Ukrajina je shvatila da je ovo jedini način da dobije Trampovu pomoć

Nakon godina ubeđivanja da je njena demokratija vredna borbe, Ukrajina je brzo shvatila da će Donald Tramp pre videti njenu vrednost kroz prizmu bogatih mineralnih resursa.

Kako bi pridobio predsednika koji je želeo Grenland zbog njegovih sirovina i strateškog položaja, Kijev je mesecima naglašavao da bi njegovi bogati resursi – od titanijuma do grafita – mogli pomoći Trampu da pobedi Kinu u globalnoj trci za sirovinama.

U ponedeljak, Tramp je „zagrizao mamac“ i izjavio da planira da sklopi sporazum s Ukrajinom „kojim će obezbediti ono što im pružamo kroz njihove retke zemne materijale i druge resurse.“

Kontroverzne reakcije na povezivanje vojne pomoći s resursima

Nemački kancelar Olaf Šolc oštro je kritikovao ideju da se buduća vojna pomoć SAD-a uslovljava pristupom mineralnim resursima, nazvavši to „sebičnim i krajnje transakcionim potezom“.

Međutim, Kijev je svestan da je fokus na mineralima ključan za nastavak američke podrške i opstanak zemlje. Znajući da Trampa ne zanimaju apeli u ime demokratije, Ukrajina je istakla opasnost da vitalni metali za industrijsku i vojnu tehnologiju padnu u ruke Moskve – i samim tim Kine.

„Ovo je pozitivan signal,“ rekao je Oleksandr Merežko, predsednik Odbora za spoljne poslove ukrajinskog parlamenta. „Tramp počinje da shvata da bi strateški resursi Ukrajine, bez podrške, mogli završiti u rukama autoritarnih režima – ne samo Rusije, već i njenog strateškog partnera Kine.“

Trampova nova strategija prema Ukrajini

Kijev sada ima razloge za oprezan optimizam, jer Trampova administracija pokazuje spremnost za nastavak podrške u zamenu za resurse. Ovaj zaokret dolazi nakon što je prošlog meseca Tramp apelovao na ruskog predsednika Vladimira Putina da prekine „besmisleni rat“ ili se suoči s još težim sankcijama.

Ukrajinski ministar energetike Herman Halušenko brzo je reagovao nakon što je Tramp imenovao Krisa Rajta, izvršnog direktora iz fosilnog sektora, za ministra energetike SAD. U pismu Rajtu, Halušenko je istakao da je 50% energetske infrastrukture Ukrajine uništeno i da bi njeno očuvanje omogućilo Trampu veću pregovaračku moć nad Moskvom.

U pismu, u koje je uvid imao Politico, Halušenko je naglasio da je Ukrajina spremna da sarađuje s Trampovom administracijom na strateškim ulaganjima u njen energetski sektor, ističući da zemlja poseduje jedne od najvećih svetskih zaliha nafte, gasa, uranijuma i drugih prirodnih bogatstava.

Ključni resursi Ukrajine

Ukrajina poseduje 22 od 50 kritičnih sirovina koje je SAD identifikovao kao ključne, dok se 25 nalazi na listi EU.

Među njima su grafit, litijum, titanijum, berilijum i uranijum – neophodni za proizvodnju baterija, radarskih sistema i oklopa, što ih čini vitalnim za odbrambenu i tehnološku industriju.

Republikanci su već duže vreme svesni strateške vrednosti ukrajinskih resursa. „Ne želim da Putin te resurse deli s Kinom,“ rekao je senator Lindzi Grejem prošle godine. „Ako pomognemo Ukrajini sada, ona može postati najbolji poslovni partner kojeg smo ikada sanjali.“

Kremlj je brzo osudio Trampov predlog. „Nazovimo stvari pravim imenom – ovo je ponuda da se pomoć kupi,“ rekao je portparol Dmitrij Peskov. „Ne da se pruži bezuslovno, već da se dobije na komercijalnoj osnovi.“

Izazovi na terenu

Međutim, mnogi od ovih vrednih resursa nalaze se u istočnim i južnim delovima Ukrajine – područjima teško pogođenim ratom, a neka su pod ruskom okupacijom.

„Da li Tramp shvata da su teritorije bogate retkim metalima uglavnom okupirane i da ih treba osloboditi?“ pitao je Mihail Gončar, predsednik nevladine organizacije Strategy XXI. „Za to su potrebne američke oružane isporuke i paklene sankcije protiv agresora.“

Ukrajinska računica

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski još od septembra, mesecima pre Trampove izborne pobede, promoviše ideju da je u ekonomskom interesu Zapada da podrži Ukrajinu i pomogne joj da povrati teritorije.

U svom „plan za pobedu“, Zelenski je ponudio saveznicima poseban sporazum o zajedničkoj zaštiti i investiranju u prirodne resurse i kritične metale vredne trilione dolara.

Ipak, da li će Tramp biti voljan da pruži vojnu podršku koja bi omogućila Ukrajini da povrati okupirane teritorije? Daniel Vajdič, republikanski stručnjak za spoljne poslove i lobista za Ukrajinu, sumnja u to. „Ne mislim da ukrajinski zvaničnici veruju da će Tramp podržavati Ukrajinu dok ne povrati sve teritorije bogate sirovinama.“

Ukrajina je, međutim, spremna da prihvati kompromis – čak i ako to znači manju kontrolu nad sopstvenim bogatstvima u budućnosti.

„To bi značilo znatno manje mineralnih bogatstava za Ukrajinu u budućnosti,“ kaže Piter Dikinson, urednik UkraineAlert bloga pri Eurasia Center-u. „Ali s obzirom na alternativu – nestanak zemlje s mape – ovo deluje kao prilično dobar dogovor!“