5
Tenzije na Bliskom istoku su na visokom nivou nakon masovnog napada Irana na Izrael, koji je izveden dronovima i balističkim raketama. Iako Izrael tvrdi da je odbrambeni sistem, uz pomoć saveznika, oborio 99 odsto bespilotnih letelica i projektila, Iran ima arsenal oružja koji je procenjen na oko 800 miliona dolara, koji može da koristi za naredne napade, u slučaju veće eskalacije.
Izrael slavi svoju uspešnu protivvazdušnu odbranu, navodeći da je zajedno sa saveznicima uništio 99 odsto od više od 300 dronova i projektila lansiranih na njegovu teritoriju.
Ali, regionalne tenzije su i dalje visoke, usred straha od dalje eskalacije u slučaju mogućeg izraelskog protivudara. Iran je pokrenuo napad kao odgovor na granatirannje iranskog konzulata u Siriji, u kojem su ubijena dvojica istaknutih generala Revolucionarne garde.
Izrael je saopštio da je Iran rano u nedelju lansirao 170 dronova, više od 30 krstarećih projektila i više od 120 balističkih projektila.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao da je njegova zemlja „spremna za svaki scenario“, ali Ratni kabinet nije doneo konačnu odluku o načinu na koji će odgovoriti na napad Irana.
U velikom ratnom skladištu Irana dronovi „šahed“ su jedna od ključnih komponenti. Imaju domet veći od 1.500 kilometara i mogu da transportuju bojeve glave teške oko 170 kilograma.
Ovaj tip kamikaza dronova može se lansirati u serijama od pet ili više odjednom i može pogoditi zemaljske ciljeve sa velike udaljenosti. Dronovi „šahed“ i druge vrste kamikaza dronova koje ima Iran eksplodiraju pri udaru.
Prošlog avgusta, Iran je takođe objavio da je napravio napredniji dron, „Mohadžer-10“, koji može da transportuje teret do 300 kilograma tokom 24 sata dok pokriva domet od 1.250 kilometara.
Iran ima na raspolaganju ogroman niz raketa i visoko sposobnih bespilotnih letelica – nesumnjivo najbrojnijih i najraznovrsnijih na Bliskom istoku – za koje se nada da će ih upotrebiti za eventualni sukob sa Izraelom.
Džastin Kramp, veteran britanske vojske i izvršni direktor strateške obaveštajne kompanije „Sibilline“, procenjuje da Iran ima na raspolaganju čak devet različitih raketnih sistema koji su sposobni da izvrše efikasne udare po izraelskoj teritoriji.
Tu je i „Sejil“, raketa dometa 1.550 kilometara, ali i projektil „Kheibar“, koji ima domet od 1.240 kilometara, projektil srednjeg dometa „Šahab-3“ kao i projektili „Gadr“, „Paveh“ i „Fatah-2“.
Pored toga, iranske novinske kuće objavile su da zemlja ima projektil pod nazivom „Haj Kasem“, koji je dobio ime po komandantu Kasemu Sulejmaniju koji je ubijen u napadu američke bespilotne letelice u Bagdadu. Raketa ima domet od 870 kilometara.
Još jedna smrtonosna raketa je veoma precizna – „Emad“ i može da nosi 750 kilograma bojevih glava u dometu od 1.056 kilometara.
Iran ima veliku prednost u pogledu ljudstva u odnosu na Izrael, može se pohvaliti velikom aktivnom i rezervnom vojskom, kao i artiljerijskim sistemima.
Izrael, iako manjeg obima od Irana, takođe ima veliku vojsku, ali je veći deo nje angažovan u ratu u Gazi, dok drugi održavaju prisustvo na severu kako bi odbili granične napade Hezbolaha iz Libana.
Kopneni napad Irana na Izrael i obratno je malo verovatan, pošto 900 kilometara deli granice dve zemlje, sa Sirijom, Irakom, Jordanom i Saudijskom Arabijom između njih.
Čak i kada bi Iran pokušao da pošalje trupe preko Iraka i Sirije da se približe Izraelu, na njih bi odmah odgovorile američke snage.
Pošto je pomorska bitka takođe malo verovatna, sukob između zemalja će se verovatno nastaviti u obliku vazdušnih napada projektilima i dronovima.
Izraelsko vazduhoplovstvo (IAF) svakako ima prednost nad svojim protivnikom, upravljajući najboljim borbenim avionima američke proizvodnje, uključujući stelt lovce-bombardere F-35 i borbene avione F-15 i F-16 posebno dizajnirane prema zahtevima IAF-a.
Takođe se veruje da ima više borbenih aviona na raspolaganju, što nadmašuje Ratno vazduhoplovstvo Islamske Republike Iran (IRIAF).
Iran je uspeo da spoji širok spektar aviona u koherentnu snagu koja obuhvata starije generacije F-14 lovce, iranske mlazne avione zasnovane na američkim avionima F-4 i F-5, i asortiman ruskih i kineskih borbenih aviona.
Izrael i Iran su godinama bili uključeni u sukobe koji su obeleženi incidentima kao što je udar u Damasku. Većina zapadnih zemalja, uključujući Ameriku, sada pokušava da smiri tenzije između ove dve zemlje, kako bi veliki rat na Bliskom istoku bio izbegnut. Napori su sada uloženi u razgovore sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, od kog se očekuje da ne izazove veći konflikt.
Napad koji se dogodio u noći između subote i nedelje, koji je pokrenuo sirene za vazdušni napad širom Izraela, označio je prvi direktan vojni napad Irana na Izrael, uprkos decenijama neprijateljstva koje datira još od Islamske revolucije u Iranu 1979. godine.
POGLEDAJTE JOŠ:
5
2
1
Izrael je tokom godina uspostavljao, često uz pomoć Sjedinjenih Država, višeslojnu mrežu protivvazdušne odbrane koja uključuje sisteme sposobne da presretnu različite pretnje, uključujući rakete dugog dometa, krstareće rakete, dronove i rakete kratkog dometa.
Taj sistem, zajedno sa saradnjom sa američkim i drugim snagama, pomogao je da se osujeti ono što je moglo biti daleko razorniji napad.
Iran ima podršku i brojnih militantnih grupa u regionu, kao što su Hamas, Hezbolah, Huti i Islamski džihad, koje Teheran finansira.
Izrael ima nuklearno oružje, dok za Iran postoje velike sumnje, iako Teheran to godinama negira.
BONUS VIDEO Posledice napada Irana na Izrael
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare