Kada su američke trupe došle u Siriju i Avganistanu, dale su obećanje- precizne bombe i bespilotne letelice ubijaće neprijatelje, a minimizirati rizik po civile. Nedanvo sprovedena istraga Njujork Tajmsa je međutim pokazala da je ovo obećanje bila samo šarena laž Sjedninjenih Država.
Pročitajte još:
Pored pregleda sopstvenih vojnih procena izveštaja o civilnim žrtvama, dobijenih putem zahteva za slobodan pristup informacijama i tužbi protiv Ministarstva odbrane i Centralne komande SAD, Tajms je posetio skoro 100 mesta u Iraku, Siriji i Avganistanu i intervjuisao veliki broj preživelih stanovnika i sadašnjih i bivših američkih zvaničnika.
U javnosti broj stradalih civila znatno niži
Prema vojnim podacima, 1.417 civila je poginulo u vazdušnim napadima u akcijama protiv ISIS-a u Iraku i Siriji od 2018. U Avganistanu, u vazdušnim operacijama SAD ubijeno je najmanje 188 civila. Ali Tajms je otkrio da je broj civilnih žrtava znatno veći.
Američke snage gađale su ono za šta su verovale da su tri „područja stacioniranja“ ISIS-a, uvereni da ubijaju borce ISIS-a. Vojna istraga je zaključila da je možda poginulo sedam do 24 civila koji su imali veze sa borcima. Uz to, Tajms je otkrio i da su među ciljevima bile i zgrade u kojima su porodice tražile utočište. Ubijeno je više od 120 civila.
Pentagon takođe nije uspeo da ispuni obećanja o transparentnosti i odgovornosti.
Do sada je javno objavljeno samo nekoliko izveštaja. Nijedan nije uključivao nalaz o prekršaju ili disciplinskim merama. Samo jedan je naveo „moguće kršenje” pravila angažovanja, kršenje procedure za identifikaciju mete.
Evidencija na 5.400 strana ukazuje na institucionalno prihvatanje civilnih žrtava. U logici vojske, udar je bio opravdan sve dok je očekivani rizik za civile bio pravilno odmeren u odnosu na vojnu korist i dok je bio odobren u lancu komandovanja.
Preko 50.000 vazdušnih napada, većina nije planirana unapred
Novi američki način ratovanja dobio je novi oblik nakon napada američkih snaga u Avganistanu 2009. Do kraja 2014., tadašnji američki predsednik Barak Obama proglasio je američki kopneni rat završenim, prebacivši misiju vojske uglavnom na vazdušnu podršku. Otprilike u isto vreme, on je odobrio kampanju vazdušnih napada na ciljeve ISIS-a i kao podršku savezničkim snagama u Iraku i Siriji.
Sve bržim tempom u narednih pet godina, i kako je administracija Obame ustupila mesto administraciji Donalda Trampa, američke snage su izvršile više od 50.000 vazdušnih napada u Iraku, Siriji i Avganistanu.
Kada su se ratovi intenzivirali, ovlašćenje za odobravanje akcija je gurnuto dalje niz komandni lanac, čak i tako je ogromna većina napada izvedena u žaru rata i nije planirana unapred.
Uprkos svim američkim obećanjima o vrhunskoj preciznosti, ponekad je oružje “jednostavno promašivalo”. Vojska je 2016. izvestila da je ubila Nila Prakaša, ozloglašenog australijskog regruta ISIS-a, u napadu na kuću u istočnom Mosulu. U napadu su poginula četiri civila, navodi Pentagon. Nekoliko meseci kasnije, Prakaš je uhapšen kada je prelazio iz Sirije u Tursku.
Od 1.311 izveštaja koje je pregledao Tajms, vojska je 216 navoda ocenila kao „verodostojne“. Izveštaji o civilnim žrtvama često su odbačeni jer se na snimku ne vide tela u ruševinama, ali su snimci često bili previše kratki da bi se mogla pouzdano utvrditi.
Ponekad su snimljeni trenuci samo nekoliko sekundi pre napada, jedva dovoljno da istražitelji procene prisustvo civila. U nekim drugim slučajevima uopšte nije bilo snimka. To je često bilo zbog „greške u opremi“, jer nijedan avion nije „posmatrao ili snimio udar“, ili zato što jedinica nije mogla ili nije htela da pronađe snimak ili ga nije sačuvala kako je zahtevano.
Neuspeh u obračunu sekundarnih eksplozija
Među stradalim civilima, za čiju smrt Pentagon “želi” da odgovara, trećina je poginula u eksplozijama kada su gađana skladišta oružja ili elektrane.
Napad u junu 2015. na fabriku automobilskih bombi u Haviji, u Iraku, jedan je od njih. U planovima za noćni napad procenjena je kao „šupa“. Ali stambene zgrade su okruživale lokaciju, a desetine raseljenih porodica, koje nisu mogle da priušte kiriju, živele su u napuštenim zgradama u blizini. Prema vojnoj istrazi, te noći je ubijeno čak 70 civila.
Odgovarajući na pitanja Tajmsa, Bil Urban, portparol američke Centralne komande, rekao je da se „čak i sa najboljom tehnologijom na svetu dešavaju greške, bilo da su zasnovane na nepotpunim informacijama ili pogrešnoj interpretaciji dostupnih informacija. I mi pokušavamo da učimo iz tih grešaka.”
„Marljivo radimo na izbegavanju takve štete. Istražujemo svaki verodostojan slučaj. I žalimo za svakim gubitkom nevinog života”, zaključio je.
BONUS VIDEO: Bokseri iz Avganistana traže bolji život u Beogradu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar