Tvrđava na 150km od Rusije: Počinje samit na koji Zelenski računa, Bajden na ispitu, a Putin vreba iza ćoška

Obezbeđivanje samita

Prestonica Litvanije nalazi se na samo 150 kilometara od granice sa Rusijom, a od Belorusije je udaljava samo 35 kilometara i ovo je četvrti samit od početka ruske invazije na Ukrajinu. Prvi je održan 25. februara 2022. godine, nakon čega su usledili sastanci u Briselu i Madridu.

Za obezbeđenje ovog - najvećeg samita šefova država i vlada u istoriji Litvanije, njena vojska i NATO stavljaju na raspolaganje 4.000 vojnika, a ako se dodaju policija i tajne službe, onda je angažovano 12.000 ljudi.Nemačka je rasporedila 12 protivvazdušnih raketnih sistema "Patriot", koji se koriste za presretanje balističkih i krstarećih projektila ili borbenih aviona. Osam "Patriot"-a raspoređeno je na aerodromu glavnog grada, a cevi su im uperene prema ruskoj enklavi Kalinjingrad.

Španija je poslala sistem protivvazdušne odbrane NASAMS, Francuska haubice "Caesar", te je s Finskom i Danskom premestila borbene mlaznjake u Litvaniji, a s Velikom Britanijom osigurala oružje za borbu protiv bespilotnih letelica.Poljska i Nemačka su poslale specijalne jedinice ojačane helikopterima. Druge zemlje šalju opremu radi odbrane od potencijalnih hemijskih, bioloških, radioloških i nuklearnih napada.

Sve ove mere obezbeđenja aktivirane su zbog činjenice da se samit održava u neposrednoj blizini Rusije, ali i zbog jednog od najbitnijeg pitanja - prijema Ukrajine u NATO.

Šta kažu članice?

Još 2008. godine na samitu u Bukureštu, NATO se složio da bi Ukrajina, koja je bila deo Sovjetskog Saveza kojim je vladala Moskva do njegovog raspada 1991. godine, mogla da postane članica alijanse, ali Kijevu nije dat "akcioni plan za članstvo" (MAP), odnosno uslovi koje zemlja treba da ispuni ne bi li postala deo tog vojnog bloka.

Dok istočnoevropske zemlje smatraju da Kijevu treba da se predstave jasni uslovi za prijem, Sjedinjene Američke Države i Nemačka vrlo su oprezne u pogledu bilo kakvog poteza koji bi NATO alijansu približio ratu s Rusijom.Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg u aprilu je posetio Kijev i tada rekao da "Ukrajina ima zasluženo mesto", ali da postoji jedna "sitnica" - neće moći da se pridruži dok traje rat s Rusijom."Postati član NATO saveza usred rata nije na dnevnom redu. Pitanje je šta se dešava kada se rat završi", kazao je Stoltenberg.

Nemački kancelar Olaf Šolc podržao je Stoltenberga i rekao da je stav članica jasan: "Ne može biti pristupanja savezu za vreme rata. Jedna od pretpostavki članstva jeste da nema nerešenih pograničkih sukoba".Na takve izjave, burno je reagovao ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski, koji je rekao da njegova zemlja razume takav stav, ali "politički poziv" u NATO mora da postoji. Štaviše, Zelenski je svoje prisustvo ovom samitu, na koji je pozvan, uslovio dobijanjem zvaničnog poziva za priključenje Alijansi.

"Vreme je da Alijansa prestane s opravdanjima i započne proces koji vodi do konačnog pridruživanja Ukrajine. Potrebna je jasna, pisana izjava saveznika", složio se sa njim ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba.

Šta je "MAP"?

U okviru procesa aktiviranja akcionog plana za članstvo Alijansi (MAP), kandidati moraju da dokažu da ispunjavaju političke, ekonomske i vojne kriterijume, a od 1999. godine većina zemalja koje žele da se pridruže NATO-u, mora da ispuni MAP, sem što su Finska i Švedska, ranije neutralne države koje su blisko sarađivale sa NATO-om, pozvane da se direktno pridruže Alijansi.

Do 8. jula ove godine, 24 članica NATO je podržalo ulazak Ukrajine. Ukupno ih ima 31.Ovom samitu prisustvovaće i zemlje koje nisu članice - Australija, Japan, Novi Zeland i Južna Koreja, kako bi ojačala veze sa Alijansom zbog odnosa Kine i Rusije.

Zašto je ukrajinsko članstvo osetljiva tema?

Klauzula o uzajamnoj pomoći leži u srcu tog saveza, formiranog 1949. godine, sa ciljem da se suprotstavi riziku od sovjetskog napada na savezničku teritoriju. Jedan od glavnih razloga zbog čega Ukrajina ne može sada da uđe u NATO je taj što bi onda cela Alijansa bila "uvučena" u rat. U Članu 5 Vašingtonskog sporazuma NATO-a navodi se da "se napad na jednog saveznika smatra  napadom na sve saveznike".

Za Kremlj, širenje NATO-a je dokaz neprijateljstva Zapada prema Rusiji, što zapadne sile poriču, govoreći da je savez u potpunosti defanzivne prirode.Ali, ukoliko Ukrajina uđe u NATO, Moskva smatra da će to izazvati ozbiljne probleme u budućnosti.U Viljnusu, lideri Alijanse će odlučiti i o dodatnim ulaganjima u odbranu (Defence Investment Pledge), tako što će potrošiti najmanje dva odsto svog BDP-a na odbranu godišnje.U kopnenom domenu, nove jedinice će činiti najmanje 100 brigada koje će se sastojati od borbenih snaga i dodatnih snaga.Takođe će uključivati oko 1.400 borbenih aviona i 250 brodova i podmornica u visokoj spremnosti, sa širokim spektrom mogućnosti u svim domenima.BONUS VIDEO Srž ukrajinsko-ruskog sukoba

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=sortiukrajinskoruskisukobam-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="3150041"]