Tramp na brutalan način testira granice svoje moći: Nacionalna garda protiv građana, gura zemlju u ratno stanje, šta je sledeće?

Po prvi put posle više decenija, Nacionalna garda je raspoređena protiv građana na američkom tlu, i to protivno volji guvernera Kalifornije Gevina Njusoma, koji je najavio i da će ga tužiti. Oslonio se na retko korišćen zakon koji je prvobitno zamišljen kao zaštita od strane invazije. Poslednji put predsednik SAD je Nacionalnu gardu poslao u neku saveznu državu bez dozvole guvernera davne 1965. godine, kada je Lindon Džonson poslao trupe u Alabamu kako bi zaštitio borce za građanska prava u Selmi.

Sekretar za odbranu Pit Hegset čak je zapretio da će angažovati marince kako bi suzbili nerede nastale zbog racija protiv migranata bez dokumenata. To bi značilo aktiviranje Zakona o pobuni – poslednji put primenjenog tokom rasnih nereda u Los Anđelesu 1992. godine nakon oslobađajuće presude policajcima koji su brutalno pretukli Rodnija Kinga.

„Raspoređivanje Nacionalne garde u jednom od najliberalnijih američkih gradova jasan je autokratski pokazatelj sile“, izjavio je profesor politike sa Harvarda, Rajan Enos. „Nema nikakvog političkog opravdanja da se cilja Los Anđeles, a ne gradovi u republikanskim državama“.

Ovaj potez je poslednji u nizu koraka administracije Donalda Trampa da testira granice predsedničke moći i primora demokratski vođene države da slede federalne naloge. Stručnjaci upozoravaju da ovi potezi sve više ignorišu političke norme, pa čak i sam Ustav SAD.

U samo nekoliko dana, Tramp je naredio istragu protiv svog bivšeg rivala Džoa Bajdena i članova prethodne administracije, zapretio obustavom saveznih sredstava Kaliforniji, pa čak i ukidanjem ugovora sa firmama u vlasništvu Ilona Maska, ukoliko nastavi da finansira demokratske kandidate.

Njegovi najbliži saradnici nisu zaostajali. Potpredsednik Džej Di Vens sugerisao je da „strani državljani bez pravnog osnova da borave u zemlji, koji mašu tuđim zastavama i napadaju policiju“, mogu biti definisani kao invazija. Stiven Miler, koji je u Beloj kući zadužen za imigracionu politiku, rekao je da je izbor jasan: „Ili ćemo deportovati uljeze, ili se predati pobuni“. On je podržao objavu koja poziva na masovne deportacije „bez obzira na cenu“.

Na televiziji Foks njuz, šef za granicu Tom Homan pozvao je Ministarstvo pravde da istraži demokratske kongresmene koji su zatražili da ICE agenti ne kriju lica tokom racija. Sekretarka za unutrašnju bezbednost Kristi Noem pravdala je raspoređivanje trupa tvrdnjom da ICE cilja „najgore među najgorima“, ali su snimci agencije iz Los Anđelesa, gde su uhapšeni obični nadničari, pokazali suprotno.

Izveštaji navode da je Stiven Miler kritikovao ICE rukovodstvo jer se fokusira samo na kriminalce i pozvao ih da hapse sve migrante bez dokumenata. ICE je demantovao ove navode. Štaviše, haotična priroda racija dodatno je osvetljena kada je u Arizoni greškom uhapšen američki maršal – jer je „odgovarao opisu“ koji su agenti tražili.

Bela kuća nije odmah komentarisala. Portparolka Karolin Levit je kasnije izjavila da su operacije „neophodne za zaustavljanje i preokretanje invazije ilegalnih kriminalaca u SAD“.

Kritičari kažu da je ovakav pristup namerno neprecizan kako bi izazvao haos u gradovima sa velikim brojem imigranata. „Oni su tačno znali kakvu reakciju će izazvati i priželjkivali su je“, rekao je Dejvid Bir iz libertarijanskog Cato instituta. „To im politički odgovara i dodatno opravdava i masovne deportacije i druge oblike širenja vlasti“.

Advokat Endrju Vajnštajn, koji je služio kao predstavnik SAD pri UN za vreme Bajdenove administracije, ocenio je da se sve ove mere uklapaju u širu strategiju. „Bilo da je reč o militarizaciji politike, napadima na obrazovanje pod maskom borbe protiv antisemitizma, ili ubrzanim deportacijama bez suđenja – sve je to deo autoritarne agende. Svaki od tih poteza polako potkopava temelje naše demokratije“.

Ipak, javna podrška Trampovoj akciji i dalje je jaka. Prema anketi YouGov za CBS, čak 54% Amerikanaca podržava njegov plan. Ipak, ta podrška opada kada se postavi pitanje da li treba ciljati i one koji nisu opasni kriminalci.

Za razliku od Trampovog prvog mandata, kada je tadašnji ministar odbrane Mark Esper odbio da angažuje vojsku protiv demonstranata pokreta "Black Lives Matter", sada se gotovo niko iz administracije – niti republikanci u Kongresu – ne protivi vojnoj intervenciji.

Tramp je u nedelju poručio da neće stati: „Imaćemo trupe svuda. Nećemo dozvoliti da se ovo desi našoj zemlji. Nećemo dozvoliti da je razore kao što su to radili pod Bajdenom“.