Zastrašivanje, uznemiravanje i pretnje, mnoge čak i smrću novinarima, nastavile su se 2020. godine u BIH, bez sistematskog odgovora vlasti, navedeno je u izveštaju Stejt departmenta o ljudskim pravima u svetu, u delu o Bosni i Hercegovini.
U izveštaju piše da su restriktivne mere uvedene za suzbijanje pandemije koronavirusa, u nekim slučajevima zloupotrebljene kako bi se ograničio pristup informacijama i „u nekoliko navrata javni službenici ometali su rad novinara“.
Preneto je da su novinari sa sedištem u Sarajevu podneli žalbu Liniji za pomoć novinarima u martu prošle godine, jer su lokalne vlasti ograničile mogućnost postavljanja pitanja na konferencijama za štampu u vezi sa kovid-19.
U aprilu je grupa novinara izvestila Liniju za pomoć novinarima da Press-služba Kliničkog centra Univerziteta u Sarajevu nije komuicirala s medijima, i da je generalna direktorka KCUS-a Sebija Izetbegović delila informacije samo odabranim medima.
Krizni štab Federacije BiH i krizni štab u Hercegovačko-neretvanskom kantonu i Kantonu Sarajevo, doneli su odluke kojima su nekim novinarima zabranjivali prisustvo konferencijama za štampu, tvrdeći da je to mera zaštite zdravlja u borbi protiv pandemije.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Novinari koji su izveštavali o nepravilnostima u nabavci tokom pandemije bili su izloženi neprimerenom pritisku. U junu je nekoliko video-snimaka objavljeno na društvenim mrežama u pokušaju diskreditacije novinara koji su pisali o kontroverznoj kupovini respiratora u Federaciji BiH, koja uključuje i federalnog premijera Fadila Novalića“, piše u izveštaju.
Stejt department navodi i da je Republika Srpska 16. marta prošle godine, posle uvođenja vanrednog stanja zbog pandemije, donela „uredbu o zabrani širenja panike i nereda“ za pojedince i kompanije koje, kako je navedeno, „šire paniku i lažne vesti putem medija i društvenih mreža“.
Ministar unutrašnjih poslova Federacije BiH Aljoša Čampara predložio je hitno usvajanje slične odredbe 22. marta, ali ta inicijativa nije podržana, navodi su i američkom izveštaju.
Udruženje BH novinari upozorilo je da su MUP Federacije BiH i jedinice za sajber kriminal počele nadzor informacija na društvenim mrežama i da je pokrenuto pet krivičnih postupaka zbog navodnog širenja lažnih informacija i panike.
Mnoge lokalne organizacije izrazile su zabrinutost da su te akcije dodatni korak u suzbijanju slobode izražavanja.
Veliki broj slučajeva tužbi za klevetu protiv novinara
Tadašnji predstavnik OEBS-a za slobodu medija Harlem Dezir i šefica Misije OEBS-a u BiH Ketlin Kavalec izrazili su 14. aprila zabrinutost zbog uvođenja mera protiv širenja panike i „lažnih vesti“ u vezi s epidemijom u BIH.
Novinari Bsne i Hercegovine su ponovili da entiteti nisu imali pravo da suspenduju slobodu izražavanja, a posle ovih reakcija Vlada RS je povukla spornu odredbu 16. aprila.
U američkom izveštaju se navodi da podaci Linije za pomoć novinarima ukazuju na to da sudovi nisu uspeli da razlikuju medijske žanrove, posebno vesti od komentara, i da je broj slučajeva tužbi za klevetu protiv novinara i urednika i dalje veliki, posebno novinara koji su istraživali kriminal i korupciju.
„Nastavljen je politički i finansijski pritisak, a broj fizičkih napada na novinare povećavao se tokom godine“, naglašava se u izveštaju Stejt departmenta.
Dalje se kaže da je u značajnoj količini medijske pokrivenosti dominirala „nacionalistička retorika i etnička i politička pristranost“, često podstičući netrpeljivost, a ponekad i mržnju.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar