Kako je Trampov poziv zapalio Ukrajinu: Poruka koja je uzdrmala Zelenskog

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski vraćao se prošle nedelje sa prve linije fronta kada se priključio ključnom telefonskom razgovoru sa predsednikom Donaldom Trampom.

Samo nekoliko sati ranije, Zelenski je posetio vojnike koji brane severoistočnu Sumsku oblast od ruskih kopnenih napada. Zastavši u malom gradu Romni, priključio se šifrovanom razgovoru sa drugim evropskim liderima, dok je Tramp izlagao ruski predlog za okončanje rata.

Prema navodima evropskog diplomate sa sedištem u Kijevu i visokog ukrajinskog zvaničnika upoznatih sa sadržajem razgovora, Tramp im je preneo da je Moskva spremna da prekine neprijateljstva pod uslovima sporazuma koji uključuje razmenu teritorija između Rusije i Ukrajine. Videći priliku da posreduje, Tramp je dodao da će se sastati nasamo sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom kako bi pokušao da postigne dogovor.

Time su aktivirana dva najveća straha Kijeva: da će biti prinuđen da ustupi deo teritorije Rusiji u okviru mirovnog sporazuma i da će Putinu biti omogućeno da izađe iz diplomatske izolacije. To je direktno udarilo na osnovne principe Ukrajine — da se teritorijalna pitanja rešavaju tek nakon prekida vatre i da nijedan dogovor ne može biti zaključen bez učešća Kijeva, piše Njujork tajms.

Nakon poziva, Zelenski je održao svoje uobičajeno večernje obraćanje građanima, pokušavajući da zadrži optimizam. „Razgovarao sam sa predsednikom Trampom. Čini se da je Rusija sada sklonija prekidu vatre — pritisak daje rezultate“, rekao je, govoreći iz dečjeg igrališta u Romniju dok je sunce zalazilo. „Ali ključno je osigurati da nikoga ne prevare u detaljima — ni nas, ni Sjedinjene Države.“

Frantična diplomatija

U danima koji su usledili, Ukrajina je pokrenula intenzivnu diplomatsku ofanzivu kako bi sprečila da bude izopštena iz pregovora i da Rusija diktira uslove mira. Zelenski je razgovarao sa gotovo 30 svetskih lidera, dok su njegovi najbliži savetnici održavali onlajn i lične sastanke sa visokim evropskim i američkim zvaničnicima.

Cilj je bio jasan: okupiti partnere, posebno evropske, i uspostaviti zajedničku poziciju koja će biti preneta Trampu. „Evropljani su bili zaista korisni u pomaganju Ukrajini da se vrati za pregovarački sto“, rekao je Oleksandr Krajev, direktor programa za Severnu Ameriku u istraživačkoj grupi Ukrainian Prism.

Prvi zadatak bio je da se razjasni šta tačno Moskva predlaže. Tramp je, prema sagovornicima, bio neodređen — nije bilo jasno da li se radi o velikim delovima teritorije, poput dela Donbasa pod ukrajinskom kontrolom, ili o manjoj, strateškoj razmeni, recimo ruski Zaporoški nuklearni kompleks za neki ukrajinski grad.

Zelenski je naložio saradnicima da dođu do odgovora. U četvrtak su se povezali sa evropskim kolegama i Trampovim izaslanikom za mirovne misije Stivom Vitkofom, koji je pre toga u Moskvi primio predlog od Putina. Ali Vitkofova objašnjenja bila su maglovita, pa je sledećeg dana održan novi poziv radi pojašnjenja.

Tada je postalo jasno: Moskva zapravo ne nudi povratak nijednog područja, već traži da Kijev preda Donbas u zamenu za prekid vatre koji bi „zamrznuo“ trenutne linije fronta drugde.

„Diplomatijom do onoga što nije uspeo da postigne vojskom“

„Putin želi diplomatskim sredstvima da ostvari ono što nije uspeo vojnim“, ocenila je Aljona Getmančuk, nova šefica ukrajinske misije pri NATO-u.

Za Ukrajinu je to bilo neprihvatljivo. Ako bi Rusija preuzela ceo Donbas, dobila bi gradove i utvrđenja koja čine glavnu odbrambenu liniju Kijeva u tom regionu, čime bi stekla bolju poziciju za nove napade.

U početku je Kijev čuvao predlog u tajnosti, bojeći se negativne reakcije javnosti, jer većina Ukrajinaca odbacuje ideju o ustupanju teritorije koja nije već pod ruskom okupacijom. Ali kada je Tramp u petak javno rekao da mirovni sporazum može uključivati „izvesnu razmenu teritorija“, Zelenski je bio primoran da odgovori: „Ukrajinci neće pokloniti svoju zemlju okupatoru.“

Ipak, nije potpuno zatvorio vrata razgovorima o razmeni, poručivši da je to „veoma složeno pitanje koje se ne može odvojiti od bezbednosnih garancija za Ukrajinu“.

Evropski kanal ka Vašingtonu

Kako bi učvrstio svoju poziciju, Zelenski se oslonio na evropske saveznike. Tokom protekle nedelje razgovarao je sa više od 20 evropskih lidera, među njima više puta i sa predsednikom Francuske Emanuelom Makronom.

Strategija je podsećala na poteze iz proleća, kada su evropski lideri redovno komunicirali sa Trampom, prenoseći ukrajinske stavove i posredujući u trenucima tenzija između Kijeva i Vašingtona.

U subotu su visoki evropski i ukrajinski zvaničnici kod Londona održali sastanak sa američkim potpredsednikom Džej-Di Vensom i drugim visokim predstavnicima SAD-a, nastojeći da odvrate Vašington od dogovora sa Moskvom bez Kijeva.

Kulminacija je stigla u sredu, tačno nedelju dana nakon Trampovog otkrivanja ruskog predloga, kada su evropski lideri, Zelenski i Tramp održali zajednički poziv. Evropljani su ponovili principe: prekid vatre mora biti prvi korak; trenutne linije fronta polazna tačka za pregovore o teritoriji; svaki dogovor mora pratiti bezbednosne garancije za Kijev.

Visoki ukrajinski zvaničnik izjavio je da su Amerikanci pažljivo slušali argumente, ali da se ne zna šta će zaista biti tema Tramp-Putinovog susreta u petak. Zelenski je u utorak poručio: „Ne znam o čemu će razgovarati bez nas. Ali ozbiljni i produktivni razgovori o nama bez nas neće uspeti.“