Nakon više od pet meseci koje je provela iza rešetaka splitskog zatvora na Bilicama, Daria Falk, 35-godišnja ruska modna dizajnerka , napokon je dočekala srećnu vest - veće splitskog suda odlučilo je da neće odobriti njeno izručenje Ukrajini. Ta zemlja je potražuje zbog krađe robe u vrednosti od 20.000 evra iz Odese, dok ona tvrdi da joj je aferu smestio bivši muž i da će biti podvrgnuta torturi ukoliko kao Ruskinja bude isporučena Ukrajini.
Rođena Moskovljanka, majka dvoje dece u dobi od pet i devet godina, uhapšena je sredinom avgusta prošle godine na Braču jer je za njom Ukrajina raspisala međunarodnu crvenu Interpolovu poternicu zbog optužbi da je u Odesi krajem 2017. godine neovlašćeno uzela, odnosno ukrala nekoliko šivaćih mašina u vrednosti od oko 20.000 evra, prenosi Slobodna Dalmacija.
Daria je celo vreme tvrdila da joj je hapđenje smestio bivši suprug, kog je 2018. godine prijavila za nasilje jer ju je napao i pretukao, zbog čega je posle pravomoćno osuđen.
„Nakon što sam ga prijavila za nasilje, on je protiv mene pokrenuo priču o krađi nekih mašina za šivenje. Sve je to uradio kako bi me uplašio i zapretio mi da će mi uzeti decu“, pojašnjavala je za Slobodnu Dalmaciju pritvorena Ruskinja, dodajući kako joj je bivši suprug, nakon što ga je prijavila, pretio govoreći da će je ubiti u Odesi i da je to lakše nego da plaća alimentaciju za decu u Austriji.
Nakon hapšenja na Braču, istažni sudija odredio joj je ekstradicioni pritvor, a veće splitskog suda dva je puta odbijalo žalbe njenih advokata Tadiše Miloševića iz Splita i Lidije Horvat iz Zagreba i je donosilo rešenja po kojima su bili ispunjeni svi uslovi za njeno izručenje Ukrajini.
Falk je uporno tvrdila da će joj kao Ruskinji život biti ugrožen ako je Hrvatska izruči u Odesu, koja je izložena svakodnevnom granatiranju ruske vojske tokom agresije na Ukrajinu te se pozivala i na odluku Austrije u kojoj ima prijavljeno prebivalište, a koja je odbila da vodi postupak o izručenju Ukrajini dok tamo traju ratni sukobi.
Dva je puta Vrhovni sud ukidao rešenja splitskog suda. Zadnji put 11. januara ove godine kada su, među ostalim, naveli da “prigovor izručenice da bi zbog svog državljanstva u navedenim okolnostima rata njen položaj u zatvorima u Ukrajini mogao biti otežan nije ni u kakvoj korelaciji s demokratskim ustrojem Ukrajine i nezavisnim i nepristranim pravosuđem, tako da su navedeni razlozi iz obrazloženja potpuno nejasni”.
Naime, splitski sud je tvrdio da je Ukrajina država čiji je samo jedan manji deo teritorija pod okupacijom Ruske Federacije, da je to država s demokratski izabranom vlasti i da joj sve članice EU-a pružaju političku i ekonomsku pomoć pa je “jedini zaključak, kod takvog stanja stvari, kako je i pravosudni sustav Ukrajine nezavisan i nepristran”.
BONUS VIDEO U sirijskom gradu Alepu urušila se stambena zgrada