Stejt department o BiH: Zastrašivanje i pretnje novinarima

U izveštaju piše da su restriktivne mere uvedene za suzbijanje pandemije koronavirusa, u nekim slučajevima zloupotrebljene kako bi se ograničio pristup informacijama i „u nekoliko navrata javni službenici ometali su rad novinara“.Preneto je da su novinari sa sedištem u Sarajevu podneli žalbu Liniji za pomoć novinarima u martu prošle godine, jer su lokalne vlasti ograničile mogućnost postavljanja pitanja na konferencijama za štampu u vezi sa kovid-19.U aprilu je grupa novinara izvestila Liniju za pomoć novinarima da Press-služba Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu nije komuicirala s medijima, i da je generalna direktorka KCUS-a Sebija Izetbegović delila informacije samo odabranim medima.Krizni štab Federacije BiH i krizni štab u Hercegovačko-neretvanskom kantonu i Kantonu Sarajevo, doneli su odluke kojima su nekim novinarima zabranjivali prisustvo konferencijama za štampu, tvrdeći da je to mera zaštite zdravlja u borbi protiv pandemije."Novinari koji su izveštavali o nepravilnostima u nabavci tokom pandemije bili su izloženi neprimerenom pritisku. U junu je nekoliko video-snimaka objavljeno na društvenim mrežama u pokušaju diskreditacije novinara koji su pisali o kontroverznoj kupovini respiratora u Federaciji BiH, koja uključuje i federalnog premijera Fadila Novalića", piše u izveštaju.Stejt department navodi i da je Republika Srpska 16. marta prošle godine, posle uvođenja vanrednog stanja zbog pandemije, donela „uredbu o zabrani širenja panike i nereda“ za pojedince i kompanije koje, kako je navedeno, "šire paniku i lažne vesti putem medija i društvenih mreža".Ministar unutrašnjih poslova Federacije BiH Aljoša Čampara predložio je hitno usvajanje slične odredbe 22. marta, ali ta inicijativa nije podržana, navodi su i američkom izveštaju.Udruženje BH novinari upozorilo je da su MUP Federacije BiH i jedinice za sajber kriminal počele nadzor informacija na društvenim mrežama i da je pokrenuto pet krivičnih postupaka zbog navodnog širenja lažnih informacija i panike.Mnoge lokalne organizacije izrazile su zabrinutost da su te akcije dodatni korak u suzbijanju slobode izražavanja.Veliki broj slučajeva tužbi za klevetu protiv novinaraTadašnji predstavnik OEBS-a za slobodu medija Harlem Dezir i šefica Misije OEBS-a u BiH Ketlin Kavalec izrazili su 14. aprila zabrinutost zbog uvođenja mera protiv širenja panike i "lažnih vesti" u vezi s epidemijom u BIH.Novinari Bsne i Hercegovine su ponovili da entiteti nisu imali pravo da suspenduju slobodu izražavanja, a posle ovih reakcija Vlada RS je povukla spornu odredbu 16. aprila.U američkom izveštaju se navodi da podaci Linije za pomoć novinarima ukazuju na to da sudovi nisu uspeli da razlikuju medijske žanrove, posebno vesti od komentara, i da je broj slučajeva tužbi za klevetu protiv novinara i urednika i dalje veliki, posebno novinara koji su istraživali kriminal i korupciju."Nastavljen je politički i finansijski pritisak, a broj fizičkih napada na novinare povećavao se tokom godine", naglašava se u izveštaju Stejt departmenta.Dalje se kaže da je u značajnoj količini medijske pokrivenosti dominirala "nacionalistička retorika i etnička i politička pristranost", često podstičući netrpeljivost, a ponekad i mržnju.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram