Imunitet krda nije opcija: Posledice mogu biti stravične

Jedna važna stvar je zanemarena u forsiranju ove strategije: SZO je istakla da je imunitet krda koncept koji se koristi za vakcinaciju, odnosno onda kada se stanovništvo iliti "krdo" može zaštititi od virusa tako što će većinski deo populacije biti vakcinisan.

Drugim rečima, imunitet krda postiže se tako što se ljudi štite od virusa, a ne tako što mu se izlažu bez ikakve zaštite i SZO zato ističe i da nikada u istoriji javnog zdravlja imunitet krda nije korišćen kao strategija u epidemijama, kamoli u pandemijama, kako piše Euronews.Od izbijanja epidemije u Kini krajem decembra, od koronavirusa preminulo je više od milion ljudi.

Ako i uspe...

Strategija kolektivnog imuniteta ili "imuniteta stada" je opisivana kao način zaustavljanja pandemije tako što bi se dovoljno ljudi inficiralo, a da bi se potom smanjio broj neimunih potencijalnih domaćina virusa.Međutim, epidemiolozi, virusolozi i stručnjaci za javno zdravlje upozoravaju da čak i ako se ova kontroverzna strategija relativno uspešno primeni, cena bi mogla da bude previsoka: ubila bi previše ljudi.

Zato je SZO imala pravo kada je ovu ideju nazvala "neetičnom".Svi dokazi o "imunitetu krda" sugerišu da ga je možda teže postići nego što se ispočetka pretpostavljalo, iako se o njemu govori praktično od proglašenja pandemije, a naročito u kontekstu takozvanog "švedskog modela" koji se u neku ruku i temeljio na ovoj strategiji.Neka klinička istraživanja pokazala su da samo teže oboleli pacijenti od koronavirus razvijaju antitela u ranoj fazi oporavka od ove bolesti, a ranija istraživanja su pokazala da imunitet, čak i kod teže obolelih, može da oslabi za nekoliko sedmica. Još uvek nema jednoglasnog naučnog konsenzusa, zapravo, o imunitetu, naročito što još uvek nisu do kraja razjašnjeni malobrojni, ali zabrinjavajući slučajevi reinficiranja.Stručnjaci i naučnici zato tvrde da je mala verovatnoća da se kolektivni imunitet održi bez vakcine ili redovnog inficiranja. Štaviše, ako bi se i pokušala strategija koja podrazumeva sticanje imuniteta ukidanjem karantina i mera distanciranja, izvesno je da bi došlo do ogromnog porasta broja smrtnih slučajeva, i to uglavnom među najranjivijima - starijim i hronično bolesnim osobama. žVeć ima mnogo priča o mestima koja su navodno pretrpela teške gubitke u prvom talasu, a da su potom postala imuna, ali se i to ispostavilo netačnim pošto je s jeseni broj zaraženih počeo da raste i u delovima sveta koje je virus proletos doslovno razorio.Jedan od naučnika koji je za Gardijan govorio o neodrživosti i neprihvatljivosti ovog konceptra istakao je da je Velika Britanija bila u potpunom karantinu tri meseca, a da je tada svejedno stradalo hiljade ljudi, a sada Britanija ima svega osam odsto populacije sa nekim nivoom imuniteta.Podići to na nivo od 60 ili 70 odsto koliko je neophodno da bi se stekao imunitet krda imalo bi, zato, stravične i katastrofalne posledice.BONUS VIDEOhttps://www.youtube.com/watch?v=7qVUo_9Y8vs&feature=emb_title***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram