Svetska ekonomija u rasulu, rekordan pad u EU i SAD

Evropska unija je u drugom ovogodišnjem tromesečju zabeležila rekordan pad ekonomske aktivnosti od oko 12 odsto.To je, ističu u Eurostatu, najveći pad ekonomske aktivnosti u EU od 1995. godine, otkako u Luksemburgu sistematski vode podatke o kretanju BDP-a na nivou Unije.Kako su objavili u Vašingtonu, američka ekonomija, koja je najveća na svetu, u drugom tromesečju potonula je neverovatnih 32,9 odsto na godišnjem nivou, što su analitičari već ocenili kao "istorijsko". Naravno, u negativnom smislu.U MMF-u su tako još u aprilu prognozirali da će svetski BDP u 2020. godini potonuti tri odsto, a uz to, mnogo gore će proći razvijene ekonomije nego zemlje u razvoju.Naime, prosečan pad ekonomske aktivnosti u razvijenom delu sveta u ovoj godini bi trebalo da iznosi 6,1 odsto, dok će pad u zemljama u razvoju biti znatno manji, samo jedan odsto.Među razvijenim zemljama na udaru recesije posebno će se naći ekonomije Italije i Španije, zatim Francuske i Nemačke, Velike Britanije, Kanade, SAD-a i Japana.Kada je reč o zemljama u razvoju, piše portal Indeks, ekonomija Rusije u ovoj godini bi trebalo da potone 5,5 odsto, na šta će, osim korona krize, uticati i pad cena energenata.S druge strane, dve velike ekonomije, indijska i kineska, godinu bi trebalo da zaključe u plusu. Ili, preciznije, prognoze MMF-a pokazuju da bi Kina, zemlja iz koje je krenula pandemija korona virusa, u ovoj godini trebalo da ostvari rast BDP-a od 1,2 odsto, što je za kineske prilike inače vrlo slabo, dok bi Indija u 2020. trebalo da ostvari rast BDP-a od 1,9 odsto.MMF očekuje da će svetska ekonomija početi da se oporavlja tek sledeće godine, i to po stopi od 5,8 odsto.Pri tom bi ekonomski rast u razvijenim zemljama trebalo da bude sporiji nego u zemljama u razvoju, odnosno razvijeni deo sveta trebalo bi da ima ekonomski rast od, u proseku, 4,5 odsto, a zemlje u razvoju po stopi od 6,6 odsto.Uprkos tome što ne očekuju dugotrajnu krizu, ekonomisti upozoravaju da se arhitektura svetske ekonomije u korona krizi počela da menja i da će nastaviti da se menja.Korona kriza je, može se reći, unela tektonske promene u način funkcionisanja ekonomija, navodi portal.Jedna od posledica koronakrize biće, upozoravaju ekonomisti, proces dodatnog zatvaranja država i trgovinskih blokova. Drugim rečima, evropski kapital će u budućnosti verovatno manje tražiti prilike na vanevropskim tržištima, a više se okrenuti ulaganjima u slabije razvijene evropske zemlje, i to iz jednostavnog razloga što neće želeti reprizu korona udara na kretanje robe. Najverovatnije će lanci nabavke biti skraćeni u budućnosti.Druga posledica mogla bi biti, dodaju ekonomisti, smanjenje značaja uslužnih delatnosti, uključujući i turizma, na ekonomiju. Umesto naglaska na usluge, "u modu" će se verovatno vratiti reindustrijalizacija, što će podsticati i Evropska komisija.Podaci o tako velikim stopama pada ekonomske aktivnosti mogu se slobodno okarakterisati kao urušavanje ekonomije.Takav pad ekonomije posledica je pandemije koronavirusa i "zaključavanja" ekonomija."Ti podaci su dramatični, ali ipak nas ne vode u situaciju iz vremena Velike depresije 30-ih godina prošlog veka, kada je kriza trajala godinama. Sve će, naravno, zavisiti od kretanja koronavirusa, ali verujem da se u sledećoj godini može očekivati brz oporavak", objašnjava za Indeks ekonomski analitičar Damir Novotni.I Željko Lovrinčević iz zagrebačkog Ekonomskog instituta slaže se s ocenom da je pad u drugom kvartalu dramatičan. Ipak, on smatra da će Evropi za oporavak trebati malo više vremena."Sad vidimo da ovo neće biti tako kratkotrajno. Očekujem da bi se Evropa tek 2023. godine mogla vratiti na pretkrizne nivoe", kaže Lovrinčević.Jasno je da će pad ekonomske aktivnosti u Hrvatskoj u ovoj godini biti ogroman, kao i da će oporavak teći sporije nego što bi to bilo poželjno. Na to, uostalom, upućuju i prognoze Evropske komisije po kojima Hrvatska u ovoj godini može da računa na strmoglavi pad BDP-a od čak 10,8 odsto, jedan od najvećih u EU, dok bi u sledećoj godini mogla da ostvari rast BDP-a, prema istim prognozama, od 7,5 odsto.Iako bi Hrvatska mogla da privuče kapital iz razvijenijih evropskih država, suočiće se s jakom konkurencijom, pa će morati da poradi na jačanju poslovne klime u zemlji, smatraju ekonomisti.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram