Trampov novi plan za masovne deportacije: „Kao Amazon, ali sa ljudima“

Novi sistem za brže deportacije

Umesto dosadašnje prakse premeštanja pritvorenika širom zemlje, Američka služba za imigraciju i carinu (ICE) planira uspostavljanje posebnog sistema za ubrzanu obradu. Novo uhapšeni imigranti najpre bi nekoliko nedelja boravili u centrima za obradu, a zatim bi bili prebačeni u jedno od sedam velikih skladišta, kapaciteta od 5.000 do 10.000 ljudi, gde bi čekali deportaciju.

Ta skladišta bila bi smeštena u blizini ključnih logističkih čvorišta u Virdžiniji, Teksasu, Luizijani, Arizoni, Džordžiji i Misuriju, dok se planira i izgradnja još 16 manjih objekata.

Nacrt konkursa još nije konačan i podložan je izmenama. ICE planira da ga najpre podeli sa privatnim kompanijama kako bi procenio interesovanje i doradio detalje. Portparolka Ministarstva za unutrašnju bezbednost Tricija Meklaflin izjavila je da „ne može da potvrdi“ navode iz izveštaja i odbila je da odgovori na pitanja o planu.

Cilj: efikasnost poput Amazona

Ovaj plan predstavlja sledeći korak u kampanji predsednika Donalda Trampa za pritvaranje i deportaciju miliona imigranata. Njegova administracija, uz budžet od 45 milijardi dolara, već je ove godine deportovala više od 579.000 ljudi.

U dokumentu se navodi da će novi objekti „maksimizovati efikasnost, minimizirati troškove, skratiti vreme obrade, ograničiti dužinu boravka, ubrzati proces uklanjanja i promovisati bezbednost, dostojanstvo i poštovanje prema svim osobama u pritvoru ICE-a“.

Vršilac dužnosti direktora ICE-a Tod M. Lajons bio je još direktniji tokom jedne konferencije u aprilu. Prema pisanju Arizona Mirrora, rekao je da je cilj administracije da deportuje imigrante jednako efikasno kao što Amazon premešta pakete: „Kao Prime, ali sa ljudskim bićima.“

„To je dehumanizujuće“

Stručnjaci za komercijalne nekretnine upozoravaju da bi koncentrisanje ljudi u skladištima moglo da izazove ozbiljne logističke probleme. Takvi objekti projektovani su za robu, a ne za ljude – često imaju lošu ventilaciju, ograničenu kontrolu temperature i nedovoljan pristup vodovodnim i sanitarnim sistemima potrebnim za smeštaj hiljada osoba.

„To je dehumanizujuće“, rekla je Tanja Vulf iz Nacionalnog imigracionog projekta. „Na ljude se, slikovito rečeno, gleda kao na stoku“.

Sa druge strane, ICE planira da značajno prilagodi objekte kako bi uključivali stambene jedinice sa tuševima, medicinske ambulante, kuhinje, prostore za rekreaciju, pa čak i poseban smeštaj za porodice.

Lokalni otpor i politička pozadina

Većina planiranih skladišta nalazi se u oblastima pod upravom republikanaca, ali dva najveća objekta planirana su u gradovima sa demokratskom vlašću – Stafordu u Virdžiniji i Kanzas Sitiju u Misuriju. Najveći objekat u Stafordu, oko 65 kilometara južno od Vašingtona, imao bi kapacitet do 10.000 ljudi.

Lokalni zvaničnici već izražavaju zabrinutost. „Imigraciona politika je savezna nadležnost, ali njene posledice su lokalne“, izjavila je Pamela Jang, članica upravnog odbora okruga Staford. „Objekat ove veličine imao bi ogroman uticaj na infrastrukturu, javnu bezbednost i socijalne službe.“

U međuvremenu, vlada je već dodelila ugovor vredan 30 miliona dolara za „konceptualni dizajn“ novih objekata, što je izazvalo reakciju plemena Prairie Band Potawatomi Nation, koje je tvrdilo da je kompanija povezana s njima delovala suprotno njihovim vrednostima. Predsednik plemena kasnije je saopštio da je ugovor raskinut.

Rekordan broj pritvorenika i izazovi u praksi

Početkom ovog meseca ICE je u pritvoru držao više od 68.000 ljudi, što predstavlja rekordan broj. Prema podacima agencije, gotovo polovina pritvorenih – 48 odsto – nema krivične presude.

Plan predviđa izuzetno brz početak rada: objekti bi trebalo da počnu da primaju pritvorenike već 30 do 60 dana nakon početka izgradnje.

Međutim, popunjavanje radnih mesta u tako velikim centrima biće veliki izazov, smatra Džejson Hauser, bivši šef kabineta ICE-a. Problem je već uočen u drugim novim centrima, gde su inspektori utvrdili ozbiljan manjak osoblja. „Skladišta uvek možemo da pronađemo“, rekao je Hauser. „Ali sposobnost bezbednog rada ovakvih objekata uvek zavisi od – ljudi koji u njima rade.“