Studije dokazale: Klimatska kriza pomerila Zemljinu osu

Ovo masivno topljenje nastalo je kao rezultat globalnog zagrevanja i izazvalo značajne pomake u Zemljinoj osi rotacije od 1990-ih, pokazalo je istraživanje."To pokazuje dubok uticaj koji ljudi imaju na planetu", rekli su naučnici.Geografski severni i južni pol planete su tačka gde njegova osa rotacije preseca površinu, ali one nisu fiksne. Promene u rasporedu Zemljine mase oko planete dovode do pomeranja ose, a time i polova.U prošlosti su samo prirodni faktori, kao što su okeanske struje i konvekcija vruće stene u dubokoj Zemlji doprinosili naglom pomeranju položaja polova. Ali novo istraživanje pokazuje da je od devedesetih godina gubitak stotina milijardi tona leda godišnje u okeanima usled klimatske krize doveo do pomicanja polova u novim pravcima.Naučnici su ustanovili da se smer polarnog zanosa pomerao sa juga na istok 1995. godine i da je prosečna brzina tog zanosa od 1995. do 2020. bila 17 puta brža nego u periodu od 1981. do 1995. godine.Tada se položaj stubova pomerao se za oko 4 metra u daljinu.„Ubrzani pad vode uskladištene na kopnu , koji je rezultat topljenja leda glavni je pokretač brzog polarnog zanosa nakon 1990-ih“, zaključio je tim, predvođen Šansan Dengom, iz Instituta za geografska istraživanja prirodnih resursa pri kineskoj akademiji nauka.Podaci o gravitaciji koje je prikopio tim satelita Grejs, lansiran 2002. godine, korišćeni su za povezivanje glečerskog topljenja sa kretanjima polova u 2005. i 2012. godini. Oba su se dogodila usled povećanja gubitaka leda.Ipak, Dengovo istraživanje donosi nove zaključke, jer se sada ispituje i uticaj pre lansiranja satelita. Utvrđeno je da ljudske aktivnosti pomeraju polove od devedesetih, skoro tri decenije pre ovog poduhvata.https://www.youtube.com/watch?v=wbR-5mHI6boIstraživanje objavljeno u časopisu Geofizikl Risrč Lejtrs pokazalo je i da su glacijalni gubici činili veći deo pomaka, ali da je verovatno pomicanju doprinelo i pumpanje podzemne vode.Podzemna voda se skladišti pod kopnom, ali jednom kada se upotrebi za piće ili poljoprivredu, ponovo se vraća u more, redistribuirajući svoju težinu širom sveta.U poslednjih 50 godina čovečanstvo je uklonilo 18 tona vode iz dubokih podzemnih rezervoara.Vinset Humferi sa Univerziteta u Cirihu, koji nije bio uključen u novo istraživanje, rekao je da se pokazalo kako su ljudske aktivnosti preraspodelile ogromne količine vode širom planete.https://www.youtube.com/watch?v=G4H1N_yXBiA„To vam koliko je snažna ova masovna promena, toliko je velika da može da promeni osu Zemlje,", rekao je on."Međutim, kretanje Zemljine ose nije dovoljno veliko da utiče na svakodnevni život, moglo bi da promeni dužinu dana, ali samo za milisekunde", dodao je.Profesor Džonatan Overpek sa Univerziteta u Arizoni, SAD, rekao je da su promene na Zemljinoj osi naglasile „koliko stvaran i dubok uticaj ljudi imaju na planetu“.Neki naučnici tvrde da obim ovog uticaja znači da bi trebalo proglasiti novu geološku epohu koja bi nosila naziv Antropoken.https://www.youtube.com/watch?v=dcBXmj1nMTQOd sredine 20. veka došlo je do značajnog ubrzanja emisije ugljen-dioksida i porasta nivoa mora, uništavanjem staništa divljih životinja, pa samim tim i njih, transformacijom zemljišta poljoprivredom, krčenjem šuma i njihovom industrijalizacijom, prenosi Gardijan.BONUS VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=S-NQPGtoc_o***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram