Godinu za nama obeležila su brojna previranja na spoljno-političkoj sceni. Nestabilna situacija na međunarodnom planu izazvana ruskom invazijom na Ukrajinu, energetska kriza koja je potom usledlila, ali i činjenica da unutrašnja pitanja u mnogim zemljama postaju osetljivija nego ikada pre, dovela su do toga da se mnogim liderima ozbiljno “drmaju fotelje", dok su neki od njih i zvanično ostali bez istih.
Rekorder po broju “palih lidera” u protekloj godini svakako je Velika Britanija. Za 12 meseci Britanci su imali čak tri premijera – Borisa Džonsona, Liz Tras, dok trenutno u Dauning stritu 10 sedi Riši Sunak.
Džonsonova kapitulacija
Početkom jula, Džonson je pristao da podnese ostavku na funkciju premijera Velike Britanije, ali pod uslovom da ostane na poziciji do jeseni.
Razlog njegove ostavke je gnev javnosti koju je izazvala afera – „partigejt“, odnosno kršenje korona mera i prisustvovanje zabavama u njegovom kabinetu u Dauning stritu u vreme kada je u zemlji na snazi bio strogi lokdaun koji nije dozvoljavao okupljanje više od dve osobe, zatim spornih troškova renoviranja rezidencije, ali i afera vezanih za njegov privatan život. Na poziciji premijera bio je od 2019. godine kada je preuzeo tu funkciju od Tereze Mej.
Na funkciji je, kako je i želeo, ostao do septembra. Na njegovo meso došla je Liz Tras – najnepopularnija britanska liderka u istoriji te zemlje.
Tras – premijerka svega 45 dana
Takođe, Tras je postavila još jedan rekord. Najkraće je obavljala dužnost od svih britanskih premijera – samo šest nedelja.
Njena politika izazvala je previranja na finansijskom polju u Velikoj Britaniji, zbog čega se suočila sa pobunom u vlastitoj stranci i gubitkom autoriteta.
Tokom poslednjeg premijerskog sata, priznala je da nije bila u mogućnosti da izvrši mandat na koji je izabrana i da će napustiti tu poziciju nakon što njen naslednik bude izabran u Konzervativnoj stranci.
Morison – Srbima poznat po sagi sa Novakom
Krajem maja izbore je izgubio tadašnji premijer Australije Skot Morison. Naša javnost Morisona pamti po sagi o učešću Novaka Đokovića na Australian Openu, a sunarodnici po brojnim aferama koje su obeležile njegovu karijeru.
Građani Australije nisu bili zadovoljni načinom na koji je vodio zemlju kroz pandemiju. Ipak, korona nije jedino što se premijeru zamera, a njegove nevolje počele su 2019. godine – kada je i izabran na tu funkciju.
Australija se u tom periodu suočila sa stravičnim šumskim požarima, koji su devastirali zemlju. Morison je tada otišao na odmor sa porodicom ostavivši zemlju u krizi.
Na kraju, Morisonova vlada je bila žestoko kritikovana zbog postupanja sa optužbama o nedoličnom ponašanju u Domu parlamenta Australije 2021. godine. Aktuelni premijer odliučio je da ne otvori istragu o navodima pojedinih žena da trpe sekualno uzemiravanje u parlamentu, što je bio svojevrsni presedan.
Odlazak prve švedske premijerke
Sredinom septembra, švedska premijerka iz partije socijaldemokrata Magdalena Anderson podnela je ostavku nakon poraza na parlamentarnim izborima, na kojima je desničarski blok osvojio tesnu većinu.
Anderson je podnela ostavku manje od godinu dana nakon što je kao prva žena došla na čelo švedske vlade. Vodila je zemlju u postupku pridruživanja NATO savezu.
U političkoj istoriji će biti upamćena i kao žena koja je dva puta postala premijerka za samo nedelju dana.
Naime, krajem decembra prošle godine Anderson je izabrana na funkciju premijera. Međutim, samo osam sati nakon dolaska na poziciju je podnela ostavku. Odlučila je da se povuče jer njen predlog budžeta nije izglasan u skupštini. Ipak, nakon nedelju dana je ponovo izabrana na to mesto.
„Super Mario” napustio igricu
U julu je sa premijerske funkcije otišao i Mario Dragi, u italijanskom narodu poznat i kao “Super Mario”.
Dragi je u julu ostavku dao iz drugog puta, jer su prvog puta njegovi ključni koalicioni partneri bojkotovali glasanje o poverenju.
Njegova vlada je pala nakon što su tri važna člana njegove koalicije, desničarska Forca Italija, ekstremno desna Liga populiste Matea Salvinija, i Pokret pet zvezdica, odbili vladin paket ekonomske pomoći od 23 milijarde evra za porodice i preduzeća, tvrdeći da Dragi ne čini dovoljno da se pozabavi krizom izazvanom povećanjem troškova života.
Na njegovo mesto nakon izbora došla je desničarka Đorđa Meloni.
Bolsonaro i dalje ne priznaje poraz
Najburniji izbori su oni održani u oktobru u Brazilu, na kojima je Luiz Ignasio Lula da Silva iz levičarske Radničke stranke pobedio predsednika Žaira Bolsonara i postao novi- stari lider te zemlje.
Bolsonaro je odbijao da javno prizna poraz, a njegove pristalice su započele nasilne demonstracije i blokadu međunarodnih puteva u toj zemlji.
Inače, mandat Bolsonara prestaje kada Lula bude inaugurisan za njegovog naslednika 1. januara.
Lapid izgubio od Netanjahua
Na petim izborima za poslednje četiri godine u Izraelu, Jair Lapid je doživeo poraz od čoveka koji je bio premijer najduže u istoriji te zemlje – Benjamina Netanjahua.
Lapid je funkciju je obavljao pet meseci – od juna do novembra. Na nju dolazi nakon što se, u momentu kada je bio na poziciji šefa izraelske diplomatije dogovorio sa tadašnjim premijerom Naftali Benetom da raspuste parlament i da u međuvremenu Lapid preuzme funkciju premijera.
Previranja i na Zapadnom Balkanu
Tektonske promene nisu zaobišle ni Sloveniju. Borut Pahor je posle deset godina napustio rezidenciju predsednika. Reč je o čoveku bogatog političkog iskustva: bio je predsednik i premijer, predsednik parlamenta i evropski poslanik.
Njega je nasledila Nataša Pirc Musar, koja je ujedno i prva žena na funkciji predsednika u istoriji Slovenije.
14 meseci Krivokapićeve vlade
Četvrtog februara koalicioni partneri tadašnjeg crnogorskog premijera Zdravka Krivokapića srušili su njegovu vladu – onu za koju se verovalo da je stala na put tridesetogodišnjoj vladavini Demokratske partije socijalista (DPS).
Naime, na sednici je toga dana izglasano nepoverenje Krivokapićevoj vladi, a za smenu su glasali poslanici koalicije Crno na bijelo“, predvođeni narednim premijerom Dritanom Abazovićem.
On je ubrzo formirao vladu i saradnji sa Socijalističkom narodnom partijom (SNP), ali je ona imala podršku poslanika Demokratske partije socijalista.
Upravo oni su odlučili da mu tu podršku i uskrate, pa je Abazovićeva vlada pala 20. avgusta ove godine.
Crna Gora se od tada nalazi u institucionalnoj krizi. Skupština je nedavno mandat za formiranje nove vlade dodelila lideru Demosa Miodragu Lekiću, koji sada ima 90 dana da oformi novu izvršnu vlast.
POGLEDAJTE JOŠ:
Nova šansa za Borisova
U Bugarskoj, toliko se toga promenilo, a zapravo ništa nije. Na izborima 2. oktobra pobedu je odnela stranka desnog centra Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB) bivšeg premijera Bojka Borisova, koja ponovo ima šansu da formira vlast.
Time je funkciju premijera izgubio Kiril Petkov, koji je na istu stupio samo nekoliko meseci ranije, i to kao mlad političar koji je bio spreman da se uhvati u koštac sa duboko ukorenjenom korupcijom i nagomilanim problemima.
Međutim, on je izgubio podršku partnera, pa su organizovani novi izbori na kojima je pobedio Borisov. Ipak, vlasti još uvek nije formirana, a Borisov kaže da će njegov GERB tražiti razgovore sa političkim rivalima kako bi pokušala da formira vladu.
Njegovi glavni rivali, partija Nastavljamo promene, koja ga optužuje da je dozvolio rast korupcije tokom svoje vladavine koja se završila 2021. godine, već su rekli da neće ulaziti u pregovore sa GERB-om o formiranju vlade. Isto su učinili i njihovi saveznici socijalisti i stranka Demokratska Bugarska.
Prihvatajući izazov, Borisov je rekao da bi bio voljan da ne postane premijer, pa čak ni ministar, ako je to potrebno za funkcionalnu koaliciju.
BONUS VIDEO Abazović pokazao fotografiju: Milo Đukanović sa „škaljarcima“
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar