Američki predsednik Donald Tramp odbija da prizna očigledan poraz na izborima od protivkandidata Džoa Bajdena, tvrdeći da je rezultat posledica masovne izborne prevare - daleko najveće u istoriji, ako je verovati Trampovim optužbama. Zbog toga mnogi u Americi i van nje postavljaju pitanje koliko bi štete Tramp mogao da napravi do 20. januara kad bi na poziciji predsednika, ako ne dođe do zaista neviđenog preokreta, trebalo da zameni Bajden.
Američki CNN piše kako Trampovo odbijanje da prizna poraz neće zaustaviti Bajdenovo preuzimanje vlasti, ali da bi „blokade na putu“ koje Trampova administracija na odlasku postavlja dolazećoj mogle da izazovu ozbiljne probleme. Drugim rečima, nije pitanje da li Tramp, već koliko će haosa izazvati odlazeći.
Pročitajte još:
Tužbe o izbornim neregularnostima koje je Trampov tim podneo u saveznim državama ključnima za ove izbore, prvenstveno Pensilvaniji, kao i optužbe o lažiranju glasova koje on i njegovi saveznici i pristalice uporno ovih dana iznose, ukazuju da će narednih mesec i po dana biti jednako turbulentne kao i četiri godine Trampovog predsedničkog mandata, piše Jutarnji list.
Tramp je možda izgubio na izborima ali i dalje ima sva ovlašćenja do Bajdenove inauguracije 20. januara. Nepisano je pravilo da ih odlazeći predsednik ne koristi ali Tramp nikada nije bio neko ko je držao do konvencija i normi.
Ni američka Uprava za opšte poslove (GSA) još uvek nije priznala Bajdena kao novoizabranog predsednika, zbog čega njegov tim razmatra pravni postupak protiv te državne agencije.
Direktorka GSA Emili Marfi, koju je Tramp postavio na tu dužnost 2017. godine, još uvek nije utvrdila „jasnog pobednika“, za šta je ova agencija ovlašćena, rekla je njena portparolka. Po zakonu ne postoji određen rok kada GSA mora da se oglasi ali Bajdenov tim smatra da je njihova pobeda čista i da je odugovlačenje GSA neopravdano.
Kako prenosi portal Politiko, šef kancelarije predsednika Mark Medovs rekao je da GSA neće potvrditi Bajdenov izbor do kraja nedelje, a možda ni kasnije jer čeka da savezne države završe brojanje glasova i da se tamo gde je rezultat tesan ili sporan a odlučujuć za pobedu, glasovi ponovo prebroje.
Tramp na svojoj strani ima i ministra pravosuđa Vilijama Bara, čija bi pozicija trebalo da bude neutralna jer je i glavni državni tužilac SAD, ali koji je juče poslao pismo saveznim tužiocima, ovlastivši ih da istraže „utemeljene tvrdnje o izbornim nepravilnostima i registrovanju glasova“. Bar u svom pismu, međutim, nije izneo dokaze navodne izborne prevare.Ministar pravosuđa Barr uključio se u Trumpovu pravnu borbu za izbore
„Ako ima jasnih i kredibilnih optužbi o neregularnostima, ako je to istina, to bi moglo uticati na ishod izbora“, upozorio je Bar tvrdeći kako njegova kancelarija ima obavezu da osigura da se izbori sprovedu na način da Amerikanci mogu biti sigurni u izborni proces i svoju vladu“.
Zvaničnik Ogranka za izborne zločine pri Odeljenju za kriminal Ministarstva pravosuđa Ričard Pilger zbog obog Barovog naloga je u znak protesta podneo ostavku navevši da Barova odluka „poništava 40-godišnju politiku o neuplitanju za istrage o izbornoj prevari u periodu pre nego što se izbori potvrde“.
Tramp je još pre izbora pričao o izbornoj prevari i da će demokrate masovno lažirati glasove poštom, pripremajući teren za sadašnje tužbe i istovremeno upozorivši javnost da neće prihvatiti eventualni poraz i mirni transfer vlasti.
