Šta se desilo u Černobilju i kolika je zapravo opasnost od radijacije?

Napad se dogodio 14. februara. Ukrajina je za udar optužila Rusiju, dok je Kremlj negirao odgovornost. Udar je izazvao požar na omotaču, a deo unutrašnje vodonepropusne membrane u izolaciji je goreo i tinjao gotovo tri nedelje. Vatrogasne ekipe su, u alpinističkoj opremi, morale da probijaju dodatne otvore u spoljnom sloju kako bi locirale žarišta i ubacivale vodu u konstrukciju. Rupe od drona i intervencija na terenu privremeno su zakrpljene, ali trajno rešenje još nije nađeno.

Nema porasta radijacije – ali rizik ostaje

I pored oštećenja, IAEA i ukrajinske službe naglašavaju da nivoi radijacije izvan kompleksa nisu porasli. Merenja pokazuju da je stanje spolja „normalno u odnosu na period pre februarskog udara“, što su potvrdili i nezavisni nadzorni timovi agencije.

Stručnjaci, međutim, upozoravaju da je problem više dugoročne prirode. NSC je zamišljen kao poslednja linija odbrane koja sprečava da radioaktivne čestice, posebno prašina, dođu u kontakt sa spoljnim okruženjem. „Ako bi se unutar skloništa desio događaj koji podigne radioaktivni materijal u prostor NSC-a, sada, postoji mogućnost da radijacija izađe“, upozorio je Šon Berni, nuklearni stručnjak Grinpisa koji godinama prati situaciju u Ukrajini. Istovremeno dodaje da trenutni rizik nije dramatičan.

Sličan stav izneo je i profesor Džim Smit sa Univerziteta u Portsmutu, stručnjak za posledice černobiljske katastrofe: najveća opasnost ne leži u trenutnom curenju radijacije, već u mogućnosti da se, usled oštećenja omotača, jednog dana podigne i rasprši radioaktivna prašina. „Rizik je mali“, kaže Smit, jer se prašina i dalje nalazi u debelom betonskom sarkofagu ispod NSC-a.

Šta je zapravo Novi bezbednosni oklop

NSC je monumentalna, lukom oblikovana čelična hala koja prekriva ruševine reaktora broj 4 i stari sovjetski sarkofag izgrađen nakon eksplozije 1986. godine. Reč je o najvećoj pokretnoj kopnenoj konstrukciji na svetu – visokoj kao fudbalski teren i teškoj poput bojnog broda. Projekat je finansiran doprinosima više od 45 zemalja i organizacija kroz Fond za zaštitu Černobilja. Radovi su započeli 2010, konstrukcija je dovučena i postavljena 2016. godine, a ceo posao je završen 2019. Ukupna cena procenjuje se na oko 2,1 milijardu evra.

Oklop je projektovan da traje 100 godina i da omogući bezbedno rastavljanje oštećenog reaktora i uklanjanje radioaktivnog otpada, čime bi se Černobilj dugoročno doveo u stabilno stanje. Planirani radovi na demontaži, međutim, ozbiljno su usporeni nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine. U ranim danima rata ruske snage su zauzele postrojenje i zonu oko njega, držale osoblje pod kontrolom i povukle se tek posle nešto više od mesec dana, vraćajući upravljanje ukrajinskim timovima.

IAEA traži veliku obnovu

IAEA ističe da noseće strukture NSC-a i sistemi za nadzor nisu trajno oštećeni, ali da je problem u omotaču i zaptivanju takav da su potrebne ozbiljne popravke. „Ograničene privremene intervencije već su sprovedene na krovu, ali sveobuhvatna i pravovremena obnova je ključna kako bi se sprečilo dalje propadanje i obezbedila dugoročna nuklearna bezbednost“, poručio je direktor agencije Rafael Grosi.

Popravka, međutim, nije jednostavna. Stručnjaci navode da radnici verovatno ne mogu bezbedno da saniraju deo omotača na mestu gde se sada nalazi, zbog nivoa radijacije u zoni rada. Sa druge strane, pomeranje cele strukture, koja je i projektovana kao pokretna, nosi dodatne rizike. Ukrajinski i međunarodni timovi zato traže održiv model obnove koji bi vratio NSC-u punu funkciju bez ugrožavanja ljudi na terenu.

Od katastrofe 1986. do današnjih pretnji

Eksplozija 26. aprila 1986. godine raznela je reaktor broj 4 tadašnje sovjetske elektrane. Radioaktivni oblak proširio se preko Ukrajine, Belorusije, Rusije i velikog dela Evrope. U prvim danima poginulo je više desetina ljudi, dok posledice, uključujući povećanu stopu karcinoma i zdravstvenih problema kod izloženih populacija, i danas opterećuju region. Sovjetske vlasti su tada u žurbi podigle privremeni sarkofag, čiji je projektni vek bio oko 30 godina, pa je NSC i građen kao dugoročno rešenje.

Šira slika – nuklearna bezbednost usred rata

IAEA od decembra pojačano prati ukrajinsku energetsku infrastrukturu, uključujući elektroenergetske podstanice povezane sa nuklearnom bezbednošću. „Te podstanice su apsolutno nezamenjive za obezbeđivanje struje potrebne da se reaktori hlade, ali i za napajanje domaćinstava i industrije“, upozorio je Grosi, podsećajući da rat ne ugrožava samo front, već i kritičnu infrastrukturu koja nosi rizik regionalnih posledica.

Bez panike, ali sa stalnim nadzorom

Zaključak inspektora i stručnjaka je dvostruk: trenutno nema povećanja radijacije izvan Černobilja i nema razloga za paniku, ali je oštećenje NSC-a ozbiljan bezbednosni problem koji može postati opasan ako se ne sanira. Zato se u narednom periodu očekuju tehničke odluke o velikoj obnovi omotača, uz nastavak međunarodnog nadzora.

U međuvremenu, institucije u regionu prate situaciju. Direktorat za nuklearnu sigurnost Srbije saopštio je da na teritoriji Srbije nema povećanja radioaktivnosti i da će javnost biti blagovremeno obaveštavana ukoliko dođe do bilo kakvih promena.

Černobilj tako, gotovo četiri decenije posle nesreće, ostaje mesto gde se tehnika, istorija i geopolitika prepliću – a svako novo oštećenje podseća koliko je krhka bezbednost nuklearnih postrojenja u ratnim uslovima.