0
Kada čujete reč "Ukrajina", prva asocijacija sigurno nije kultura, istorijske znamenitosti, godišnji odmor... ne, asocijacija je samo jedna - kriminal! U ovoj zemlji, koja je u večitom ratu sa susednom Rusijom, kriminal svih vrsta cveta. Naslovi u medijima idu čak od Hantera Bajdena, sina američkog kandidata za predsednika, koji je u sumnjivim poslovima sa Ukrajincima, preko srpskih kriminalaca poput, nekada Željka Rutovića, sve do poznatih crnogorskih klanova, kavačkog i škaljarskog.
Naime, jednom od vođa kavačkog klana Radoju Zviceru, Ukrajina, koja je Meka za njihove poslove, juče je umalo došla glave. Poslovi svetske mafije iz Italije, i sa Sicilije, očigledno su se preselili u ratom i sukobima uzdrmanu – Ukrajinu. Nestabilno tlo po pitanju politike, kontrole i generalno državnog sistema, uvek je primamljivo za realizaciju „rada na crno“.
Sve je započelo kada su se pro-ruski aktivisti suprotstavili prozapadnim političarima koji su došli na vlast u Kijevu posle demonstracija, koje su dovele do pada proruskog predsednika Viktora Janukoviča. Tačnije, dve nedelje posle ruskog pripajanja Krima, 6. aprila 2014. proruski aktivisti zauzeli su sedišta regionalne uprave u Donjecku i tajne službe u Lugansku, na istoku Ukrajine. To je označilo početak pobune protiv fašističke hunte u Kijevu, što je dalje preraslo u rat.
Politički nestabilne države su raj za kriminalce, pa tako u sred Kijeva cvetaju korupcija, trgovina drogom, oružjem… Mesecima unazad čitamo u medijima o ratu koji se vodi između dve kriminalne grupe, kavačkog i škaljarskog klana, a onda je juče stigla vest da je u glavnom gradu Ukrajine, teško ranjen jedan od dvojice vođa kavačkog klana Radoje Zvicer (37). Na Zvicera su pucali u samom centru Kijeva, posle čega je prebačen u bolnicu.
Nekoliko tamošnjih portala objavilo je video na kome se vide dvojica muškaraca koji su navodno pucali na Zvicera, kako pale automobil „smart“. Ova dva klana bave se međunarodnim švercom droge, a već godinama su u sukobu.
Među prvim „domaćim“ kriminalcima, koji su nam otkrili Ukrajinu kao stecište svetske mafije, bio je i Željko Rutović, inače široj javnosti postao je poznat nakon objavljivanja dokumentarca „Vidimo se u čitulji“ 1994. godine, u kom je, tada tridesetogodišnji kriminalac, govorio o saradnji upravo sa ukrajinskom mafijom. Mnogima je Rutović, nekadašnji član zvezdarske mafije poznat tek nakon napada na Predraga Rankovića Peconija u hotelu Prag u centru Beograda.
Istorija kriminalnih poslova mafijaških grupa sa Balkana u Ukrajini zapravo datira još od ranih devedesetih, s tim što je tek sa crnogorskim klanovima dobila na značaju i privukla pažnju javnosti.
Takođe, ne izostaju ni kriminalne grupe sa Zapada, pa čak ni političari iz Sjedinjenih Američkih Država. Tako je skandal uzdrmao SAD, kada je otkriveno da je predsednik Donald Tramp pritiskao ukrajinskog kolegu Volodomira Zelenskog da ispita poslovanje Bajdenovih u Ukrajini. Naime, Hanter Bajden, sin Trampovog političkog suparnika Džozefa Bajdena, je u aprilu 2014. postao član odbora direktora “Burizme holdingsa”, najvećeg proizvođača gasa u Ukrajini, iako nije imao prethodnog iskustva u gasnoj industriji niti sa ukrajinskim regulatnornim poslovima. Imao je, međutim, jednu značajnu kvalifikaciju, bio je sin potpredsednika SAD-a, novog i najvažnijeg ukrajinskog saveznika, kako je tada pisao “Atlantik”, opisujući njegov rad u „Burizmi“ kao „društveno prihvatljivu korupciju“.
U januaru ove godine, američki državni sekretar Majk Pompeo vikao je, uz psovke, na novinarku Meri Luiz Keli posle intervjua, koji je prekinuo besan, tek pošto mu je postavljala pitanja o Ukrajini, saopštio je Nešenel publik radio (NPR).
Takođe 2019. godine, ukrajinski glumac Artem Tkačuk (18), koji je igrao ulogu mladog napuljskog kriminalca u ekranizaciji romana pisca Roberta Savijana, izboden je u Napulju, preneli su tada italijanski mediji. Tkačuk je glumio člana bande i dilera droge u filmu „Pirane“, rađenom po knjizi „La paranza dei bambini“.
Inače, odavno je poznato da Ukrajinom vladaju oligarsi, a to je važilo za vreme vlasti Viktora Janukoviča, njegovih prethodnika, a važi i danas. Baš kao što su bili bliski Janukoviču i na tim vezama zarađivali milione dolara, to rade i danas, a pojedini čak prihvataju mesta lokalnih gubernatora, pisala je svojevremeno Politika, prenoseći britanski Gardijan.
Pročitajte još:
Ukrajinski oligarsi se, kada je u pitanju sticanje bogatstva, ne razlikuju mnogo od ruskih, osim u jednoj stvari – vole da se upliću u politiku. Razlika je što njih ne kontroliše Vladimir Putin, koji u svakom trenutku zna šta rade i čime se bave ruski novobogataši.
Janukovič je međutim u zatvor smestio svoju direktnu političku protivnicu Juliju Timošenko, koja je ogromno bogatstvo stekla manipulišući preprodajom ruskog gasa.
Rinat Ahmetov je najbogatiji Ukrajinac i „težak” je 12,5 milijardi dolara. Stekao ih je poslujući uglavnom proizvodima od metala i kontrolom termoelektrana. Kao i mnogi oligarsi, kupio je fudbalski klub „Šahtar” iz Donjecka. Živi na relaciji Kijev-London, a veoma je uticajan u istočnom delu zemlje, gde se uglavnom govori ruski jezik.
Viktor Pinčuk, takođe jedan od najpoznatijih ukrajinskih oligarha, poseduje bogatstvo od 3,2 milijarde dolara. Kao zet bivšeg predsednika Viktora Kučme, održava dobre veze i sa istočnim i sa zapadnim delom zemlje. Lični je prijatelj bivšeg britanskog premijera Tonija Blera. Veliki je kolekcionar, a bogatstvo je stekao prodajući čelične cevi. Optužuju ga da je damping cenama pokušavao da iz posla istisne druge partnere u SAD i Rusiji, a zahvaljujući propasti jedne ruske osiguravajuće kompanije, duplirao je svoje bogatstvo.
Igor Kolomojski je osnivač privatne banke. Poseduje oko tri milijarde dolara. Nekadašnji je saradnik Timošenkove.
Petro Parošenko važio je za „kralja čokolade” pre no što se okrenuo radu u medijima. Za njega se priča da je najpopularniji čovek u Ukrajini, podržavao je „narandžastu revoluciju” (2004) i važi za proevropskog čoveka.
Sergej Kurčenko je ukrajinski oligarh čije bogatstvo je procenjeno na 2,4 milijarde dolara, a stekao ga je uglavnom prodajom gasa. Napustio je Ukrajinu i prešao u Belorusiju. Tvrdi da su sve optužbe protiv njega koje je iznela EU, delo poslovnih protivnika.
Ukrajinski narod besan je zbog davanja ključnih funkcija u vladi i gubernatorskih položaja tajkunima, jer oni na taj način još više izvlače bogatstvo iz države, a obični građani dave se u sve većoj bedi.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
