Tramp je Evropu saterao u ćošak: Evo sa kojim sve problemima se suočava

Trampova transakcijska spoljna politika, skepticizam prema NATO-u i pretnje uvođenjem carina otkrili su ranjivosti Evrope, naročito njenu zavisnost od SAD-a u pogledu odbrane i privredne saradnje. Sada EU ubrzano razmatra strateške opcije za smanjenje te zavisnosti – od jačanja vojne autonomije i ekonomske otpornosti do razvoja novih geopolitičkih savezništava.

Geopolitički šok Trampovog povratka

Trampova doktrina „Amerika na prvom mestu” ponovo je zaoštrila transatlantske tenzije, sa direktnim posledicama po evropsku bezbednost. Njegova neodlučnost da bezuslovno podrži Ukrajinu i pretnje povlačenjem iz NATO-a, ukoliko evropski saveznici ne povećaju izdvajanja za odbranu, destabilizovali su poredak koji je oblikovao Evropu nakon Hladnog rata.

Njegov inauguracioni govor 2025. godine izostavio je tradicionalne reference na savezništva, umesto toga naglašavajući ekonomski nacionalizam i izolacionizam – što označava drastično odstupanje od dosadašnje američke spoljnopolitičke prakse.

Evropski lideri sada se suočavaju s ozbiljnom pretnjom da SAD možda više neće biti garant bezbednosti Evrope. Trampovi pokušaji direktnih pregovora s Rusijom o budućnosti Ukrajine, bez uključivanja EU, dodatno su potvrdili potrebu za većom strateškom autonomijom Evrope.

Ekonomske ranjivosti i pretnja trgovinskim ratovima

Trampove pretnje uvođenjem carina na evropske proizvode od 10% do 20% mogle bi izazvati novi trgovinski rat između SAD-a i EU. Trgovinska razmena između ove dve strane, vredna 1,3 biliona evra godišnje, najveća je na svetu, a zemlje sa izvoznom orijentacijom, poput Nemačke i Holandije, mogle bi pretrpeti ozbiljne ekonomske poremećaje ukoliko dođe do uvođenja carina.

Dodatno, Trampova otvorena podrška evropskim desničarskim strankama, kao što su francusko Nacionalno okupljanje i nemački AfD, mogla bi narušiti jedinstvo EU po pitanju trgovinskih i regulatornih standarda, što bi moglo oslabiti zajedničku evropsku politiku i izazvati unutrašnje političke podele.

Evropska odbrambena unija

Rat u Ukrajini razotkrio je koliko je Evropa zavisna od američkih vojnih kapaciteta. Iako evropske zemlje čine više od polovine NATO-ove odbrambene potrošnje (ne računajući SAD), njihova zavisnost od američke logistike, obaveštajnih podataka i nuklearnog odvraćanja ostaje kritična.

Kako bi smanjila tu zavisnost, EU je u martu 2024. godine pokrenula Evropsku industrijsku odbrambenu strategiju (EDIS). Cilj je koordinacija u nabavci oružja, smanjenje fragmentacije i povećanje domaće proizvodnje vojne opreme na 50% do 2035. godine.

Plan predviđa osnivanje fonda od 1,5 milijardi evra za podršku zajedničkim projektima proizvodnje oružja, obavezujuće ciljeve za zajedničke nabavke do 40% do 2030. godine i integraciju ukrajinske vojne industrije u evropske lance snabdevanja, uz planirani inovacioni centar u Kijevu.

Nuklearno odvraćanje i strateški suverenitet

Francuska, kao jedina nuklearna sila unutar EU, predložila je proširenje svog nuklearnog kišobrana na evropske partnere u skladu sa članom 42.7 Ugovora iz Lisabona. Ipak, istočnoevropske države i dalje preferiraju američku zaštitu.

S druge strane, novi nemački kancelar, Fridrih Merc, sugerisao je mogućnost da Nemačka uđe pod zajednički francusko-britanski nuklearni kišobran, što bi moglo redefinisati evropsku bezbednosnu strukturu.

Digitalni evro i energetska nezavisnost

Udeo evra u globalnim deviznim rezervama iznosi oko 20%, dok dolar dominira sa 58%, čineći EU ranjivom na američke finansijske pritiske. Kako bi umanjila ovu ranjivost, EU ubrzava razvoj digitalnog evra, koji bi omogućio veću monetarnu nezavisnost i smanjio zavisnost od dolarskih platnih sistema i američkih sankcija.

Istovremeno, EU ulaže oko 300 milijardi evra u plan REPowerEU, s ciljem eliminacije zavisnosti od ruskih fosilnih goriva do 2027. godine. Plan predviđa povećanje ulaganja u obnovljive izvore energije, proširenje nuklearnih kapaciteta i razvoj infrastrukture za skladištenje gasa i vodonika.

Diversifikacija trgovinskih veza

Kako bi smanjila ekonomsku zavisnost od SAD-a, EU nastoji obnoviti trgovinske pregovore sa blokom Mercosur (Brazil, Argentina, Paragvaj i Urugvaj). Cilj je smanjiti rizik od potencijalnih američkih carina i osigurati stabilan pristup tržištu procenjenom na 90 milijardi evra.

Međutim, pregovori su suočeni s izazovima, posebno u vezi sa zaštitom amazonskih šuma, što je ključno pitanje za evropsku ekološku politiku. Takođe, evropski poljoprivrednici izražavaju zabrinutost zbog mogućeg priliva jeftinijih proizvoda iz Južne Amerike.

Indo-pacifički zaokret i novi savezi

Svesna rastuće konkurencije između SAD-a i Kine, EU jača saradnju sa indo-pacifičkim demokratijama, kao što su Japan, Južna Koreja i Indija. Poseban fokus stavlja se na industrije poput proizvodnje čipova i strateških minerala, sa ciljem smanjenja zavisnosti od kineskih i američkih dobavljača.

Nakon duže pauze, obnovljeni su pregovori o trgovinskom sporazumu s Indijom, uz fokus na tehnološki transfer, razvoj odbrambenih kapaciteta i pristup strateškim sirovinama.

Ukrajina kao test evropske bezbednosne politike

Rat u Ukrajini ne samo da je preoblikovao evropsku bezbednosnu arhitekturu već je i podstakao dublju integraciju Ukrajine u evropske odbrambene strukture. Zajednički projekti u proizvodnji vojne opreme, uključujući dronove i artiljeriju, jačaju odbrambene kapacitete istočne Evrope.

Iako je članstvo Ukrajine u NATO-u i dalje neizvesno, EU pruža dugoročne vojne i finansijske garancije, čime ojačava svoju bezbednosnu ulogu.