0
Ljudi uglavnom slušaju one koji im govore ono što žele da čuju i zato ne čudi preterano da sada svi pomno prate priču o kontroverznoj strategiji borbe protiv koronavirusa - imunitetu krda.
Imunitet krda podrazumeva izlaganje dovoljno velikog broja ljudi virusu koji će steći imunitet i zaustaviti širenje virusa tako što on više neće imati koga da zarazi, a argumenti u prilog ovom konceptu uglavnom se zasnivaju nastojanjima da „oni koji su u minimalnom riziku od smrti (ukoliko se zaraze) nastave da žive normalnim životom“.
Pročitajte još:
U Americi se sada iza kulisa vodi kampanja za implementiranje ovakve strategije koju zagovara grupa istaknutih naučnika, ali su oni, piše Njujork tajms, ipak u manjini jer većina stručnjaka za javno zdravlje i pripadnika naučne zajednice ovu strategiju ocenjuje kao neizvodljivu i neetičnu – čak do te mere da bi mogla dovesti do „masovnog ubistva“, kako je jedan profesor sa Harvarda istakao u razgovoru za CNN nedavno.
Potpisnici Deklaracije Veliki Barington koja se zalaže za ovu kontroverznu strategiju sa jedne strane imaju pravo – restrikcije uvedene sa ciljem sprečavanja širenja virusa proizvele su duboke i teške posledice po ekonomiju, u kontekstu nasilja u porodici, na polju zloupotrebe nedozvoljenih supstanci, u domenu nege obolelih od raka…
Zato ideja povratka u normalu – ili nešto nalik tome – jeste vrlo primamljiva. Ipak, značajno gubi na privlačnosti kada se pobliže osmotri šta deklaracija koja zagovara ovaj pristup sve podrazumeva.
Prvo, u njoj nema reči o posledicama koje koronavirus ostavlja kod niskorizičnih pacijenata, iako se veliki broj ljudi oporavlja od infekcije užasno sporo. Štaviše, veliki broj onih sa blagim simptomima ili uopšte bez njih završi sa posledicama na plućima i srcu.
Drugo, ovaj pristup ne razmatra načine na koje bi se mogli zaštititi najosetljiviji. Lako je držati dete podalje od bake i deke ako oni ne žive u istom gradu, ali šta kada svi žive u istoj kući? Kako zaštiti 25-godišnju osobu sa dijabetesom, ili onu koja je imala rak, koja mora da svakog dana odlazi na posao?
I treće – i najvažnije: ova deklaracija, kao ni bilo koja druga zvanična i nezvanična kampanja za implementiranje strategije imuniteta krda, ne govori o tome koliko bi ljudi ova strategija ubila. A ubila bi ih mnogo.
Imunitet krda formira se kada je dovoljno ljudi u populaciji postalo imuno na virus tako što se prethodno zarazilo, ili putem vakcine, a najoptimističniji podaci kažu da bi on mogao da nastane kada imunitet stekne oo 43 odsto stanovništa.
Pročitajte još:
Ovim tempom, do trenutka kada makar 43 odsto stanovništva bilo koje zemlje, ne samo Amerike, bude zaraženo, mrtvi će se brojati u stotinama hiljada. Verovatno i u milionima.
Tu su i sekundarne žrtve; još uvek je prerano znati kako će dugoročno koronavirus uticati na zdravlje onih koji su ga u nekom trenutku preležali.
Zagovornici imuniteta krda pozivaju se na Švedsku koja je zaita uzdrmala svet svojim pristupom pandemiji. Švedski zvaničnici negiraju da aktivno primenjuju ovu strategiju, mada drže ekonomiju i škole otvorenima niti je u Švedskoj nošenje zaštitnih maski obavezno, dok u susednoj Danskoj ili Norveškoj jeste.
Stopa smrtnosti u Švedskoj je pet puta veća od danske i 11 puta od norveške. Njujork tajms ističe da smrt uprkos svemu nije kupila ekonomski prosperitet – švedski BDP beleži pad od 8,3 odsto u drugom kvartalu.
Ništa, ističe se, ni antitela, ni ubrzano testiranje antigena, čak ni vakcina neće biti „srebrni metak“ kojim će korona biti dokrajčena, ali će sve pomoći da se ona zauzda i pomoći da stotine hiljada ljudi koji bi umrli dok se stiče imunitet krda ipak žive.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
