Ruska državna gasna kompanija Gasprom zapretila je večeras da bi mogla da prekine isporuke gasa Evropi već sledeće nedelje, prenosi Gardijan. Gasprom u saopštenju optužuje Kijev da ometa isporuku 52,52 miliona kubnih metara gasa namenjenog Moldaviji.

„Količina gasa koju je Gasprom obezbedio za tranzit u Moldaviju preko Ukrajine veća je od fizičke količine koja je prešla granicu Ukrajine i Moldavije“, saopštio je Gasprom u saopštenju i dodao da će „od ponedeljka, 28. novembra, početi da smanjuje snabdevanje gasom ako se nastavi poremećaj u tranzitu gasa kroz Ukrajinu za kupce u Moldaviji".

Podsetimo, ukrajinski gasovod je poslednji preostali gasovod kojim ruski gas i dalje stiže u zapadnu Evropu nakon što je Gasprom prekinuo snabdevanje gasovoda Severni tok 1. Ukrajina je negirala da blokira isporuke gasa, rekavši da je sav dogovoreni gas do Moldavije uredno prebačen.

Dronovi napadaju grad Sevastopolj na Krimu, a protivvazdušna odbrana je već oborila dve letelice, rekao je danas guverner grada Mihail Razvožajev.

"Upravo sada dejstvuje naša protivvazdušna odbrana. U toku je napad dronova. Prema preliminarnim informacijama, dve bespilotne letelice su već oborene. Sve snage i službe su u pripravnosti", napisao je Razvožajev na Telegramu, prenela je agencija TAS S.

Dodao je da civilni objekti nisu oštećeni.

Hrvatski ministar obrane Mario Banožić rekao je danas da će vlada od Sabora tražiti da odluči o obuci ukrajinskih vojnika u Hrvatskoj, nakon što je tu ideju odbacio predsednik države Zoran Milanović.

Banožić veruje da za to postoji dvotrećinska većina u parlamentu, no nije precizirao u kojm se roku odluka mora doneti.

Takođe nije konkretno rekao za šta bi se obučavali ukrajinski vojnici, prenosi agencija Hina.

Ukrajinski i iranski zvaničnici nedavno su se sastali da razgovaraju o navodima da Rusija koristi iranske kamikaze bespilotne letelice za napad na Ukrajinu, prenosi CNN.

Podsetimo, Ukrajina i njeni zapadni saveznici su poslednjih nedelja optuživali Iran da snabdeva Rusiju tzv. dronove kamikaze za napade na ukrajinsku energetsku infrastrukturu i stambene zgrade.

Teheran je ovog meseca, posle višenedeljnog poricanja, priznao da je poslao dronove u Rusiju, ali je rekao da su oni poslati pre početka ruske invazije na Ukrajinu 24. februara ove godine. Govoreći o nedavno održanom sastanku sa Irancima, portparol ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova Oleg Nikolenko je za Si-En-En potvrdio da je „sastanak održan na nivou eksperata“.

„Ne mogu da otkrivam detalje, ali vas uveravam da ukrajinska strana nastavlja da preduzima najdrastičnije mere da spreči Rusiju da upotrebi iransko oružje u ratu protiv Ukrajine“, rekao je Nikolenko i dodao da je „Ukrajina optužila Iran za posledice saučesništvo u ratu“.

Kabinet hrvatskog predsednika Zorana Milanovića objavio je da je odbijen dopis u kojem se traži saglasnost za obuku ukrajinskih vojnika u Hrvatskoj, koji je ministar obrane Mario Banožić poslao Milanoviću.

Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je danas da Nemačka mora biti spremna za eskalaciju situacije u Ukrajini.

Šolc je ovo rekao na konferenciji u Berlinu čiji je domaćin bio list Zidojče cajtung, a prenosi Rojters.

Čini se da raste nezadovoljstvo u Rusiji zbog sukoba u Ukrajini, a stručnjaci raspravljaju o tome da li bi Vladimir Putin mogao biti svrgnut.

Moskovski dopisnik Oven Metjuz rekao je za Skaj njuz da ruski predsednik ne može politički da preživi „vojnu katastrofu na terenu“ – poput toga da je Kremlj primoran da vrati zemlju koju su njegove snage zaplenile još 2014. Ali je upozorio da je alternativa Putinu „ strašnije".

„Ono što ne želite, što je još opasnije od trenutne situacije, čak opasnije od Putina, jeste revolucionarna situacija unutar Rusije u kojoj Putin pada“, rekao je Metjuz za Skaj njuz.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da nije postignut nikakav suštinski napredak ka stvaranju bezbednosne zone oko nuklearne elektrane Zaporožje.

Istakao je da je neophodno "poručiti Ukrajini da povuče teško naoružanje iz nuklearne elektrane Zaporožje, kao i da prekine njeno granatiranje, koje ugrožava celu Evropu".

Osobe naoružane vojnom opremom koje su 26. oktobrqa viđene u središtu Moskve nisu bili, kako su neki stanovnici glavnog grada Rusije mislili, teroristi ili kakvi pučisti, već pripadnici Savezne službe bezbednosti (FSO). FSO je ubrzo nakon toga objavio da je toga dana u Moskvi organizovao "taktičke vežbe neutralizovanja terorističkih pretnji za zaštite ključnih državnih službi".

Poljski predsednik Andžej Duda rekao je, kada je nedavno raketa pala na istok Poljske i usmrtila dve osobe, da ne bi želeo da taj incident dovede do rata sa Rusijom, objavio je danas TAS S.

Poljski predsednik je to izjavio u razgovoru sa ruskim komičarima Vladimirom Kuznjecovim (Vovan) i Aleksejem Stoljarovim (Leksus), koji su ga tada pozvali i lažno se predstavili kao francuski predsednik Emanuel Makron.

U snimku, koji je danas objavljen na društvenim mrežama komičara, navodni Makron pita predsednika Dudu da li dovodi u vezu incident sa stalnim zahtevima ukrajinskog predsednika  Vladimira Zelenskog za nove isporuke oružja.

Ukrajinski gradonačelnik Melitopolja Ivan Fedorov preneo je šokantne izveštaje o dešavanjima u tom gradu koji je pod kontrolom ruskih snaga.

Fedorov je rekao da su stanovnici koji izražavaju podršku Ukrajini bili kidnapovani i mučeni, a zatvorenici su se vraćali kući gladni i ranjeni.

"Upravo su me obavestili o oslobođenom zatvoreniku iz Melitopolja koji se pretvorio u kožu i kosti. Slomljena mu je lobanja, rekao je da su uslovi u ruskom zatočeništvu gori nego u Aušvicu. Kada dođu u susednu ćeliju i polome ruke i noge zatvorenicima tako da se vriska čuju po celom zatvoru, razumete da u svakom trenutku mogu da dođu do vas i da vam urade isto", rekao je Fedorov.

U ruskom napadu pogođen je centar za distribuciju humanitarne pomoći i jedna osoba je poginula.

Ruska pravoslavna crkva saopštila je danas da pretres koji su ukrajinske službe bezbednosti izvele u pravoslavnom manastiru u Kijevu predstavljaju akt zastrašivanja.

Portparol crkve Vladimir Legoida rekao je da međunarodna zajednica gotovo sigurno neće obratiti pažnju na današnji akt zastrašivanja vernika, kao što je to bilo i u mnogim drugim slučajevima progona vernika u Ukrajini od 2014. godine, javio je Rojters.

Ukrajinska bezbednosna služba i policija sprovele su jutros raciju u pravoslavnom manastiru u Kijevu starom hiljadu godina, a u okviru operacija protiv sumnjivih „subverzivnih aktivnosti ruskih specijalnih službi", saopštila je ukrajinska bezbednosna služba.

Ukrajinska bezbednosna služba i policija sprovele su jutros raciju u pravoslavnom manastiru u Kijevu, starom 1.000 godina, u okviru operacija protiv sumnjivih „subverzivnih aktivnosti ruskih specijalnih službi“, saopštila je ukrajinska bezbednosna služba.

Kako se navodi u saopštenju, te mere se preduzimaju kao deo sistemskog rada ukrajinske bezbednosne službe u borbi protiv destruktivnih aktivnosti ruskih specijalnih službi u Ukrajini.

Ističe se da je pretres imao za cilj da spreči korišćenje pećinskog manastira za skrivanje diverzantskih i izviđačkih ruskih grupa, kao i za skladištenje oružja.

Zamenik ukrajinskog ministra spoljnih poslova Oleksej Jaramenko saopštio je da su Rusi ukrali 17 vozila hitne pomoći kada su bežali.

Rusija „više nema na vidiku“ promene vlasti u Ukrajini, saopštio je Kremlj. Ovo predstavlja veliki pomak u ciljevima Kremlja, iako je mesecima bilo jasno da Moskva nije u stanju da sruši vladu u Ukrajini.

Međutim, kada je počela ruska invazija, Moskva je jasno stavila do znanja da želi da svrgne ukrajinsku vladu i postavi svoje rukovodstvo. Tada je postojala bojazan za život ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, koji je ostao u glavnom gradu zemlje, iako su kružile lažne informacije da je pobegao.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je sada da njegova zemlja ne namerava da menja vlast u Ukrajini.

Britansko kraljevsko vazduhoplovstvo šalje zalihe projektila Brimstone 2 u Ukrajinu, piše britanski Telegraf.

Velika Britanija je poslala projektile Brimstone u Ukrajinu pre otprilike šest meseci, ali ovaj najnoviji model ima dvostruko veći domet od prethodne verzije, što omogućava odbrambenim snagama da gađaju ruske položaje još dalje nego ranije.

Ukrajinske trupe poslednjih meseci pokušavaju da unište ruske tenkove, vozila i puteve snabdevanja sa velike udaljenosti.

Rusija poziva Tursku da bude uzdržana i da spreči dalju eskalaciju u Siriji, izjavio je danas na konferenciji za novinare ruski predsednički izaslanik za Siriju Aleksandar Lavrentijev.

U ukrajinskoj prestonici Kijevu su počela vanredna isključenja struje, saopštila je pres-služba gradske elektroenergetske kompanije. "U Kijevu su u toku vanredna isključenja struje", navodi se u saopštenju kompanije objavljenom na sajtu, prenela je agencija TASS.

Ranije su počela i vanredna isključenja struje u oblasti Odese. Elektroenergetska kompanija Ukrenergo saopštila je ranije da će od biti uvedena isključenja struje širom Ukrajine.

Ujedinjene nacije ne mogu da utvrde odgovorne za napade na nuklearnu elektranu Zaporožje (ZNPP), rekao je Farhan Hak, zamenik portparola generalnog sekretara UN Antonija Gutereša.

Ukrajina planira da evakuiše civile iz nedavno oslobođene Hersone i Nikolajevske oblasti jer vlada sve veća zabrinutost da će stanovnicima teško preživeti zimu usled teškog oštećenja energetske infrastrukture.

"Vlasti su građanima savetovale da se presele u sigurnije krajeve Ukrajine", rekla je zamenica premijera Irina Vereščuk.

"Ukrajinci će najverovatnije živeti sa nestancima struje najmanje do kraja marta. Osnovni scenario je da ako ne dođe do novih napada na elektroenergetsku mrežu, u sadašnjim uslovima proizvodnje električne energije, deficit struje bi mogao biti ravnomerno raspoređen po celoj zemlji. To znači da će prekida biti svuda, ali manje trajnih", rekao je Sergej Kovalenko, šef najvećeg privatnog dobavljača energije IASNO za Kijev. 

Ranije, predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski rekao je da je polovina ukrajinske energetske infrastrukture oštećena u ruskim napadima, 

Američka izaslanica za ratne zločine Bet van Šak izjavila je da su SAD upoznate sa optužbama da su ukrajinske snage ubile zarobljene ruske vojnike i poručila da bi sve strane trebalo da snose posledice ako su počinile zločine tokom sukoba.

"Očigledno da to pomno pratimo. Veoma je važno naglasiti da se ratni zakoni podjednako odnose na sve strane: kako na državu agresora, tako i na državu koja se brani, i to u jednakoj meri", navela je Bet van Šaku ponedeljak, tokom telefonskog brifinga sa novinarima.

Rusko Ministarstvo odbrane ukazalo je u petak da su na društvenim mrežama objavljeni snimci koji navodno prikazuju kako ukrajinski vojnici pogubljuju ruske ratne zarobljenike.

BONUS VIDEO Život ukrajinske porodice bez struje