Dok ruska i američka delegacija pregovaraju o napetoj situaciji na istoku Ukrajine, predstavnici zemlje o kojoj je reč nisu bili prisutni na razgovorima u Ženevi. Neće biti ni u Briselu gde se razgovori dve strane nastavljaju, a Ukrajinci sa kojima je agencija „Rojters“ razgovarala kažu da je to neprihvatljivo. Čekajući vesti sa pregovora, navode da „Ukrajina mora da sedi u prvom redu“.
#social-embed_0
„Mislim da ne bi trebalo da bude ovako. Ukrajina mora biti prisutna na tim sastancima jer je zainteresovanija strana u odnosu na SAD i Rusiju. Ukrajina mora da sedi u prvom redu“, kaže Oleg (59) iz Kijeva.
Njegova sugrađanka Valentina (57) kaže da „Ukrajina mora da prisustvuje takvim razgovorima jer se oni direktno tiču njene bezbednosti i njenog života“.
Ipak, ukrajinski šef diplomatije Dmitro Kuleba tvrdi da je dobio uverenja od saveznika (na prvom mestu SAD) da „neće biti odluka o Ukrajini bez Ukrajine“.
Na liniji fronta čuju pucnjavu svaki dan
Na liniji fronta, na istoku Ukrajine, situacija je drugačija. Dok čekaju vesti o eventualnom dogovoru Rusije i SAD u bombardovanom selu Katerinovska u regionu Lugansk Serhij i njegov sin čuju pucnjavu svaki dan. Njihov dom nalazi se u selu praznih ulica i napuštenih kuća, udaljenom tek nekoliko stotina metara od linije fronta, prenosi Rojters.
„Svi žele mir, svi žele spokoj“, rekao je on.
Ipak, pojedini stanovnici Donjecka koji kontrolišu separatisti ne vide razlog da se Ukrajina uključi u pregovore.
„Koja je poenta razgovarati sa Ukrajinom? Čini se da oni ne donose nikakve odluke. Oni su već zaboraviti na sporazume iz Minska i ne ispunjavaju ih. Nema smisla razgovarati sa njima o bilo čemu jer oni više nisu igrač u tim razgovorima“, rekao je Andrej (59).
„Recite NE Putinu“
Istovremeno, u Kijevu Ukrajinci protestuju zbog gomilanja ruske vojnike u blizini granice noseći transparente na kojima piše „Recite NE Putinu“. Sudeći po istraživanjima, spremni su pruže i oružani otpor, ako to bude potrebno.
Decembarsko istraživanje Istraživačkog centra KIIS pokazalo je da 49 odsto Ukrajinaca smatra da je pretnja invazije stvarna, dok je 59 odsto reklo da bi glasalo „za“ u poređenju sa 28 odsto koji bi glasali „ne“ na referendumu o ulasku u NATO, prenosi Rojters.
Štaviše, 33 odsto je reklo da je spremno da pruži oružani otpor Rusiji, dok je još 21 odsto reklo da je spremno za akcije građanskog otpora. Kijev vodi rat protiv snaga koje podržava Rusija u istočnoj Ukrajini od 2014. godine. To je sukob koji je, prema rečima predsednika Vladimira Zelenskog, odneo čak 15.000 života.
Pregovori SAD i Rusije
Rusko-američki pregovori su počeli u ponedeljak u Ženevi, a okončani su juče u Briselu. Sastanak u Ženevi trajao je 7,5 sati, a susret dve delegacije održan je iza zatvorenih vrata. Rusku delegaciju predvodili su zamenik ministra spoljnih poslova Sergej Rjabkov i zamenik ministra odbrane Aleksandar Fomin, a američku stranu je predstavljala zamenica državnog sekretara Vendi Šerman.
Pregovori o bezbednosti na visokom nivou između NATO i Rusije za rešavanje nastale krize na istočnoj granici Ukrajine završeni su u sedištu NATO alijanse u Briselu usred niskih očekivanja za napredak, a ovaj susret trajao je četiri sata.
BONUS VIDEO: Ukrajinci u rovovima čekaju ishod pregovora
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare