Šta se dešava u Nepalu? Varnicu zapalili snimci luksuznog života dece političara, gore zgrade institucija i političkih partija

Bilans do sada: najmanje 22 mrtvih i skoro 200 povređenih.

Zašto su izbili protesti u Nepalu?

Nemiri su počeli nakon što je vlada prošle nedelje odlučila da zabrani 26 društvenih mreža - uključujući Fejsbuk, Instagram i WhatsApp - zato što navodno nisu ispunile obavezu registracije kod Ministarstva za komunikacije i informacione tehnologije.

Kritičari su zabranu ocenili kao pokušaj da se uguši borba protiv korupcije i sloboda govora. Iako je mera povučena već u ponedeljak, ona je samo pokrenula dublje nezadovoljstvo mladih generacija.

Kako su protesti prerasli u nasilje?

Hiljade demonstranata, uglavnom mladih koji se identifikuju kao „Generacija Z“, izašlo je na ulice Katmandua i drugih gradova. Policija je koristila suzavac, vodene topove, gumene i prave metke, dok su demonstranti probili ogradu parlamenta i zapalili zgradu zakonodavnog doma, sedište vladajuće partije i dom bivšeg premijera Šera Bahadura Deube.

U sukobima je poginulo 22 ljudi, a gotovo 200 je povređeno. Među povređenima ima i onih sa prostrelnim ranama.

Ko sada vodi Nepal posle ostavke premijera?

Ostavkom premijera Olija, Nepal je faktički ostao bez političkog lidera. Vojska Nepala je već raspoređena na ulicama, a njen komandant, general Ašok Radž Sigdel, upozorio je da će „sve bezbednosne institucije preduzeti mere da povrate kontrolu“.

On je istovremeno pozvao na dijalog, ali je nejasno sa kim bi mogao da pregovara, jer protesti nemaju centralnog vođu. Jedini istaknuti političar koji otvoreno podržava demonstrante je gradonačelnik Katmandua, Balena Šah.

Ko su demonstranti i šta traže?

Protesti su predvođeni mladima, naročito studentima i učenicima, koji zahtevaju dve stvari:

• trajno ukidanje zabrane društvenih mreža (što se već dogodilo)


• kraj sistemske korupcije

„Želimo kraj korupcije u Nepalu“, rekla je devetnaestogodišnja studentkinja Binu KC za BBC.

„Političari obećavaju jedno, a nikada ne ispunjavaju“.

Šta znače slogani #NepoKids i #NepoBaby?

Poseban simbol protesta postali su slogani #NepoBaby i #NepoKids, koji označavaju privilegovanu decu političara. Viralni snimci njihove raskoši - luksuznih automobila, putovanja i brendirane odeće - izazvali su ogorčenje među mladima koji se bore s nezaposlenošću i siromaštvom.

Za demonstrante, to je oličenje korupcije i društvene nejednakosti.

Zašto je Nepal politički nestabilan?

Nepal ima dugu istoriju političke nestabilnosti. Od 2008. godine do danas smenjivalo se čak 14 vlada, a nijedna nije završila pun petogodišnji mandat.

• 1951. – Srušen režim Rana i uvedena parlamentarna demokratija.


• 1961–1990. – Kralj Mahendra uvodi autoritarni sistem „Pančajat“. Posle protesta 1990. vraćen je višepartijski sistem.


• 1996–2006. – Maoistička pobuna prerasta u građanski rat u kojem gine više od 17.000 ljudi.


• 2006–2008. – Protesti dovode do ukidanja monarhije i proglašenja republike.


• 2015. – Usvaja se novi ustav.


• 2015–2024. – KP Šarma Oli četiri puta dolazi na mesto premijera, ali nijedna vlada ne opstaje do kraja mandata.

Nepal je već prolazio kroz krvave nemire – 2006. poginulo je 18 ljudi tokom protesta protiv kralja, a ove godine u martu zabeleženi su novi sukobi pristalica monarhije i policije.

Šta može da se dogodi dalje?

Iako je premijer podneo ostavku, potpuno je neizvesno da li će se protesti time smiriti. Veliki deo učesnika na ulicama sada ne traži samo promenu na vrhu vlasti, već i raspuštanje cele vlade, pa čak i raspisivanje novih izbora. Takav scenario mogao bi da izazove dodatnu destabilizaciju u zemlji koja je i bez toga godinama potresana političkom nestabilnošću.

Analitičari upozoravaju da, ukoliko vlast ne ponudi suštinske i dugoročne reforme, Nepal može zapasti u još dublju institucionalnu i društvenu krizu. Građani su izgubili poverenje u političku elitu.

S druge strane, mladi jasno poručuju da neće odustati od borbe protiv korupcije i zloupotrebe moći. Za mnoge od njih, ovo je prva velika politička borba u životu i oni je vide kao pitanje sopstvene budućnosti u zemlji. Upravo ta energija i istrajnost demonstranata čini da je teško predvideti brz ili lak izlaz iz trenutne krize.