Veliko istraživanje Njujork Tajmsa, bazirano na presretnutim tajnim razgovorima i intervjuima s ruskim vojnicima i poverenicima Kremlja, otkrilo je do sada nepoznate detalje o samom početku invazije. Zahvaljujući ovim informacijama saznali smo da tokom prvih dana rata zvaničnici Kremlja, pa ni sam ruski predsednik Vladimir Putin, nisu imali pojma u šta se upuštaju.
Naime, prema podacima Njujork Tajmsa, Putin je planirao invaziju u takvoj tajnosti da je čak i Dmitrij Peskov, njegov portparol, nije znao ništa o njoj.
Navodno je za nju saznao tek prvog dana rata. Anton Vaino, šef kabineta Putina, i Aleksej Gromov, Putinov moćni savetnik za medije, takođe su rekli da nisu znali plan unapred, prema rečima ljudi koji su s njima razgovarali o tome.
Takođe, navodno je nekoliko dana nakon početka invazije, Putin tokom razgovora sa izraelskim premijerom Naftali Benetom rekao da su se Ukrajinci pokazali „tvrđi nego što mu je rečeno“.
Ipak, kako pokazuju podaci iz presretnutog razgovora, naglasio je da je Rusija velika zemlja kojoj ne fali strpljenja.
Nije retkost da ova dvojica lidera komentarišu pitanje Ukrajine. Ranije, u oktobru 2021, tokom svog prvog sastanka sa Benetom, Putin je kritikovao ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog i njegove stavove.
„Kakav je on Jevrejin? On je pokretač nacizma“, rekao je Putin tada izraelskom premijeru.
Takođe, izveštaj je otkrio da ruski visoki zvaničnici nisu umeli u potpunosti da zaštite svoju bezbednost.
Najintrigantnija informacija svakako je ta da su Ukrajinci dugo vremena planirali atentat na Gerasimova. Američki zvaničnici su saznali da je Gerasimov planirao put na prve linije fronta, ali su te informacije sakrili od Ukrajinaca zabrinuti da bi pokušaj ubistva mogao da dovede do eskalacije rata, pa čak i do rata između Sjedinjenih Država i Rusije.
Ukrajinci su ipak saznali za put. Posle rasprave unutar Bele Kuće, Vašington je od Ukrajine tražio da obustavi napad. Međutim, rečeno im je da su zakasnili i da su ga Ukrajinci već pokrenuli.
U tom napadu ubijeno je na desetine ruskih vojnika, ali ne i sam general Gerasimov.
Iako se u izveštaju američkog lista ne pominju ni datum ni mesto napada, niti bilo kakve druge informacije o atentatu na Gerasimova, ovaj izveštaj Njujork Tajmsa umnogome se poklapa sa informacijama na koje su početkom maja objavili zapadni mediji.
Dejli Mejl je tada pisao da je Gerasimov, prema tvrdnjama ukrajinskih obaveštajaca, na istok stigao za vikend, kako bi se lično uverio u stanje na frontu.
Neposredno nakon onih informacija, ukrajinske snage su započele napad na jednu od pozicija koje je posetio Gerasimov u Izjumu na istoku Ukrajine.
Upravo su se tada pojavile informacije da je ranjen, ali su ih neimenovani zvaničnici negirali.
Prema njihovim navodima, Gerasimov jeste putovao u Ukrajinu, ali samo kako bi proverio napredovanje trupa.
Sa druge strane, Ukrajinci su tvrdili da su bombardovali lokaciju na kojoj se nalazio. Prilikom granatiranja škole u Izjumu, gradu koji se nalazi pod ruskom kontrolom, ranjeno je više od 200 vojnika i jedan general.
Ukazivali su da je povreda Gerasimova dovoljno teška da je povučen sa ukrajinskog fronta na dalje lečenje u Rusiju, kao i da je to još jedan poraz za ruske snage.
Povreda načelnika ruskog generalštaba navodno je usledila tokom istog napada u kom je stradao ruski general-major Andrej Simonov (55), rekao je Aleksij Arestovič, savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.