Umro američki borac za ljudska prava Brus Bojnton

Bojnton je uhapšen pre 60 godina zbog ulaska u beli deo rasno podeljene autobuske stanice u Virdžiniji čime je pokrenuo lančanu reakciju koja je na kraju dovela do ukidanja propisa o segregaciji na jugu SAD. Bojnton je osporio svoju presudu i njegova žalba dovela je do odluke Vrhovnog suda SAD kojom se zabranjena segregacija na autobusima i autobuskim stanicama i inspirisala "slobodne vožne".Uprkos svojoj ključnoj ulozi Bojnton nije bio poznat kao druge ličnosti američkog pokreta za ljudska prava. Ipak i njegova majka i otac su bili rani aktivisti za građanska prava.Njegova majka Amelija Bojnton Robinson teško je pretučena dok je demonstrirala za prava na glasanje 1965. i pedeset godina kasnije ju je odlikovao tadašnji američki predsednik Barak Obama.Američki sudija Majron Tomson rekao je 2018. za Bojntona da je "on uradio nešto što je vrlo malo ljudi imalo hrabrosti da uradi. Rekao je 'ne'". Sudija Tomson rekao je da je za njega Bojnton u istoj ravni kao i Roza Parks, crnkinja koja je odbila da ustupi mesto u autobusu belcu.

"Sve što je želeo bio je čizburger, a promenio je istoriju"

Bojnton je studirao pravo na Hovard univerzitetu u Vašingtonu kada se 1958. ukrcao u aubotus za Alabamu. U to vreme javna mesta, uključujući autobuske stanice, bili su rasno podeljeni na jugu.Autobus je stao na pauzu u Ričmondu u Virdžiniji i Bojnton je izašao da nešto pojede. Kada je video da je deo restorana namenjen crncima prljav, Bojnton je seo u "klinički čist" belački deo i naručio čizburger i čaj.Kelnerica se vratila sa menadžerom koji mu je uperio prst u nos i rekao "briši". "Tada sam znao da se neću pomeriti i odbio sam", ispričao je Bojnton AP-u pre nekoliko godina.Bojnton je osuđen za neovlašćen upad na posed i njegov slučaj je završio na Vrhovnom sudu. Advokat mu je bio Turgud Maršal, vodeći borac za građanska prava i kasnije prvi crnac u Vrhovnom sudu.Vrhovni sud je 1960. presudio da se savezna zabrana o diskriminaciji kojom se zabranjuje segregacija na autobusima odnosi i na autobuske stanice i druge objekte vezane za putovanja izmedju američkih država.Naredne godine desetine crnih i belih studenata krenulo je da putuje autobusima po američkom jugu da testira da li se poštuje presuda Vrhovnog suda po predmetu Brus Bojnton versus država Virdžinija. Oni su se zvali "putnici za slobodu" i bili su napadani u Alabami, Misisipiju i Južnoj Karolini, a jedan autobus je spaljen. Tadašnji predsednik Džon Kenedi naredio je strožu primenu saveznih zakona protiv diskriminacije.Bojnton je, po mišljenju mnogih, bio začetnik svega i sve "vožnje slobode" nastale su kao posledica njegove akcije.  "Sve što je želeo je bio čizburger, a promenio je tok istorije", rekao je američki okružni sudija Majron Tompson.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram