Tužba protiv Rio Tinta na Madagaskaru zbog zagađenja voda i jezera

U pismu sudu seljani iz regiona Anosi u jugoistočnom Madagaskaru optužuju kompaniju Rio Tinto da su oni odgovorni za zagađenje lokalnih voda i jezera koje su oni koristili sa povišenim i štetnim nivoima uranijuma i olova koji predstavljaju ozbiljan rizik po zdravlje ljudi. U tom regionu živi oko 800.000 ljudi, a više od 90 odsto ruralnih stanovnika živi sa manje od 1,90 dolara (1,75 evra) dnevno.

Rudnik, kojim od otvaranja 1986. godine upravlja podružnica kompanije Rio Tinto, KIT Madagascar Minerals (KMM) eksploatiše ilmenit, glavni izvor titanijum dioksida, koji se uglavnom koristi kao beli pigment u proizvodima kao što su boje, plastika i papir.

Takođe se rudari i monazit, mineral koji sadrži veoma tražene elemente retkih zemalja koji se koriste za proizvodnju magneta u električnim vozilima i vetroturbinama.

Advokatska firma Li Dej je naručila analize krvi lokalnih meštana koje su pokazale da 58 osoba u blizini rudnika ima povišene nivoe olova u krvi, a velika većina slučajeva premašuje prag koji Svetska zdravstvena organizacija (SZO) kaže da je normalan. U tvrdnji se navodi da je najverovatniji uzrok povišenih nivoa rezultat rada rudnika KMM, koji je podružnica Rio Tinta.

Iako je u pitanju dosta mali uzorak, testovi krvi predstavljaju mogući jasan dokaz koji može po prvi put pokazati štetni uticaj na zdravlje za koji njihovi klijenti tvrde da je odgovorna KMM i sam Rio Tinto.

Čista voda je dugo bila problem oko rudnika KMM, a poslednjih godina je postao glavni. Oko 15.000 ljudi crpi vodu za piće iz jezera i vodenih tokova oko rudnika. Dobrotvorna organizacija koja radi na Madagaskaru ALT-UK je 2017. godine zatražila studiju radioaktivnosti kako bi se utvrdilo prisustvo radioaktivnog materijala u okolnim plovnim putevima.

Studija je otkrila da je koncentracija uranijuma i do 50 puta veća od smernica za kvalitet vode za piće po pravilima SZO.

U odgovoru, KMM je negirao da ima bilo kakav uticaj na visoke nivoe uranijuma u ​​vodi i tvrdio da su povišeni nivoi prirodni rezultat lokalnih geoloških uslova.

Stručnjak za rudarstvo sproveo je sopstvenu analizu koristeći podatke iz Rio Tinta i uzorke koje su prikupili lokalni stanovnici. On je izvestio da su maksimalne nizvodne koncentracije olova i uranijuma bile 40, odnosno 52 puta veće od standarda SZO za vodu za piće, a takođe je otkriveno da su nivoi olova 4,9 puta veći nizvodno od rudnika, a nivoi uranijuma 24 puta viši nizvodno.

Ovi rezultati i njihova suprotnost sa  studijom iz 2001. godine ukazuju na KMM i Rio Tinto kao izvor zagađenja.

Madagaskarski regulator za životnu sredinu, Nacionalna kancelarija za životnu sredinu (ONE), kaže da je periodično pratio aktivnosti KMM tokom protekle decenije i da je testirao vodu nakon prethodnih žalbi na kontaminaciju. "Suočen sa ovim optužbama, ONE je zatražio nekoliko stručnih analiza čiji rezultati su ukazivali da nema kontaminacije površinskih voda blizu rudarskih lokacija", navodi se u saopštenju.

Rio Tinto ima problematičnu istoriju svog poslovanja na Madagaskaru. Lokalno stanovništvo, udruženja civilnog društva i mediji optuživali su kompaniju da oštećuje već ugroženu šumu, ugrožava retke endemske vrste, tera seljane da napuste svoje zemljište bez odgovarajuće nadoknade, uništava sredstva za život ribara i ne poštuje svoja obećanja da će zaposliti lokalno stanovništvo. Lokalci su protestovali protiv rudnika skoro od njegovog otvaranja.

Područje gde su minerali otkriveni ima jedinstven ekosistem, sa priobalnom šumom koja se nalazi blizu Indijskog okeana. Madagaskar je nekada imao neprekidan pojas od 1.600 km obalnih šuma duž svoje istočne obale. Danas se procenjuje da je samo delić te šume ostao netaknut. Tu se sve vreme otkrivaju nove vrste, ali mnoge od njih su već ugrožene uništavanjem staništa.

Uprkos zabrinutosti lokalnih organizacija, Svetske banke i drugih tela uključenih u ranu procenu uticaja rudnika, KMM je dobio dozvolu za rudarenje koja je pokrivala tri lokacije rudnika koje će se rudariti pod 100-godišnjim zakupom od strane kompanije. Barijera je na kraju u potpunosti blokirala poplave slane vode u jezero Ambavarano i ubrzo su nestale skoro sve vrste riba.

BONUS VIDEO: