Ako Tramp pobedi Srbija će za njega biti "minsko polje"

Bivši i potencijalno budući predsednik koristi niz novih poslovnih poduhvata dok traži drugi mandat, a da ne nudi ponovnu uspostavu ograničenja koja je postavio tokom svog prvog mandata, prema finansijskim izveštajima i intervjuima sa ljudima upoznatim sa njegovim finansijama, piše Njujork tajms.

Plan koji je Tramp nametnuo sebi dok je bio u Beloj kući imao je ograničenja i kritike, ali bi zabranio većinu ovih trenutnih poslovnih dogovora. Čak i ako Tramp na kraju pristane da se odrekne budućeg stranog poslovanja — ključnog dela tog ranijeg plana — nedavni poslovi će najverovatnije biti izuzeti, jer je njegova kompanija brzo reagovala kako bi ih objavila pre bilo kakvih potencijalnih novih ograničenja, rekao je jedan od izvora.

Samo ove godine, Tramp Organizacija je sklopila ugovore o nekretninama u Vijetnamu, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, zemljama koje su centralne za interese američke spoljne politike.

Tramp je takođe svoju društvenu platformu pretvorio u javno preduzeće čije akcije stranci mogu da kupe. Nedavno je predstavio i kripto valutu koja bi mogla biti pod nadzorom saveznih regulatora koje imenuje predsednik.

Konvergencija Trampovih poslovnih i političkih interesa predstavlja niz nadolazećih sukoba, čak i većih od onih sa kojima se suočio kao predsednik. Od kada je napustio funkciju, njegova porodična kompanija i zet ušli su u poslovanje sa stranim vladama s kojima bi druga Trampova administracija sarađivala, uključujući Oman, Saudijsku Arabiju i Srbiju.

Poslovanje u inostranstvu sa državnim entitetima, a ne samo sa tradicionalnim korporacijama, stvara etičko minsko polje gde i te vlade i poslovni interesi Trampove porodice mogu imati koristi od američke spoljne politike, rekli su stručnjaci.

Uticaj na političke odluke

„To je zaista zabrinjavajuće,“ rekao je Mark K. Apdegrouv, direktor Fondacije LBJ u Ostinu, Teksas. Rekao je da ne zna za istorijski presedan gde je američki predsednik povezan sa stranim državnim entitetom preko porodičnog biznisa. „To bi ga moglo navesti da donosi političke odluke koje inače ne bi doneo.“

Takve brige o Trampovom donošenju odluka nisu potpuno nove. Jedan od glavnih savetnika je postavio pitanje da li je Tramp zauzeo prijateljskiji stav prema Turskoj kao predsednik zbog poslovnih interesa koje ima tamo. Međutim, čak su i takvi tradicionalni poslovni sukobi sada brojniji, a u slučaju Trampove pobede, sposobnost da se ti sukobi obuzdaju bila bi ograničena, rekli su pravni i etički stručnjaci.

Na primer, presudna odluka Vrhovnog suda u julu dodelila je predsednicima široki imunitet za zvanične postupke preduzete tokom mandata — široka zaštita koja bi mogla sprečiti tužioce da u budućnosti podižu optužbe protiv Trampa.

Da bi se obuzdali potencijalni sukobi interesa, Trampovi kritičari bi se verovatno oslonili na takozvanu klauzulu o primanjima od stranih entiteta iz Ustava, koja zabranjuje saveznim službenicima da prihvataju poklone ili plaćanja od drugih vlada, ali se pokazala teško primenjivom tokom Trampovog mandata u Beloj kući.

„Cela svrha ove klauzule u Ustavu je da osigura da predsednik nema podeljenu lojalnost,“ rekao je Dipak Gupta, advokat koji je predstavljao grupu Građani za odgovornost i etiku u Vašingtonu, liberalnu neprofitnu organizaciju, kada je tužila Trampa zbog primanja prihoda od stranih vlada tokom njegovog predsedništva. Pravni problemi koje su takve tužbe pokrenule nikada nisu rešeni, jer je Trampov mandat okončan pre konačne sudske presude, zbog čega je Vrhovni sud u januaru 2021. godine odbacio predmet kao nerelevantan.

Reorganizacija kompanije

Kada je Tramp preuzeo funkciju 2017. godine, njegova kompanija je započela četvorogodišnju pauzu od novih međunarodnih ugovora i obećala da će donirati američkom trezoru sve profite ostvarene od stranih vlada u postojećim objektima.

Tramp je takođe reorganizovao redove u kompaniji. Prepustio je kontrolu najstarijim sinovima, angažovao spoljnog savetnika za etiku sa ovlašćenjem da blokira određene domaće transakcije i imenovao glavnog savetnika koji je trebalo da obezbedi da kompanija posluje „na najvišim nivoima integriteta.“

Upitana da li će se Tramp pridržavati tih uslova ako ponovo bude izabran, Karolin Levit, portparolka njegove kampanje, nije odgovorila direktno, ali je rekla da je on izgubio novac kao predsednik.

„Predsednik Tramp se povukao iz svog višemilijarderskog carstva nekretnina da bi se kandidovao i odrekao svoje plate u vladi, postavši prvi predsednik koji je zapravo izgubio neto vrednost dok je služio u Beloj kući,“ rekla je Levit — tvrdnju osporavaju istoričari koji navode šest predsednika koji su takođe izgubili bogatstvo, počevši od Tomasa Džefersona.
Portparolka kampanje dodala je da se Tramp „nije upustio u politiku radi profita; on se bori jer voli narod ove zemlje.“

Erik Tramp, koji vodi svakodnevne operacije porodične kompanije, nije nagovestio da li će nametnuti etička ograničenja kompaniji. „Tokom prvog mandata, učinili smo sve što je moguće kako bismo izbegli bilo kakvu pojavu nepravilnosti, a iskreno, ipak smo se suočili sa kritikama,“ rekao je u jednom intervjuu. „Ne možemo zauvek biti po strani, i ja to neću.“

Čak i uz samonametnuta ograničenja kompanije tokom Trampovog predsedništva, Tramp Organizacija je ostala otvorena za poslovanje.

