Tramp se predstavlja kao mirotvorac, ali evo šta zapravo najviše želi: Zbog toga je iz vedra neba stigao poziv Stoltenbergu

Prema pisanju lista Dagens Næringsliv, koji se poziva na neimenovane izvore, „dok je ministar finansija Jens Stoltenberg šetao ulicom u Oslu, Donald Tramp ga je pozvao… Želeo je Nobelovu nagradu – i da razgovara o carinama“. List dodaje da to nije bio prvi put da je Tramp pomenuo pitanje nominacije za Nobelovu nagradu za mir Stoltenbergu.

U izjavi za Rojters, Stoltenberg, bivši generalni sekretar NATO-a, rekao je da se razgovor fokusirao na carine i ekonomsku saradnju, uoči Trampovog poziva Jonasu Stjoreu, norveškom premijeru.

„Neću ulaziti u dalje detalje o sadržaju razgovora“, rekao je Stoltenberg, dodavši da su u pozivu učestvovali i zvaničnici Bele kuće, uključujući američkog sekretara za finansije Skota Besenta i trgovinskog predstavnika Džejmison Griera.

Tramp se ranije više puta žalio što nije dobio Nobelovu nagradu za mir

Svake godine, petočlani norveški Nobelov komitet razmatra stotine kandidata pre nego što izabere laureate. Članove komiteta imenuje norveški parlament, u skladu sa testamentom Alfreda Nobela, švedskog industrijalca iz 19. veka. Dobitnici se proglašavaju u oktobru.

Najmanje šest svetskih lidera uključenih u nedavne sporazume nominovalo je Trampa ili podržalo njegovu nominaciju, među njima i izraelski premijer Benjamin Netanjahu i kambodžanski premijer Hun Manet.

Manet je nominovao Trampa nakon što je predsednik doveo Kambodžu i susedni Tajland za pregovarački sto, zapretivši da će obustaviti trgovinske pregovore ukoliko ne okončaju granični spor.

Tramp se ranije više puta žalio što nije dobio Nobelovu nagradu za mir, koju su osvojila četvorica njegovih prethodnika, uključujući Baraka Obamu.

U svojoj najnovijoj tiradi, u junu na mreži Truth Social, Tramp je napisao: „Ne, neću dobiti Nobelovu nagradu za mir, ma šta da uradim, uključujući Rusiju/Ukrajinu i Izrael/Iran, kakvi god ti ishodi bili, ali narod zna, i to je sve što mi je važno!“

Tramp donosi mir i - trgovinske sporazume

Tramp redovno podseća američke građane na ratove za koje veruje da ih je zaustavio, naglašavajući koliko dugo su ti sukobi trajali. Prošle nedelje doveo je lidere Jermenije i Azerbejdžana u Belu kuću kako bi obezbedio mirovni sporazum između dugo zaraćenih zemalja — šesti takav dogovor u njegovom drugom mandatu — iako je njegova tačna uloga u najmanje jednom slučaju predmet spora.

„Rešio sam šest ratova u poslednjih šest meseci, zapravo malo više od šest meseci, i veoma sam ponosan na to“, rekao je Tramp u četvrtak u Ovalnoj sobi.

Ljudi bliski Trampu kažu da brzi niz mirovnih sporazuma između zaraćenih zemalja odgovara njegovoj predizbornoj viziji „Amerika na prvom mestu“, delimično i zato što predsednik povezuje mirovne sporazume s trgovinskim sporazumima, kao što je nedavno učinio sa Jermenijom i Azerbejdžanom.

„Uz svaki od ovih mirovnih sporazuma došlo je i do određene ekonomske koristi za Ameriku“, napomenuo je jedan zvaničnik Bele kuće.

Kritičari dovode u pitanje Trampovu iskrenost u obezbeđivanju mira i trajnost takvih sporazuma. Džon Bolton, koji je bio Trampov savetnik za nacionalnu bezbednost tokom njegovog prvog mandata, posebno je ukazao na sporazum između Kambodže i Tajlanda — gde je, prema medijskim izveštajima, već došlo do nasilja nakon prekida vatre, piše Politiko.

„Naveo ih je da potpišu prekid vatre kako bi osigurao da mogu da završe svoje trgovinske dogovore“, rekao je Bolton. „Možda će prekid vatre potrajati više od nekoliko dana. Ko zna? Suštinski uzroci tenzija, granična pitanja, nisu rešeni.“

„Ovo je politika ‘Donald Tramp na prvom mestu’“, dodao je Bolton. „On želi Nobelovu nagradu za mir. Mislim da sada svi priznaju da ga to motiviše.“

Trampovo interesovanje za međunarodne sporazume nije potpuno odstupanje od politike iz njegovog prvog mandata. Tada je posredovao u postizanju Abrahamskih sporazuma, niza dogovora koji su stabilizovali diplomatske odnose između Izraela i nekoliko arapskih zemalja. Tramp je takođe imao ulogu u ponovnom uspostavljanju ekonomskih veza između Srbije i Kosova.

Tokom kampanje za drugi mandat, Tramp je naglašavao smanjeno angažovanje u međunarodnim organizacijama i forsirao transakcioni i nacionalistički pristup — nešto što su on i njegov tim nazvali politikom „Amerika na prvom mestu“, odbacujući potpunu etiketu izolacioniste.