U laboratorijama se prave opasni mikrobi: Jedna greška i život kakav znamo će nestati

Da li ste čuli za pojam „hiralnost“? Radi se o svojstvu molekula koje je još u 19. veku otkrio Luj Paster, posmatrajući kristale na čepovima vinskih boca. Ukratko, hiralne molekule imaju isti hemijski sastav, ali se pojavljuju u dva oblika koji su poput ogledalskih slika – poput levih i desnih ruku, otuda i naziv po grčkoj reči za ruku.

Takve molekule funkcionišu kao „brave“ u telu, koje se uklapaju sa biološkim „ključevima“ imunog sistema u borbi protiv patogena. Problem nastaje ako se prirodna bakterija zameni svojom ogledalskom verzijom – tada bi se „brava“ promenila, pa imuni sistem više ne bi bio efikasan. Ako bi se ti zrcalni mikrobi proširili i infiltrirali u žive organizme, život kakav poznajemo mogao bi biti ozbiljno ugrožen, a postojeći lekovi postali beskorisni.

Upozorenja iz prošlosti i sadašnjosti

Podsetimo, svet se već suočavao s katastrofama vezanim za hiralnost – poznati primer je lek talidomid, koji se pedesetih i šezdesetih godina prošlog veka davao trudnicama protiv jutarnjih mučnina. Jedan njegov oblik pomagao je, ali drugi je izazivao teške deformitete kod novorođenčadi – od kojih je više od 10.000 dece širom sveta umrlo ili rođeno s teškim invaliditetom.

Zato su vodeći svetski naučnici pokrenuli međunarodnu kampanju za hitno zaustavljanje stvaranja sintetičkih bakterija koje bi mogle ugroziti sav život na Zemlji, piše Fajnenšel tajms.

Na skupu u Pasterovom institutu u Parizu, upozoreno je da bi "ogledalski" ili "zrcalni mikrobi"– sintetički mikrobi otporni na ljudski imuni sistem – mogao imati razarajući uticaj na biljke, životinje i ljude.

Egzistencijalna pretnja?

„Iako još ne možemo tačno proceniti razmere opasnosti, postoji ozbiljna bojazan da bi ovakvi mikroorganizmi mogli poremetiti kompletan život na planeti“, rekao je mikrobiolog i imunolog sa Stanforda Dejvid Relman.

Prema njegovim rečima, u jednom od mogućih scenarija, neki budući zrcalni organizam mogao bi postati invazivna vrsta koja bi uništila čitave ekosisteme – uključujući i ljudski – predstavljajući ekstremnu, čak egzistencijalnu pretnju.

Iako je genetsko modifikovanje prirodnih organizama već donelo napredak u medicini, ono je takođe otvorilo vrata novim opasnostima. Naučnici i vlade sada se bore s pitanjem kako regulisati razvoj tehnologija koje uključuju „pojačane patogene“.

Rizik veći od koristi

Rad na zrcalnim mikroorganizmima intenziviran je kada su naučnici počeli da menjaju hiralne osobine prirodnih molekula poput proteina, kako bi stvorili trajnije lekove koje imuni sistem teže razlaže.

Međutim, pokazalo se da bi zrcalni organizmi mogli postati sposobni da se samostalno hrane i održavaju mnogo pre nego što se mislilo.

Više od 40 naučnika, uključujući i nobelovce, upozorilo je da je rizik prevelik i da ovakve organizme ne bi trebalo ni stvarati. Moguće je da ih, jednom puštene, više ne bi bilo moguće zadržati unutar laboratorije.

„Dovoljna je samo jedna greška“

Stručnjak za sintetičku biologiju iz Kalifornije, Džon Glas, kaže da bi se zrcalne bakterije mogle razviti u narednih 10 do 30 godina, ali i da bi njihovo zadržavanje u laboratorijama bilo gotovo nemoguće.

„Biološke zaštitne mere ranjive su na ljudsku grešku ili zlonamerno ponašanje. Jedna jedina greška bila bi nedopustiva s obzirom na neviđeni rizik“, ističe Glas.

Vlade širom sveta već prepoznaju opasnosti. Tako je u nedavno objavljenom strateškom pregledu odbrane Velike Britanije upozoreno na mogućnost stvaranja novih patogena i biološkog oružja. Američki predsednik Donald Tramp prošlog meseca izdao je izvršnu naredbu o ograničavanju istraživanja koja pojačavaju virulentnost patogena.

Zajednička akcija i međunarodne smernice

Naučnici koji rade na zrcalnim molekulima vode dijalog s UN-om i drugim međunarodnim institucijama. Kao posebno važna ističu se kineske Smernice za biološku bezbednost iz 2021. godine.

„Neviđeni kapacitet za inženjering biljaka, životinja i mikroba mora se rešavati globalno“, rekla je Filipa Lencos sa King’s College-a u Londonu.

„Bezbednosni aspekt biologije i nauke o životu mora postati prioritet. Odgovorna nauka nikada nije bila važnija – niti izazovnija“, zaključuje ona.