Okretanje stranim partnerima

Tramp Organizacija je uglavnom kompanija za nekretnine sa sedištem u Njujorku, sa portfoliom hotela, golf terena, stambenih zgrada i poslovnih kula u SAD — od kojih neke Tramp poseduje, dok ga za druge plaćaju da nosi njegovo ime i upravlja njima.

Posle Trampovog poraza na izborima 2020. godine i nasilja na kraju mandata 6. januara 2021, kompanija je potražila strane partnere, jer su neke američke kompanije prekinule veze s njegovim nekretninama. Počelo je 2022. godine, kada su Trampovi klubovi počeli da organizuju turnire u saradnji s LIV Golf ligom, profesionalnom ligom koju finansira saudijski državni fond.

Tramp Organizacija je potpisala najveće saudijsko partnerstvo sa Dar Al Arkan, saudijskom kompanijom za nekretnine. Tokom poslednje dve godine, potpisani su ugovori za izgradnju luksuznih hotela i golf terena u Dubaiju, Rijadu i Omanu. Dar Al Arkan je privatna firma, ali ima bliske finansijske veze sa saudijskom vladom, a jedan od projekata se gradi na zemljištu u vlasništvu vlade Omana, čime je porodica bivšeg predsednika u poslovnom odnosu sa tom monarhijom.

Kušner i Generalštab

Oman bi takođe bio važan partner za potencijalnu Trampovu administraciju, jer ima bliske ekonomske veze sa Iranom i igra ključnu diplomatsku ulogu u nestabilnom regionu.
Džared Kušner, Trampov zet i bivši savetnik u Beloj kući, takođe je povezan sa saudijskom vladom, koja je uložila dve milijarde dolara u njegov privatni fond posle napuštanja Bele kuće. Jedan od Kušnerovih poslova podrazumeva izgradnju luksuznog hotela na zemljištu nekadašnjeg Generalštaba u vlasništvu vlade u Srbiji, sa deljenjem profita sa vladinom - vlasnikom zemljišta.
Kušner je izjavio da se neće vraćati u vladu ako Tramp pobedi, ali čak i tako, njegove veze u Saudijskoj Arabiji i Srbiji mogle bi predstavljati sukob interesa za Trampa, rekli su pravnici za etiku.

Tokom kampanje za ponovne izbore, Tramp i dalje hvali saudijsku vladu i naglašava da bi, ako pobedi, radio na uključivanju Saudijske Arabije u normalizacione sporazume koje su druge bliskoistočne zemlje postigle sa Izraelom. „Ako pobedim, to će biti apsolutni prioritet,“ rekao je u nedavnom intervjuu za saudijsku državnu televiziju, gde je takođe pohvalio saudijskog prestolonaslednika Mohameda bin Salmana kao „pravu vizionarsku ličnost.“

Pre napada Hamasa na Izrael prošle godine, Tramp Organizacija je takođe pokušala da otvori luksuzni hotel u Izraelu, izvestio je The Times. Jedan od partnera kompanije na tom potencijalnom poslu izjavio je da su se Trampovi povukli zbog „etičkog pitanja u vezi sa Donaldom Trampom, kako je postajao izgledniji kao kandidat za Republikansku stranku.“

Bivši predsednik je takođe tražio poslovne prilike u Sjedinjenim Državama od kada je napustio Belu kuću, koristeći svoju popularnost među velikim delom američkog biračkog tela. Objavio je knjige, suvenire i čak slatkiše s brendom Tramp. „Pisma Trampu,“ knjiga s ličnim pismima koje je dobio od poznatih ličnosti, donela je 4,5 miliona dolara, kako pokazuje nedavni izveštaj. Takođe je dobio 300.000 dolara od honorara za „jedinu Bibliju koju podržava predsednik Tramp!“

Društvena mreža i kriptovalute

Njegova društvena mreža, Truth Social, mogla bi mu doneti najviše novca. Iako kompanija još uvek nije profitabilna i ima problema s privlačenjem novih korisnika i oglašivača, postala je javno preduzeće, a cena akcija je naglo porasla poslednjih dana, što Trampu, najvećem akcionaru, daje udio vredan oko 5 milijardi dolara.

Čuvari etike su izrazili zabrinutost da bi strane vlade i drugi, koji žele da steknu naklonost kod Trampa, mogli da kupe akcije u Truth Social, dok bi američke kompanije koje traže državne povlastice mogle da kupuju oglase na platformi. Kao javno preduzeće, društvena mreža podložna je određenom nadzoru Komisije za hartije od vrednosti, čijeg predsednika imenuje predsednik.

Još veći sukob interesa mogao bi se pojaviti sa novim Trampovim poduhvatom u kriptovalutama: Komisija za hartije od vrednosti nastoji da pooštri pravila u ovoj industriji i podigla je tužbe protiv nekih od njenih najvećih igrača. Ali, ako je verovati Trampu, to bi se promenilo u drugom Trampovom mandatu. Na jednoj konferenciji o bitkoinu ovog leta, obećao je da će otpustiti trenutnog predsednika Komisije, Gerija Genslera, skeptika prema industriji, i postaviti prijateljski nastrojenog regulatora.

„Imaćemo regulative, ali od sada će pravila pisati ljudi koji vole vašu industriju, a ne mrze je,“ rekao je Tramp, dodajući da bi Sjedinjene Američke Države učinio „kripto prestonicom planete.“