraelskog protivudara. Iran je pokrenuo napad kao odgovor na granatirannje iranskog konzulata u Siriji, u kojem su ubijena dvojica istaknutih generala Revolucionarne garde.

Izrael je saopštio da je Iran rano u nedelju lansirao 170 dronova, više od 30 krstarećih projektila i više od 120 balističkih projektila.

Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao da je njegova zemlja "spremna za svaki scenario", ali Ratni kabinet nije doneo konačnu odluku o načinu na koji će odgovoriti na napad Irana.

Čime raspolaže Teheran

U velikom ratnom skladištu Irana dronovi "šahed" su jedna od ključnih komponenti. Imaju domet veći od 1.500 kilometara i mogu da transportuju bojeve glave teške oko 170 kilograma.

Ovaj tip kamikaza dronova može se lansirati u serijama od pet ili više odjednom i može pogoditi zemaljske ciljeve sa velike udaljenosti. Dronovi "šahed" i druge vrste kamikaza dronova koje ima Iran eksplodiraju pri udaru.

Prošlog avgusta, Iran je takođe objavio da je napravio napredniji dron, "Mohadžer-10", koji može da transportuje teret do 300 kilograma tokom 24 sata dok pokriva domet od 1.250 kilometara.

Iran ima na raspolaganju ogroman niz raketa i visoko sposobnih bespilotnih letelica – nesumnjivo najbrojnijih i najraznovrsnijih na Bliskom istoku – za koje se nada da će ih upotrebiti za eventualni sukob sa Izraelom.

Džastin Kramp, veteran britanske vojske i izvršni direktor strateške obaveštajne kompanije "Sibilline", procenjuje da Iran ima na raspolaganju čak devet različitih raketnih sistema koji su sposobni da izvrše efikasne udare po izraelskoj teritoriji.

Tu je i "Sejil", raketa dometa 1.550 kilometara, ali i projektil "Kheibar", koji ima domet od 1.240 kilometara, projektil srednjeg dometa "Šahab-3" kao i projektili "Gadr", "Paveh" i "Fatah-2".

Pored toga, iranske novinske kuće objavile su da zemlja ima projektil pod nazivom "Haj Kasem", koji je dobio ime po komandantu Kasemu Sulejmaniju koji je ubijen u napadu američke bespilotne letelice u Bagdadu. Raketa ima domet od 870 kilometara.

Još jedna smrtonosna raketa je veoma precizna - "Emad" i može da nosi 750 kilograma bojevih glava u dometu od 1.056 kilometara.

Iran ima veliku prednost u pogledu ljudstva u odnosu na Izrael, može se pohvaliti velikom aktivnom i rezervnom vojskom, kao i artiljerijskim sistemima.

Izrael, iako manjeg obima od Irana, takođe ima veliku vojsku, ali je veći deo nje angažovan u ratu u Gazi, dok drugi održavaju prisustvo na severu kako bi odbili granične napade Hezbolaha iz Libana.

Prednosti Tel Aviva

Kopneni napad Irana na Izrael i obratno je malo verovatan, pošto 900 kilometara deli granice dve zemlje, sa Sirijom, Irakom, Jordanom i Saudijskom Arabijom između njih.

Čak i kada bi Iran pokušao da pošalje trupe preko Iraka i Sirije da se približe Izraelu, na njih bi odmah odgovorile američke snage.

Pošto je pomorska bitka takođe malo verovatna, sukob između zemalja će se verovatno nastaviti u obliku vazdušnih napada projektilima i dronovima.

Izraelsko vazduhoplovstvo (IAF) svakako ima prednost nad svojim protivnikom, upravljajući najboljim borbenim avionima američke proizvodnje, uključujući stelt lovce-bombardere F-35 i borbene avione F-15 i F-16 posebno dizajnirane prema zahtevima IAF-a.

Takođe se veruje da ima više borbenih aviona na raspolaganju, što nadmašuje Ratno vazduhoplovstvo Islamske Republike Iran (IRIAF).

Iran je uspeo da spoji širok spektar aviona u koherentnu snagu koja obuhvata starije generacije F-14 lovce, iranske mlazne avione zasnovane na američkim avionima F-4 i F-5, i asortiman ruskih i kineskih borbenih aviona.

Opasna eskalacija

Izrael i Iran su godinama bili uključeni u sukobe koji su obeleženi incidentima kao što je udar u Damasku. Većina zapadnih zemalja, uključujući Ameriku, sada pokušava da smiri tenzije između ove dve zemlje, kako bi veliki rat na Bliskom istoku bio izbegnut. Napori su sada uloženi u razgovore sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, od kog se očekuje da ne izazove veći konflikt.

Napad koji se dogodio u noći između subote i nedelje, koji je pokrenuo sirene za vazdušni napad širom Izraela, označio je prvi direktan vojni napad Irana na Izrael, uprkos decenijama neprijateljstva koje datira još od Islamske revolucije u Iranu 1979. godine.

Izrael je tokom godina uspostavljao, često uz pomoć Sjedinjenih Država, višeslojnu mrežu protivvazdušne odbrane koja uključuje sisteme sposobne da presretnu različite pretnje, uključujući rakete dugog dometa, krstareće rakete, dronove i rakete kratkog dometa.

Taj sistem, zajedno sa saradnjom sa američkim i drugim snagama, pomogao je da se osujeti ono što je moglo biti daleko razorniji napad.

Iran ima podršku i brojnih militantnih grupa u regionu, kao što su Hamas, Hezbolah, Huti i Islamski džihad, koje Teheran finansira.

Izrael ima nuklearno oružje, dok za Iran postoje velike sumnje, iako Teheran to godinama negira.

BONUS VIDEO Posledice napada Irana na Izrael