Šta treba da znate o Jerusalimu pre otvaranja naše ambasade

Srbija će preseliti ambasadu u Jerusalim, dok će Kosovo uspostaviti diplomatske odnose sa Izraelom. Američki predsednik Donald Tramp je na Tviteru napisao da očekuje da će i druge islamske i arapske zemlje slediti primer Kosova, koji je u sklopu sporazuma prihvatio da prizna Izrael, a izraelski premijer Benjamin Netanjahu je odmah javio se raduje što će Srbija prva evropska zemlja koja sledi primer SAD i što će Kosovo sa pretežno muslimanskim stanovništvom uspostaviti diplomatske odnose sa Izraelom.Otvaranje američke ambasade u Jerusalimu 2018. godine je izazvalo snažnu osudu u svetu i pojačalo tenzije između SAD i Irana. Premeštanje srpske ambasade takođe je izazvalo oštre kritike, a mnogi ističu da Srbija na taj način krši međunarodni konsenzus prema kojem ambasade treba da budu u Tel Avivu.

Veći deo međunarodne zajednice ne priznaje zvanično Jerusalim kao glavni grad Izraela i smatra da takvo priznanje mora biti deo rešenja decenijskog sukoba sa Palestincima po modelu dve države u kojem će istočni Jerusalim biti glavni grad buduće palestinske države.Jerusalim je prilično komplikovan grad, a ovo su najvažnije stvari koje treba znati o njemu.

Sve je počelo u Tel Avivu

Generalna skupština Ujedinjenih Nacija donela je dvotrećinskom većinom 1947. plan podele Palestine na dve države, jevrejsku i arapsku, po kojem je Jerusalim "korpus separatum" (zasebni legalni i politički status različit od okruženja, ali bez punog suvereniteta, i pod upravom UN).

Jevreji su prihvatili plan, ali su ga Palestinski Arapi odbacili, tražeći celu zemlju za sebe i najavljujući da će se "Jevreji podaviti u moru" (drugim rečima, da će počiniti etničko čišćenje i genocid).Tako je počeo rat u kom su se sve okolne arapske zemlje okomile na usamljeni Izrael, i iz koga je Izrael izašao kao veliki pobednik. Usput, okupirao je i anektirao mnoge teritorije koje su trebale da budu deo palestinske države, a Arapi su ili pobegli ili proterani (drugim rečima, desilo im se ono što su planirali za Jevreje).

Čiji je Jerusalim?

Izrael je potom pripojio Zapadni Jerusalim, dok je Jordan okupirao Istočni. Par godina kasnije Izrael je objavio da je Jerusalim njegov nedeljivi deo, a Jordan je anektirao svoj sektor. Izraelu niko nije priznavao suverenitet na bilo kojim delom Svetog grada, dok su Jordanu na njihovom delu to priznavali Velika Britanija i Pakistan.Šestodnevni rat 1967. doneo je ponovljeni ishod: sve arapske zemlje Bliskog istoka bile su protiv usamljenog Izraela, koji je pobedio i usput okupirao Golansku visoravan (deo Sirije), Sinajsko poluostrvo (deo Egipta) i ostatak Palestine koji je bio deo Jordana. Uključujući i Istočni Jerusalim.

Od tada na Zapadnoj obali grade jevrejska naselja koja ceo svet vidi kao nelegalna, dok se u međuvremenu Jordan formalno odrekao svih pretenzija ka tom tlu u korist buduće palestinske države.Pozicija Ujedinjenih nacija je takva da oni vide Istočni Jerusalim kao okupiranu palestinsku teritoriju, i ne odustaju od toga da čitav grad treba da bude prestonica i jedne i druge države.Što se Izraela tiče, čitav Jerusalim je njihov. Nakon Šestodnevnog rata proširili su jurisdikciju na Istočni Jerusalim i obavestili UN da to nije aneksija već administrativna integracija, ali je Savet bezbednosti osudio ovaj potez. Jula 1980. Kneset je proglasio da je "Jerusalim, čitav i ujedinjen, prestonica Izraela". Savez bezbednosti je i ovaj zakon proglasio ništavnim.

Ko živi u Jerusalimu?

Jerusalim je najveći grad u Izraelu i broji oko 900.000 stanovnika, odnosno oko 10 odsto ukupnog stanovništva Izraela.Jevreji čine oko 63 odsto stanovništva grada, a Palestinci oko 38 odsto. Iako se brojčani odnos ove dve grupe menjao s godinama, stručnjaci navode da su Jevreji najveća verska zajednica u Jerusalimu poslednjih 150 godina.

Nisu svi stanovnici Jerusalima IzraelciPošto je Izrael nakon Šestodnevnog rata 1967. godine proširio jurisdikciju na Istočni Jerusalim, granice grada su proširene i na tom području su izgrađena nova jevrejska naselja, mada čitav svet tu teritoriju smatra okupiranom. Sada oko 200.000 Izraelaca živi u tim naseljima, a Palestinaca je najmanje oko 320.000.

Rat bez kraja

Samo dan pošto su SAD otvorile svoju ambasadu u Jerusalimu 2018, Palestinci su obeležili 70. godišnjicu Nakbe, odnosno "katastrofe"; 1948. godine je stotine Palestinaca proterano iz svojih domova u današnji Izrael i postalo izbeglički narod.Do kraja 1949. godine, oko 40 palestinskih sela u oblasti Jerusalima je ispražnjeno i ostalo bez svojih stanovnika. Oko 45.000 Palestinaca je izgubilo svoje domove na zapadnoj strani grada i mnogi od njih ističu da "i danas žive tu Nakbu".

Ekonomski rascep

Oko 76 odsto palestinskog stanovništva u Istočnom Jerusalimu živi ispod granice siromaštva, dok je među jevrejskim stanovništvom taj procenat 23 odsto. U arapskim područjima je prosečan mesečni prihod po osobi niži čak 40 odsto od istog prihoda u jevrejskim oblastima.

Diplomatski manevri

Šezdesetih i sedamdesetih godina, oko 18 stranih ambasada nalazilo se u Jerusalimu, a uglavnom su to bila predstavništva afričkih i latinoameričkih zemalja. Među poslednjima koje su napustile grad 2006. godine bile su Kostarika i El Salvador, kada su ambasade prebačene u Tel Aviv.Ipak, posle otvaranja američke ambasade u Jerusalimu, određeni broj drugih zemalja takođe je odlučio da vrati predstavništva u Jerusalim. Srbija je, ipak, prva evropska država koja je donela ovakvu odluku.