Uhvaćeni u zamku ruskog Zakona o "stranim agentima": Šta on propisuje?

Ruski zakon o stranim agentima datira iz 2012. godine i prvobitno se primenjivao na nevladine organizacije koje primaju finansijska sredstva i donacije iz inostranstva. U decembru 2019. ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je novi zakon kojim je proširena pravna definicija toga ko se sve može smatrati stranim agentom.Sada ta kvalifikacija uključuje svako fizičko lice ili grupu koja prima bilo koju količinu novca iz inostranstva – bez obzira da li je reč stranim vladama, organizacijama ili čak građanima – i koja objavljuje „štampane, audio, audio-vizuelne ili druge izveštaje i materijale“, prenosi Dojče vele.Efekat odvraćanjaNakon što vlasti stave oznaku „strani agent“ na ljude ili organizacije, od njih se traži da sve što objave – čak i postove na društvenim mrežama – označe rečenicom koja ukazuje na njihov status stranog agenta. Od njih se takođe traži da na svakih šest meseci vladi podnose na uvid finansijske izveštaje i bankovne izvode, te da prolaze godišnje revizije.

Izraz „strani agent“ nosi negativne konotacije iz sovjetskog doba u Rusiji i njem se sugeriše da je reč o „špijunu“. Sovjeti su taj izraz koristili za političke disidente. Oznaka takođe odvraća i oglašivače, jer oni ne žele da budu povezani sa „stranim agentom“, pa ni sa pojedincima ili subjektima na koje se u Kremlja gleda nepovoljno.Kritičari tvrde da ruske vlasti zakon koriste za obračun s medijima, aktivistima, opozicionim grupama i pojedincima koji kritikuju Kremlj. Grupe civilnog društva izražavaju zabrinutost i smatraju da to zastrašuje pojedine novinare ili zaštitnike ljudskih prava i guši oprečna i drugačija mišljenja.Kremlj odbacuje kritike da Zakon o „stranim agentima“ predstavlja cenzuru, a predsednik Putin kaže da je Zakon potreban kako bi se Rusiju zaštitila od stranog uplitanja.Ko je na spisku?Prošlog decembra ruska vlada je dve članice aktivističke pank-grupe „Pusi rajot“ (Pussy Riot) označila kao „strane agente“. Taj feministički bend, poznat je po svojoj muzici i aktivizmu, ali i po oštrim kritikama na račun predsednika Putina i Kremlja.

U decembru su ruske vlasti zatvorile i „Memorijal“, jednu od najstarijih organizacija za ljudska prava u zemlji, zato što mnoge svoje objave na društvenim mrežama nije označila statusom „strani agent“.U novembru prošle godine na spisak je dodat i advokat Ivan Pavlov, vrhunski stručnjak u oblasti ljudskih prava koji je branio „Fondaciju za borbu protiv korupcije“ političara Alekseja Navaljnija koji se nalazi u zatvoru.Rusko ministarstvo pravosuđa kao „stranog agenta“ označilo je novinara i satiričara Viktora Šenderoviča, poznatog po svojoj političkoj TV-satiri „Lutke“ (Куклы) koja se emitovala 1990-ih.I kolekcionar Marat Gelman, kao i još pet drugih ljudi, našli su se na spisku „stranih agenata“, koji je krajem 2020. povećan sa 17 na sadašnjih 111 osoba, odnosno organizacija.Rusko Minstarstvo spoljnih poslova saopštilo je u četvrtak da planira da pokrene postupak za označavanje Dojče velea kao stranog medija koji obavlja funkciju „stranog agenta“. Najava je usledila nakon što je ruska vlada zatvorila moskovski studio nemačke RTV za inostranstvo Dojče vele.

BONUS VIDEO: Vojni manevri ruske vojske u Belorusiji

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=vojnimanevriruskevojskeuukrajinigp-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3076874"]***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram