Vatikan ima spremnu proceduru u slučaju smrti pape: Od tradicija iz Starog Rima do izbora novog poglavara

S obzirom na to da je papa Franja u bolnici zbog obostrane upale pluća i u kritičnom stanju, svet je u visokom stepenu pripravnosti zbog mogućeg događaja – smrti rimskog prvosveštenika.

Papa Franja je prošle godine odobrio da mu se organizuje jednostavna sahrana, bez tajanstvenih obreda koji se obično izvode kada papa umre, piše Politico.

Njegova smrt će odmah pokrenuti pažljivo isplaniran niz događaja, oblikovan vekovima kroz istoriju papa. Neke vatikanske tradicije potiču još iz Starog Rima.

Sve će se završiti izborom novog poglavara Katoličke crkve na veoma neizvesnim izborima, na kojima će se progresivni i konzervativni kardinali boriti za kontrolu nad institucijom koja okuplja milijardu vernika širom sveta.

Smrt

Kardinal kamerlengo tradicionalno mora da potvrdi papinu smrt. Trenutno tu dužnost obavlja irski kardinal Kevin Farrell.

Prema tradiciji, on mora doći u prostoriju gde se nalazi papino telo i pozvati ga po imenu ne bi li ga „probudilo“. Ovo je, zapravo, samo ceremonijalna dužnost jer će do tada lekari već potvrditi smrt standardnim medicinskim metodama. Često se spominje mit da kamerlengo treba lagano da udari papu po glavi srebrnim čekićem, što Vatikan odavno negira.

Kada papa ne odgovori, prema tradiciji, njegov prsten se uništava, što označava kraj njegovog pontifikata, a njegove odaje se zapečaćuju. Kamerlengo zatim obaveštava Kardinalski zbor o papinoj smrti, nakon čega Vatikan tu vest objavljuje svetu.

Period žalosti

Nakon papine smrti sledi devet dana žalosti poznatih kao novendijal, što je izvorno starorimski običaj. Italija obično proglašava i period nacionalne žalosti.

Papino telo će biti blagosloveno, obučeno u papsko odelo i izloženo javnosti u Bazilici svetog Petra, gde će mu odati počast stotine hiljada ljudi, uključujući strane dostojanstvenike i svetske lidere.

Ranije se papino telo izlagalo na povišenom odru katafalku, ali pošto je papa Franja pojednostavio obred sahrane, njegovo telo će biti izloženo u otvorenom sanduku bez preterane pompe i raskoši. Dnevne molitve i mise zadušnice održaće se u bazilici i širom katoličkog sveta.

U prošlosti su pape često balzamovane pre sahrane, a nekima su uklanjani organi. Crkva blizu fontane di Trevi u Rimu čuva srca više od dvadeset papa u mermernim urnama kao svete relikvije, ali se od tog običaja u međuvremenu odustalo.

Istovremeno u Vatikanu nastupa prelazni period nazvan sedisvakancija, što znači "prazna stolica", tokom kojeg Crkvom privremeno upravlja Kardinalski zbor na čelu s kamerlengom, ali ne može donositi važne odluke dok se ne izabere novi papa.

Sahrana

Sahrana pape Franje verovatno će se održati na Trgu svetog Petra četiri do šest dana nakon njegove smrti, što će u Vatikan privući mnoštvo ožalošćenih ljudi. Predvodiće je dekan Kardinalskog zbora, 91-godišnji Italijan Đovani Batista Re.

Pape se tradicionalno sahranjuju u kriptama ispod Bazilike svetog Petra. Tamo je sahranjeno skoro sto papa, uključujući papu Benedikta XVI, Franjinog prethodnika, koji je 2013. godine odstupio sa dužnosti, a umro 2022. godine.

Ipak, papa Franja je u intervjuu iz 2023. rekao da je za svoje poslednje počivalište izabrao rimsku baziliku Svete Marije Velike, jednu od svojih omiljenih crkava, koju je često posećivao. Time će postati prvi papa u poslednjih sto godina koji će biti sahranjen van Vatikana.

Dosadašnje pape su sahranjivane u tri sanduka: od čempresa, cinka i brijesta, složenih jedan u drugi. Međutim, papa Franja je naredio da bude sahranjen u jednom sanduku od drveta i cinka.

U sanduku pape Benedikta XVI nalazili su se i novčići iskovani tokom njegovog pontifikata, kao i metalna cev u kojoj je bio papirni svitak poznat kao rogito, dokument od hiljadu reči koji opisuje njegov život i pontifikat. Papa Franja će verovatno biti sahranjen sa sopstvenim rogitom u kojem će biti detaljno opisan njegov pontifikat.

Konklava

Dva do tri nedelje nakon sahrane, Kardinalski zbor će se okupiti u Sikstinskoj kapeli na konklavi – tajnom izboru novog pape. Teoretski, svaki kršteni muškarac rimokatolik može biti izabran za papu, ali u poslednjih 700 godina papa je uvek biran iz redova Kardinalskog zbora.

Velika većina od 266 papa izabrana tokom istorije bili su Evropljani. Papa Franja, rođen kao Horhe Mario Bergoljo u Argentini, prvi je neeuropski papa u poslednjih 1300 godina.

Kandidati za papu ne vode otvorenu kampanju za izbor. Na dan glasanja Sikstinska kapela, poznata po plafonu koji je oslikao Mikelanđelo, fizički se odvaja od sveta, a kardinali, koji moraju položiti zakletvu o tajnosti, bivaju zaključani u njoj.

Glasati mogu samo kardinali mlađi od 80 godina. Oko 120 njih će tajno glasati za kandidata po sopstvenom izboru, ispisujući njegovo ime na listiću koji će ubaciti u pehar na oltaru.

Ako nijedan kandidat ne dobije potrebnu dvotrećinsku većinu, održava se novi krug glasanja, a tokom dana mogu se održati do četiri kruga. Konklava koja je izabrala papu Franju 2013. trajala je oko 24 sata i pet krugova glasanja, ali proces može potrajati i duže. Konklava iz 13. veka trajala je oko tri godine, dok je u 18. veku trajala četiri meseca.

Kada se listići prebroje, spaljuju se u peći u Sikstinskoj kapeli, koju pre izbora postavljaju vatrogasci Vatikana. U drugoj peći spaljuju se hemikalije koje oslobađaju dimni signal kroz dimnjak – crni dim znači da novi papa nije izabran, dok beli dim označava da jeste.

Novi papa

Nakon što papa bude izabran, predstavnik Kardinalskog zbora izlazi na balkon Bazilike svetog Petra i izgovara čuvenu latinsku rečenicu "Habemus papam", što znači "Imamo Papu".

Novi papa, nakon što izabere papinsko ime i obuče belu reverendu, izlazi na balkon kako bi se prvi put obratio javnosti. Time katolički svet dobija novog poglavara.

Pored određivanja crkvenog učenja i morala, papa ima značajnu diplomatsku i političku moć u svetskoj politici. Često posreduje u globalnim sukobima i predvodi humanitarne inicijative.

Većina papa ostaje na funkciji do smrti. Papa Benedikt XVI. je 2013. godine, u dobi od 85 godina, odstupio sa dužnosti zbog lošeg zdravlja, postavši prvi papa koji je to učinio u poslednjih 600 godina.