Porast temperatura usled leta doveo je do širenja bolesti opasnih po život. Zbog toga, Biološka kontrola štetočina pokušava da pronađe načine da se izbori protiv sve većeg broja komaraca koji prenose bolesti poput malarije i denga groznice u nova područja sveta, što je rezultat klimatskih promena.
Denga groznica prijavljena je u više evropskih zemalja, uključujući Francusku, Španiju, Hrvatsku i Italiju, kao i u delovima Sjedinjenih Američkih Država i Japana, piše Jutarnji list.
„Rentokil Initial“, najveći svetski pružalac usluga kontrole štetočina, nedavno je u svom centru za inovacije u Velikoj Britaniji pokrenuo „krvavu sobu“ za proučavanje ponašanja komaraca i drugih insekata. Direktor te firme Endi Rensom poručio je da „Rentokil“ predviđa da će se svetsko tržište za suzbijanje komaraca proširiti sa 1,6 milijardi dolara u 2021. godini na 2,1 milijardu do 2026. godine.
U „krvavoj sobi“, komarce hrane ljudskom krvlju koja je dobijena iz dobrovoljnog davanja krvi.
„U Evropi je trenutni trend da se azijski tigrasti komarac kreće prema severu, prvenstveno u Italiji, Francuskoj i Španiji“, rekao je Rensom.
Ta vrsta komarca je vektor za prenos niza patogena, uključujući denga groznicu, žutu groznicu, zika virus i čikungunja groznicu. Grupe za kontorlu štetočina koriste larvicide protiv komaraca za uklanjanje mesta na kojima se oni razmnožavaju i ciljano prskanje za istrebljenje zrelih komaraca.
Iz „Rentokila“ su upozorili da su bolesti koje šire komarci i krpelji predmet sve veće zabrinutosti zbog klimatskih promena.
Dobrotvorna organizacija za zdravstvena istraživanja „Wellcome Trust“ istakla je da očekuju da će komarci koji prenose bolesti zaraziti i do 500 miliona ljudi više nego sada, i to do 2050. godine. Zbog toga se procenjuje da će više od milijardu ljudi biti u riziku od malarije, denga groznice, Zika groznice i drugih bolesti koje prenose komarci, i to do 2080. godine.
Klimatske promene su povećale širenje i drugih štetočina, poput termita, pa se i oni sada otkrivaju na mestima na kojima ranije nisu bili prisutni, obično u toplijim krajevima.
Prošla godina je bila šesta najtoplija zabeležena godina od 1880, prema američkoj Nacionalnoj upravi za okeane okeane i atmosferu. Stručnjaci su upozorili i da je teško predvideti kako će ciklusi razmnožavanja insekata poput komaraca reagovati na klimatske promene.
„Kako raste temperatura, povećava se i pogodnost za funkcionisanje tog procesa. Kada postane prevruće, taj proces se može promeniti, kaže Kris Mari, profesor ekologije u londonskoj Školi za higijenu i tropsku medicinu u Gambiji i dodaje kako tople temperature mogu da ubrzaju životni ciklus vrsta koje zavise od temperature.
Mari prognozira da će klimatske promene imati veći uticaj na smanjenje raznovrsnosti vrsta i njihove brojnosti.
„Postoje delovi Evrope koji su pre bili previše hladni da bi bili pogodni za komarce. Klimatske promene zagrevaju i te delove i čine ih pogodnim za preživljavanje tih insekata.
Pročitajte još...
Dom azijskog tigrastog komarca je u jugoistočnoj Aziji, ali oni se šire od 1960-ih, a 1979. su otkriveni u Albaniji. Sada su prisutni u većem delu južne i srednje Evrope.
Prošle godine je Francuska zabeležila najveći broj slučajeva denga groznice koju su prenosili azijski tigrasti komarci. Prisutnost tih komaraca je u Velikoj Britaniji otkrivena 2017. godine.
Posebno zabrinjava i vrsta običnih kućnih komaraca, čija će se brojnost, očekuje se, povećati, a u druge zemlje bi mogao da se prenese putem ptica selica. Ta vrsta komarca je prenosilac Virusa zapadnog Nila.
BONUS VIDEO Šta je virus Zapadnog Nila – ima li razloga za strah?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar