0
U proteklih devet godina, Donald Tramp, koji je pobedio na predsedničkim izborima Amerike, potpuno je transformisao Republikansku partiju i postao centralna figura u sve podeljenijoj Americi.
Nakon izbora 2020. godine, pobeda demokrate Džoa Bajdena trebala je označiti završetak Trampove političke ere. Međutim, Tramp, 45. predsednik SAD, nije bio spreman da prihvati poraz, te je sada i 47. predsednik SAD.
“Ako prebrojite samo legalne glasove, ja sam lako pobedio. Ako brojite ilegalne glasove, onda oni mogu da pokradu izbore,” izjavio je tada Tramp.
Dana 6. januara 2021. godine, Tramp je pozvao svoje pristalice da spreče Kongres u potvrđivanju rezultata izbora, govoreći: “Borićemo se svom snagom. Ako se ne borimo, nećemo više imati državu.” Ova situacija kulminirala je nezapamćenim nasiljem na Kapitolu, događajem koji je kasnije rezultirao njegovim opozivom. Trampovo odbijanje da prihvati poraz u skladu je s njegovim imidžom nekonvencionalnog lidera.
PROČITAJTE JOŠ:
“On beskrajno veruje u svoju intuiciju,” ističe Ras Bjuetner, istraživački novinar Njujork tajmsa.
Bjuetner i njegova koleginica Suzen Kreg, koautori knjige “Srećni gubitnici,” istraživali su Trampov put ka statusu milijardera i njegovu sposobnost da se predstavi kao samostalno uspešan biznismen.
“Još od osamdesetih, Tramp je ignorisao stručne savete i uvek nametao svoje mišljenje, tako da na kraju sve bude onako kako on želi,” objašnjava Bjuetner. Trampovo ime, istaknuto u zlatnim slovima na njegovim građevinama, simbol je njegovih ambicija i želje za samopromocijom.
Kada je dao intervju za Njujork tajms, tvrdio je da ima 200 miliona dolara, dok je samo deset godina kasnije, u emisiji “60 minuta,” tvrdio da je ta suma dostigla milijardu, podseća Kreg.
Tramp je usavršio umetnost privlačenja pažnje i stvaranja brenda. Licenciranjem svog imena zaradio je milione, ali iza kulisa često su se gomilali problemi.
Njegove kompanije su šest puta proglašavale bankrot, a njegove kockarnice su beležile gubitke. Ponovo se vratio u centar pažnje kroz rijaliti šou “Šegrt,” koji je postao uvod za njegovu kandidaturu za predsednika.
“Dame i gospodo, kandidujem se za predsednika SAD kako bih ponovo učinio Ameriku velikom,” najavio je Tramp 2015. godine.
Njegova oštra retorika i nacionalistički stav dodatno su polarizovali društvo. Tokom predsedništva, Tramp je imenovao troje sudija Vrhovnog suda, što je dovelo do ukidanja federalne zaštite prava na abortus.
Početkom pandemije 2020. godine, Tramp se našao pred velikim izazovom. Dok je ubrzao razvoj vakcina koje su spasile brojne živote, davao je kontroverzne izjave poput one o potencijalnoj upotrebi izbeljivača protiv virusa.
Do novembra 2020. godine, više od 230.000 Amerikanaca preminulo je od kovida, a na izborima je pobedio Džo Bajden. Nakon što je napustio Belu kuću, Tramp se suočio sa brojnim optužbama i postao prvi američki predsednik osuđen za krivično delo.
Ipak, njegova popularnost danas dostiže nove visine.
Tramp je preživeo dva pokušaja atentata ove godine, što je dodatno učvrstilo njegovu vezu sa pristalicama.
“Bog ima plan za Trampa, sačuvao ga je iz nekog razloga,” kaže Pem Smit, njegova dugogodišnja pristalica. “Nadam se da je to da bude 47. predsednik Amerike.”
Od kako se pojavio na američkoj političkoj sceni, Tramp ju je nepovratno promenio. Kao koautor knjige “Umetnost povratka,” možda planira svoj najveći povratak u američkoj istoriji.
Svi su očekivali da će Tramp dominirati u ruralnim područjima. Međutim, nije bilo jasno da li bi mogao da poboljša već velike margine kojima je pobedio 2020. godine.
Ipak, izgleda da jeste. Prvi rezultati su pokazali da je Tramp dobio veliku podršku u Indijani, Kentakiju, Džordžiji i Severnoj Karolini. Taj trend se nastavio tokom cele noći. U ruralnim okruzima širom Pensilvanije, na primer, opšti trend tokom brojanja glasova bio je da je Tramp uspeo da poveća izlaznost i poveća svoju marginu podrške.
Jedan očigledan primer ovog ruralnog porasta: Okrug Lakavana, dom rodnog grada predsednika Džoa Bajdena Skrantona, pomerio se za 5,6 poena udesno od 2020. godine — iako se verovalo da će Kamala Haris tesno pobediti u okrugu.
Predizborne ankete su pokazivale da je Tramp na putu da ostvari istorijske dobitke u podršci od strane birača nebelaca.
Kako ukazuje analiza AP, velika promena je među crncima i latino glasačima, za koje je izgleda nešto manje verovatno da će podržati Haris nego što su podržali Bajdena pre četiri godine. Otprilike 8 od 10 crnačkih glasača podržalo je Haris, u odnosu na otprilike 9 od 10 koji su podržali Bajdena 2020. Više od polovine latinoameričkih glasača podržalo je Haris, ali to je neznatno manje u odnosu na otprilike 6 od 10 koji su glasali za Bajdena. Čini se da je Trampova podrška među tim grupama blago porasla u odnosu na 2020.
Najočigledniji primer je Florida. Država se kretala u izrazito republikanskom pravcu, a isto tako i njeno latino biračko telo. Okrug Majami-Dejd, koji je nekada bio pouzdano demokratski okrug sa ogromnom kubansko-američkom populacijom, prešao je na Trampovu stranu sa dvocifrenom razlikom. Osceola, okrug sa velikom portorikanskom zajednicom, takođe je prešao na Trampovu stranu, nakon što je Bajden u njoj pobedio sa 14 poena razlike. Konkretno, gradovi sa velikom portorikanskom i kubanskom populacijom, poput Kisimee i Hialee, doživeli su dramatičan pad u podršci demokratama. Jedna napomena: Latino populacija na Floridi je drugačija od onih u drugim delovima zemlje — mnogo je raznovrsnija u smislu nacionalnog porekla i već se pomerala ka republikancima nakon 2020. godine.
BONUS VIDEO: Obraćanje Donalda Trampa, 47. predsednika SAD
