Dvoipomesečna beba preminula je od velikog kašlja u Mostaru. Beba nije bila vakcinisana, a imala je i drugih zdravstvenih problema.
Nadležni kažu da nema mesta širenju panike, ali pozivaju na vakcinaciju. U Hrvatskoj je na snazi čak i epidemija velikog kašlja, piše Srpska info.
„U Zavodu za javno zdravlje Hercegovačko-nerevanskog kantona potvrdili su da je u Univerzitetskoj bolnici Mostar pre desetak dana zabeležen slučaj zarazne bolesti velikog kašlja kod dvoipomesečne bebe“, prenosi BHRT.
„I pored svih mera koje su kolege s klinike za pedijatriju preduzele, dete je nažalost preminulo. Mogu reći da je dete imalo i neke druge zdravstvene probleme, i da nije bilo vakcinisano, da li zbog tih bolesti ili ne, ali to je period kad se prva doza za veliki kašalj daje u drugom mesecu“, rekao je Eniz Čolaković, direktor Zavoda za javno zdravlje.
Veliki kašalj je izuzetno zarazna bakterijska infekcija disajnih puteva, a najbolja prevencija je redovno vakcinisanje dece. U Zavodu, stoga, apeluju na redovno vakcinisanje dece kako bi se sprečila pojava i širenje zaraznih bolesti, kao što je to trenutno slučaj u Hrvatskoj.
Najteže je u Splitu gde je više od 70 obolelih, dok je u Zagrebu zaraženo 10 osoba.
Veliki kašalj se prenosi kapljičnim putem, a prvi simptomi se javljaju nakon sedam dana. Liče na prehladu. Lekari kažu da su najugoženija mala deca koja nisu potpuno razvila imunitet i nisu vakcinisana.
„Ako imate novorođenče, to je dete do mesec dana života ili dete koje je staro do tri meseca života, a ima recimo simptome nadrženog kašlja, pri tome ne može da spava, ima isprekidani san, loše jede, ima visoku temperaturu, onda se javlja odmah. Deca koja su starija od tri godine, a nemaju visoke temperature, to su one iznad 39, 40, ti mogu da pričekaju i treći dan simptoma“, kazala je pedijatar Đurđica Šešo Šimić.
Poslednji put veliki kašalj je na području BiH zabeležen 2018. godine, kada su 93 osobe bile zaražene.
„Radi se o bakterijskoj bolesti koja je preventibilna vakcinisanjem i pokrivena je obaveznim kalendarom imunizacije. Nažalost, opseg imunizacije ovom vakcinom je 68 odsto što ne obuhvata kolektivni imunitet koji bi trebao da bude veći od 90 odsto“, kazao je direktor Zavoda za javno zdravlje Siniša Skočibušić.
U Zavodu ističu kako se poslednih meseci na nivou BiH sprovodi pojačan program imunizacije, jer njegov pad nosi rizik da se ponovno vrate zarazne dečije bolesti koje su već godinama praktično iskorenjene. Nadaju se da ipak neće doći do ozbiljnijih epidemijskih razmera u slučaju velikog kašlja.
Nakon Splita i Zagreba veliki kašalj se širi Dubrovnikom, a razlog je to što neki roditelji ne žele da vakcinišu svoju decu, iako vakcina protiv ove bolesti postoji već 64 godina.
Trećom dozom vakcine u Dubrovniku, koja je obavezna po zakonu, vakcinisano je tek svako treće dete, objavio je hrvatski RTL.
Smrtni ishodi usled velikog kašlja su danas retki, ali je problem to što roditelji ne vakcinišu decu do prve godine, a neki uopšte ne žele da ih vakcinišu, iako je to zakonom obavezno.
Podaci pokazuju da neki ne shvataju ozbiljnost bolesti, na šta ukazuje podatak da je na nivou Hrvatske vakcinisano blizu 95 odsto dece, ali slika u nekim županijama nije dobra.
Daleko najgora je Dubrovačko-neretvanska županija. Prvi put se vakciniše manje od 80 odsto dece, dok kod prve ponovne vakcinacije broj pada ispod 70 odsto, a kod druge na tek 35 odsto.