Trampova popularnost na istorijskom minimumu: Rat sa Iranom zabrinuo Amerikance

Svega 33 odsto ispitanika u četvorodnevnoj anketi navelo je da odobrava Trampov rad u Beloj kući, dok je 64 odsto reklo da ga ne odobrava.

Trampova podrška pala je sa 35 odsto, koliko je iznosila u istraživanju završenom početkom avgusta, i sada je na najnižem nivou tokom njegovog sadašnjeg mandata. Istovremeno, izjednačila se sa njegovim najlošijim rezultatom iz prvog predsedničkog mandata, zabeleženim u decembru 2017. godine.

Tramp se 2025. vratio u Belu kuću uz podršku nešto manje od polovine Amerikanaca, ali je njegova popularnost ove godine dodatno oslabila nakon što je naredio napade na Iran zajedno sa američkim saveznikom Izraelom.

Sukob koji je usledio poremetio je petinu svetske trgovine naftom i doveo do rasta cena benzina. Posledice osećaju američka domaćinstva, ali i Trampovi republikanski saveznici, koji će na izborima za Kongres u novembru pokušati da sačuvaju većinu.

Tramp je tokom predizborne kampanje obećavao da će inflaciju držati pod kontrolom i da će izbegavati dugotrajne ratove, a na početku sukoba tvrdio je da će borbe sa Iranom trajati svega nekoliko nedelja. Međutim, Iran je nastavio da u velikoj meri blokira trgovinu naftom kroz Ormuski moreuz i nakon smanjenja intenziteta sukoba.

Čak 80 odsto Amerikanaca, među kojima 87 odsto demokrata i 71 odsto republikanaca, smatra da će američko učešće u sukobu sa Iranom „trajati duže vreme“, pokazala je anketa Rojtersa i Ipsosa. Samo 16 odsto ispitanika veruje da bi sukob mogao da bude okončan u roku od nekoliko nedelja.

Tramp: Vredi platiti malo više za benzin

Tramp je u petak, na političkom skupu u Garden Sitiju u saveznoj državi Njujork, rekao da vredi platiti „sićušno malo više za benzin“ kako bi se sprečilo da „veoma zla zemlja“ dođe do nuklearnog oružja, navodeći to kao jedno od opravdanja za rat.

Američki predsednik je tokom sukoba naizmenično pretio dodatnom eskalacijom i tvrdio da je mirovni sporazum nadohvat ruke. Ipak, svega svaki peti Amerikanac smatra da je rat bio vredan posledica koje je izazvao. Takav stav deli i samo oko polovine republikanskih birača, pokazuje istraživanje.

Zabrinutost zbog rata i rasta cena benzina unosi nervozu među republikance, koji na izborima 3. novembra pokušavaju da odbrane tesnu većinu u Predstavničkom domu. Istovremeno, među demokratama raste uverenje da bi mogle da osvoje većinu i u Senatu.

Istraživanja Rojtersa i Ipsosa sprovedena ovog meseca pokazala su i da birači, prvi put za oko deset godina, smatraju demokrate sposobnijim od republikanaca za upravljanje ekonomijom.

Prema najnovijoj anketi, 38 odsto birača smatra da bi demokrate bolje upravljale ekonomijom, dok 35 odsto prednost daje republikancima. Demokrate imaju prednost i kada je reč o tome kojoj stranci birači više veruju u rešavanju problema visokih životnih troškova.

Imigraciona politika je, s druge strane, tokom većeg dela Trampovog mandata bila jedna od jačih tačaka republikanaca. Broj ilegalnih prelazaka granice naglo je opao, dok je administracija pojačala mere protiv ilegalne imigracije širom zemlje. Međutim, podrška republikanskom pristupu počela je da slabi usled smrtonosnih incidenata i povećanja broja pritvorenih, među kojima ima i dece.

Oko 40 odsto registrovanih birača smatra da republikanci imaju bolji pristup imigracionoj politici, dok 38 odsto prednost daje demokratama. Razlika od svega dva procentna poena najmanja je od početka Trampovog aktuelnog mandata. Poređenja radi, republikanci su u januaru 2025. imali prednost od čak 26 procentnih poena.

Anketa Rojtersai Ipsosa sprovedena je putem interneta na uzorku od 1.166 punoletnih građana iz svih delova SAD. Margina greške iznosi oko tri procentna poena.