Haos, podela, rat: Šta za Balkan znači pobeda Donalda Trampa, a šta Kamale Haris

U proteklom periodu bilo je mnogo procena šta bi za Zapadni Balkan značila pobeda dosadašnje američke potpredsednice Kamale Haris, a šta trijumf Donalda Tampa, ali uglavnom su se mišljenja svodila na to da bi prozapadne snage koje teže EU-u i NATO-u uglavnom priželjkivale pobedu Haris, a one druge, koje se često nazivaju „proruskim“, „autokratskim“ ili „destabilišućim“ – Trampov povratak u Belu kuću.

Drugi predsednički mandat Donalda Trampa bi nacionalistički političari na Zapadnom Balkanu protumačili kao „dobre vesti“, koji bi ga videli kao moćnog saveznika u sprovođenju svojih političkih agendi. S druge strane, izbor Kamale Haris bi podrazumevao određeni kontinuitet sa politikom aktuelnog predsednika Džoa Bajdena, kao i šansu da se redefiniše evroatlantska politika, piše "European Western Balkans".

Analitičari smatraju da, ukoliko republikanski kandidat Tramp pobedi na izborima, postoji mogućnost „oživljavanja” takozvanog Vašingtonskog sporazuma o normalizaciji ekonomskih odnosa Beograda i Prištine, potpisanog u jesen 2020. godine. pobeda demokratskog kandidata Harisa mogla bi da ubrza procese EU-atlantskih integracija u regionu. Ipak, tek treba da se vidi koji su njeni spoljnopolitički prioriteti, jer još nije precizirala svoje ključne tačke u ovoj oblasti.

Tramp je bio vodeći u anketama pre povlačenja Bajdena, koji je prošlog meseca odlučio da ne traži reizbor pod pritiskom saveznika zbog zabrinutosti u vezi sa godinama. Najnovije ankete daju Harisu malu prednost.

Separatisti za Trampa

Govoreći o uticaju Trampovog reizbora na Zapadni Balkan, Kurt Basener, viši saradnik u Savetu za politiku demokratizacije sa sedištem u Berlinu, izjavio je za European Western Balkans da bi separatističke agende dobile na zamahu.

„Tramp je tip političara koji je veoma poznat ovde na Balkanu – uključujući njegovo mešanje ličnih i porodičnih poslova sa funkcijom koju obavlja. On se uklapa u politiku 'jakog čoveka' koja je prisutna u regionu. Poslovni ugovori u koje su nedavno bili uključeni njegov zet Džared Kušner i ćerka Ivanka u Beogradu i kod Vlore u Albaniji to jasno pokazuju“, ocenjuje Basener.

Basener podseća da su tokom Trampove administracije SAD aktivno podržavale „razmenu teritorija“, odnosno „prilagođavanje administrativne linije“ ili „korekciju granica“, što se često posmatra kao podela Kosova.

„Ovaj koncept su predložili predsednik Srbije Vučić i tadašnji predsednik Kosova Tači 2018. godine, a podržala ga je i kancelarija visoke predstavnice EU za spoljnu politiku (Federika Mogerini), ali bez saglasnosti mnogih članica EU. Ričard Grenel je bio ključna figura u ovome – i dalje je često prisutan u regionu. Njegovo angažovanje nakon Trampove predsedničke funkcije pokazuje da nema prave razlike između načina na koji on i Tramp gledaju na politiku i njihove lične agende. Podsetimo se posebno Grenela, kao i drugih Trampovih izaslanika, koji su činili sve da stvore tenzije sa Evropom i unutar nje. Dodajte tome i otvoreno reakcionarni, nacionalistički element koji on deli s mnogima među balkanskim liderima, kao i onima u zemljama članicama EU u susedstvu – posebno Viktorom Orbanom iz Mađarske“, naglašava.

Kamala za evrointegracije

On veruje da će, ako Kamala Haris pobedi na predsedničkim izborima, doći do određenog stepena kontinuiteta u spoljnoj politici SAD, kao i moguće ubrzanje puta ka EU i NATO za zemlje Zapadnog Balkana.

Basener napominje da bi Haris bila nova u izvršnoj ulozi, ali bi evropski saveznici odahnuli kada bi bila izabrana. Tada bi imala mogućnost da pomogne u definisanju agende koja će se i dalje postavljati na ovoj strani Atlantika, uz formiranje Evropske komisije.

On veruje da bi u takvom slučaju postojala „prava šansa da se preispita osnovna pretpostavka zapadnog angažmana na Zapadnom Balkanu od 1999. godine, koja je dalje formalizovana u Solunu“ – da bi potencijal pridruživanja EU podstakao ukorenjene elite u regionu da obave suštinske promene.

„Imamo skoro dve decenije dokaza (iz perspektive Sarajeva) da ovo, kako je trenutno postavljeno, ne funkcioniše. Dakle, metode, a ne ciljevi – zahtevaju temeljno preispitivanje. Haris bi bila u poziciji da to prenese svojim kolegama“, zaključuje Basener.

Server: Moguć i novi rat

Crne prognoze po Balkan izneo je i profesor Danijel Server u razgovoru za Al Džaziru.

„Tramp bi saosećao s etničkim nacionalistima, uključujući ruske i srpske. To bi verovatno dovelo do podele Ukrajine, nakon čega bi usledila podela Kosova i Bosne i Hercegovine te nestabilnost koja bi, možda, izazvala čak i rat”, poručio je Server, profesor sa Univerziteta Džons Hopkins u SAD-u.

„Tramp je malo govorio o Balkanu, ali znamo šta je uradio prošli put. Trebalo bi da očekujemo više istog. U Trampovom prvom mandatu, njegov izaslanik za Balkan (Ričard Grenel) zalagao se za podelu Kosova. Nisam među onima koji veruju da on može postati državni sekretar, ali mogao bi zauzeti mesto Džima O'Brajena kao pomoćnika sekretara za Evropu. Čim se ponovo otvori opcija za podele, ona će se proširiti. Prvo na južnu Srbiju, a potom na Bosnu i Hercegovinu, Severnu Makedoniju i jugozapadnu Srbiju (Sandžak). Stanovništvo će početi da se seli, a rezultat će biti nasilje“, dodao je Server.

„Tramp i Grenel će takođe favorizovati balkanski angažman Trampovog zeta Džareda Kušnera. To znači više popuštanja Vučiću i premijeru Albanije Ediju Rami. Obojica su nastojali da Trampu napune džepove poslovima sa nekretninama. Bez sumnje, oni takođe mogu imati koristi – politički, ako ne i finansijski.“

Kamalina politika nepoznanica

Moguća politika Kamale Haris prema Zapadnom Balkanu apsolutno je nejasna, čak do te mere da je Grenel i to iskoristio kako bi je kritikovao, napisavši na platformi X da Haris čak „ni ne zna gde je Balkan“.

„Koliko ja znam, nije rekla ništa o Balkanu, ali ona je energična braniteljka ljudskih prava i vladavine prava. Njen stav prema Balkanu je nepoznat za mnoge. Ali, Haris je velika pristalica ukrajinske borbe protiv ruske invazije. Volela bi da Kijev pobedi, a Moskva izgubi. Takav stav verovatno bi se prenio i na Balkan. Ona nije naklonjena etničkom nacionalizmu. Ne želim nekome ko je žena, Afroamerikanka i ima indijsko poreklo, govoriti da nije moguće da ljudi različitih etničkih grupa ne mogu živeti zajedno“, kaže Server.

“Kosovo bi njoj moglo izgledati kao Tajvan ili Ukrajina, a to znači da bi mogla da odbija ideju narušavanja njihovog suvereniteta od bivših vladara. Malo je verovatno da bi mogla imati simpatije prema zajednici srpskih opština na Kosovu ili autonomiji Republike Srpske. Neko bi trebalo da joj kaže da je oboje loša ideja”, dodao je.

Iako su radili zajedno četiri godine, Server smatra da Haris ne bi trebalo slepo da nastavlja Bajdenovu politiku, naročito kada je reč o “smirivanju” Srbije.

“Vreme je za grubu ljubav. To je nešto za šta bi oštar temperament Haris smatrao prihvatljivim”, dodaje.

Server smatra kako je teško očekivati da će sama Harris trošiti mnogo kvalitetnog vremena na Balkan, već da bi to trebalo da rade oni ispod nje, a to bi mogli da budu Aleksander Kassnof koji bi mogao biti odgovoran za Balkan kao i Džim O’Brajen, što zbog njihovih dosadašnjih angažmana smatra dobrim.

„EU i SAD treba da smanje ambicije za dijalog između Prištine i Beograda. Moraju pojačati pritisak na Beograd i suprotstaviti se zloćudnom uticaju Rusije tamo i u Crnoj Gori. A Vašington i Brisel treba da ojačaju suverenitet i teritorijalni integritet i Bosne Hercegovine, i Kosova“, zaključio je Server.