Tramp je u izbornoj noći proglasio pobedu, iako prebrojavanje glasova nije bilo završeno, verovatno svestan da će glasovi poslati poštom doneti prednost Bajdenu. Republikanci su inače skloniji glasanju „uživo“, dok demokrate preferiraju ranije glasanje, zbog čega je Tramp još početkom godine krenuo u kampanju dovođenja u pitanje legitimnosti glasanja poštom, odosno slanja ranijih glasova poštom.
Trampovo proglašavanje pobede u skladu je sa onim što analitičari nazivaju „scenarijom sudnjeg dana“. Na osnovu tog scenarija, Tramp će iskoristiti „crvenu fatamorganu“ odnosno vođstvo pre priliva glasova poslatih poštom, a potom će optužiti demokrte za krađu glasova u čemu će mu pomoći Bar sa istragom.
Ono što sledi je alarmantno. Trampovi republikanci u saveznim državama gde drže vlast poput Mičigena, Viskonsina, Pensilvanije ili Arizone, mogli bi da pošalju elektore koji će glasati za Trampa uprkos pobedi Bajdena preko „glasa naroda“. Takva odluka ne bi bila u suprotnosti sa američkim ustavom jer isti ne obavezuje elektore da glasaju za izbornog pobednika.
Trampove pristalice onda izlaze na ulice, objavljuju lične podatke elektora koji su za Bajdena i optužuju ih da su plaćenici, izdajice i pedofili. Bajdenove pristalice izlaze na ulice tražeći od Trampa da prizna poraz. Dolazi do sukoba sa ranjenima i mrtvima.
A onda je svašta moguće – pa i slanje vojske na ulice i proglašenje vanrednog stanja. Tada bi Tramp teoretski mogao, ako na neki način suspenduje ustav, da ostane u Beloj kući i posle 20. januara.
Osim osporavanja rezultata, Tramp je podigao prašinu i smenom ministra obrane Marka Espera, teško shvatljivim potezom u kontekstu svog prilično izvesnog odlaska s vlasti za dva meseca. A CNN navodi, pozivajući se na visokog neimenovanog zvaničnika Trampove administracije, prenosi da će Tramp smeniti i direktorku CIA Đinu Hespel i direktora FBI Kristofera Vreja zbog odluke da nacionalnu bezbednost stave ispred Trampove želje da iskoriste obaveštajni aparat za progon Trampovog prethodnika Baraka Obame i zvaničnika njegove administracije.
Tramp mesecima promoviše teoriju da su se Obama i njegovi zvaničnici udružili protiv njega i kako su pokušali da ga spreče da dođe na vlast pre četiri godine.
„Iskreno, on može da napravi mnogo štete, destabilizirajući svaku veliku državnu agenciju, smenjujući čitav niz visokih zvaničnika“, upozorio je demokratski senator Kris Kuns.
Prema političkoj tradiciji i zakonu, administracija na odlasku treba onoj koja dolazi da omogućiti finansije i druge resurse kako bi prezal bio što glatkiji. Tu su pogotovo bitna pitanja nacionalne bezbednosti, jer budući zvaničnici moraju da budu pravovremeno upoznati sa poverljivim informacijama koje će im biti važne u obavljanju dužnosti. Odbijanje GSA da pokrene ovu proceduru zakomplikovaće ovogodišnji prenos vlasti.
„Mislim da će ovo biti najburnija i najneprijateljskija predsednička tranzicija u modernoj istoriji, barem od tranzicije 1932. usred Velike depresije. Ono čega treba da se bojimo je da će Trampova administracija namerno sputavati Bajdenov tim, bilo nekompetentnošću bilo direktnom sabotažom“, rekla je Rebeka Lisner sa Univerziteta Džordžtaun.
Inače, eventualna prebrojavanja glasova moraju biti gotova, a rezultati zvanično potvrđeni do 8. decembra, kako bi se članovi elektorskog koledža sastali u glavnim gradovima svojih saveznih država i formalno predali svoje elektorske glasove za predsednika.
Nakon toga bi na zajedničkoj sednici Predstavničkog doma Kongresa i Senata ti glasovi trebalo da budu prebrojeni a novi predsednik inaugurisan 20. januara.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar