Šta je sve Rusija izgubila padom Asada? Putina je Sirija koštala 27 milijardi za devet godina, ali najveći gubitak tek se sprema

Putin je u pobedničkom govoru proglasio pobedu nad neprijateljima Bašara al Asada jednom za svagda.

"Ako teroristi ponovo dignu glave, izvršićemo udare bez presedana", rekao je on govorivši o sirijskoj opoziciji i terorističkoj grupi Islamska država.

Rusija je 2024. godine, zaglavljena u ratu protiv Ukrajine, posmatrala kako sirijski režim pada pred munjevitom dvonedeljnom ofanzivom pobunjenika, piše The Moscow Times. Dok se Sirija kreće ka neizvesnoj budućnosti, Asadov pad nosi značajne političke, vojne i ekonomske troškove za Rusiju, koja već dugo koristi Siriju kao uporište za svoj uticaj na Bliskom istoku.

Politički gubici Rusije nakon pada Asada

Od intervencije u građanskom ratu u Siriji 2015. godine, Rusija se pozicionirala kao ključni posrednik moći na Bliskom istoku.

Moskva je stala uz Asada nakon što su masovni protesti 2011. godine prerasli u građanski rat i ugrozili njegovu vlast. Tokom godina, ruska podrška pomogla je Asadu da povrati veći deo teritorije koju je izgubio od opozicionih snaga i Islamske države, učvršćujući ulogu Moskve kao dominantnog igrača u regionu.

Brzi kolaps Asadovog režima 2024. godine preokrenuo je tu priču.

Iako Putin tek treba da komentariše Asadovo svrgavanje, njegov portparol Dmitrij Peskov priznao je u ponedeljak da je i Moskva iznenađena.

"Ono što se desilo iznenadilo je ceo svet i, u ovom slučaju, mi nismo izuzetak", rekao je Peskov.

"Nesposobnost ili odluka Rusije da ne podrži Asadov režim tokom brze ofanzive pobunjenika širom Sirije takođe će naštetiti kredibilitetu Rusije kao pouzdanog i efikasnog bezbednosnog partnera u celom svetu, što će zauzvrat negativno uticati na Putinovu sposobnost da dobije podršku u željenom multipolarnom svetu", navodi u svojoj analizi Institut za istraživanje rata (ISW).

Nikita Smagin, ekspert za rusku spoljnu politiku na Bliskom istoku, rekao je da nesposobnost Moskve da spase Asada treba posmatrati dugoročnije.

"Ako ne pobedite u građanskom ratu brzim blickrigom, verovatno ćete se zaglaviti u dugotrajnom sukobu, a pre ili kasnije to će dovesti do poraza", rekao je Smagin za Moskov tajms, objašnjavajući situaciju u kojoj se Asad našao.

S obzirom da Asad sada traži utočište u Moskvi, Kremlj tek treba da odluči šta tačno da radi sa snagama koje su sada na vlasti u Siriji, predvođene islamističkim savezom Hajat Tahrir al-Šam (HTS) i krovnom grupom Sirijske nacionalne armije koju podržava Turska. Godinama je Rusija bila na suprotnoj strani i proglasila je HTS terorističkom grupom.

Ipak, čini se da je Kremlj spreman da nastavi sa "normalizacijom" sa HTS-om kako bi održao svoje vojno prisustvo u Siriji, rekao je Smagin.

"Retorika ruskih državnih medija već je počela da se menja. Pobunjenici se sada ne nazivaju teroristima, već naoružanom opozicijom koja je preuzela vlast u Siriji", primetio je Smagin, dodajući da je i ambasada Sirije u Moskvi podigla opozicionu zastavu.

"Proteklih devet godina Rusija je bombardovala ove grupe. Pravo je pitanje da li su one spremne da rade sa Rusijom na duži rok", rekao je Smagin.

Tatjana Stanovaja, viši saradnik u Karnegi Rusija Eurasia Centru, deli sličan stav.

