Turska će obustaviti traganje za naftom i gasom u podmorju spornih voda istočnog Sredozemlja koje je naglo podiglo vojnu napetost sa susednom Grčkom, rekao je u utorak jedan visoki turski zvaničnik.

Predsednik Redžep Tajip Erdogan rekao je svojim saradnicima da „ostave to po strani na neko vreme“, rekao je njegov portparol Ibrahim Kalin turskom televizijskom kanalu CNN Turk.

Prošle nedelje, Turska je saopštila da planira da otpremi istraživački brod „Oruk Reis“ i dva pomoćna broda da obave istraživanje do 2. avgusta južno od grčkih ostrva Rodos, Karpatos i Kastelorizo. Sva ta ostrva su blizu obale Turske.

Ta najava je naljutila Grčku i izazvala kritike Sjedinjenih Država, Francuske i drugih evropskih zemalja.

„Grčka je ekstremno reagovala.., kao da ćemo okupirati ostrvo Meis (Kastelorizo)“, rekao je Kalin za CNN Turk. Rekao je da je planirano područje istraživanja udaljeno oko 180 kilometara od tog malog ostrva.

„Ipak, naš predsednik je rekao da ‘pošto se pregovori nastavljaju, da vidimo šta se dešava i ostavimo ovo po strani neko vreme’ „, citirao je Kalin Erdogana.

NATO saveznice Grčka i Turska su u sukobu oko prava na eksploataciju u podmorju Istočnog Sredozemlja.

Turska je optužila Grčku da pokušava da je isključi iz korišćenja potencijalnih nalazišta nafte i gasa u Egejskom moru i istočnom Sredozemlju, tvrdeći da granice mora za komercijalnu eksploataciju treba postaviti „ravnopravno“ – na osnovu linije grčkog i turskog kopna, a ne uključivati grčka ostrva. Atina odgovara da taj stav Turske predstavlja kršenje međunarodnog prava.

Serhat Guvenc, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Kadir Has u Istanbulu, rekao je da prisustvo Šeste flote SAD radi mornaričke vežbe u tom području doprinosi odluci Turske da obustavi istraživanje, što je nazvao „strateškim povlačenjem“ Turske.

Udarna grupa nosača aviona „Dvajt D. Ajzenhauer“ učestvovala je u vežbama s grčkom Ratnom mornaricom od 24. jula do danas.

„To je bio direktan rezultat američkog angažovanja, iako je poruka bila suptilna i nikada nije bilo otvorene pretnje ni Turskoj ni Grčkoj. Ali, prisustvo tako zastrašujućih i toliko velikih pomorskih snaga SAD daje jasnu poruku da Vašington ne može dopustiti da se kriza između dva saveznika pretvori u otvoren sukob“, rekao je Guvenc.

Turski portparol Kalin je naglasio potrebu za pregovorima, rekavši da bilateralna pitanja sa Grčkom treba rešavati dijalogom, a ne pretnjama kandidaturi Turske za članstvo u Evropskoj uniji.

Takođe je predložio da „svako nastavi da radi na svojim sopstvenim epikontinentalnim zonama i vodi zajednički rad u spornim oblastima“.

U Atini je portparol grčke vlade Steljos Pecas pozdravio odluku Turske. on je njenu nameravanu istraživačku misiju opisao je kao „nezakonitu“, ali je dodao da se nada da će dve zemlje moći da vode sadržajne razgovore.

„Ovo je pozitivan razvoj“, rekao je Pecas privatnoj televiziji Skai. „Želimo otvorene kanale komunikacije s Turskom i razmatranje pitanja koje muči dve strane već duži niz godina: razgraničenje pomorskih zona. To je pitanje kojem je, naravno, potreban odgovarajući okvir da bi bilo napretka“.

Ta dva istorijska regionalna rivala tri puta su bila na ivici rata od ranih 1970-ih godina, zbog prava na eksploataciju mora, vlasništva nad jednim nenaseljenim ostrvom Egejskog mora. Najozbiljnija konfrontacija bila je 1974. godine, kada je Turska izvršila invaziju na državu Kipar, u Istočnom Sredozemlju, posle pokušaja puča pristalica unije Kipra s Grčkom.

Nemačka je predvodila diplomatsko posredovanje između dve strane, a ranije ovog meseca bila je domaćin sastanka na kojem su učestvovali Kalin i šef diplomatske kancelarije grčkog premijera. Taj sastanak u Berlinu otkrio je nekoliko dana kasnije turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu.

Ali u stvari „igru je promenila američka politika korištenja poslovičnog velikog štapa u poslovanju s Turskom i Grčkom“, rekao je profesor Guvenc i dodao da „Nemačka ima malo sredstava za zaustavljanje pomorskog sukoba dveju zemalja“.

(Izvor: Beta)