"Sada je ključno pitanje kako će se Moskva prilagoditi novoj realnosti i koliko će imati fleksibilnosti u angažmanu sa novim vladarima Sirije. Ako se propusti trenutak, biće logičnije govoriti o porazu", rekla je Stanovaja.

Vojni gubici Rusije u Siriji

Sirija je takođe bila ključna za rusku vojnu strategiju na Bliskom istoku, gde je bila domaćin dve strateški važne lokacije na sirijskoj obali Sredozemnog mora - vazdušne baze Hmeimim i pomorske baze Tartus, koja igra ključnu ulogu u podršci ruskim pomorskim operacijama u regionu.

Nakon Asadovog svrgavanja, izgleda da se Rusija sprema da povuče svoju vojnu imovinu iz Sirije, navodi ISW. Ruske trupe su takođe navodno zatražile podršku Ankare za njihov bezbedan izlazak iz Sirije, objavio je CNN Turk u nedelju.

Peskov je u ponedeljak rekao da, iako je preuranjeno razgovarati o budućnosti ruskog vojnog prisustva u Siriji, u toku su pregovori sa novim vlastima u Damasku kako bi se osigurala bezbednost ruskog osoblja i imovine.

Eksperti sugerišu da će gubitak baza u Siriji verovatno značajno smanjiti ruski ticaj na Bliskom istoku i poremetiti njenu vojnu logistiku u Africi. Marat Gabidulin, bivši Vagnerov plaćenik koji se borio u Siriji, rekao je za Moskov tajms da je Sirija služila kao ključno čvorište za transport ruskih boraca u Afriku.

"Gubitak baza bi svakako bio nepoželjan za Kremlj u tom smislu. Postoji i pitanje prestiža, koje Rusija često naglašava. Dok je ruska intervencija u Siriji imala za cilj vraćanje njenog statusa velike sile, održavanje vojnog prisustva tamo važno je i iz strateških razloga i za očuvanje prestiža i autoriteta", rekao je Smagin.

Ekonomski gubici - 27,5 milijardi dolara za 9 godina

Ruski ekonomski gubici su bili relativno skromni i spadaju u tri široke kategorije.

Prvi se odnosi na direktne troškove vojne podrške Asadovom režimu od početka ruske intervencije.

Tokom 2015-2016. godine, kada je sirijski sukob bio na vrhuncu, analitičari su procenjivali cenu ruske kampanje na oko 1,5 do 3 milijarde dolara godišnje. Prema analizi istraživačkog centra IHS Jane sa sedištem u Velikoj Britaniji, koju je naručio The Moskov Tajms 2015. godine, troškovi održavanja ruskog vojnog prisustva u Siriji mogli bi da se kreću od 2,4 miliona do 4 miliona dolara dnevno, ili između 880 miliona i 1,46 milijardi dolara godišnje. Ovi troškovi su uključivali rad ratnih aviona, helikoptera i vojnog osoblja.

Blumberg je, pozivajući se na izvore, tvrdio da je Moskva izdvojila 1,2 milijarde dolara za troškove sirijske operacije za celu 2016. godinu. List je takođe citirao procenu istraživačkog centra Kraljevskog ujedinjenog instituta za bezbednost da je stvarna potrošnja Rusije na njenu sirijsku kampanju bila blizu 3 milijarde dolara godišnje, pošto je Moskva odlučila da rasporedi više vojnika u zemlju.

Druga kategorija ruske potrošnje na Siriju je iznos finansijske podrške koju je Moskva možda pružila Asadovom režimu.

Rusija ne objavljuje podatke o svojim zajmoprimcima i njihovom dugu, ali se neke procene mogu napraviti iz alternativnih izvora. Prema procenama Svetske banke, Sirija je Rusiji dugovala 525 miliona dolara od 2022. godine.

Konačno, gubici Rusije uključuju poslovna ulaganja koja ruska država i kompanije mogu napustiti nakon pada Asada.

Za razliku od nekih svojih suseda, Sirija nije posebno bogata fosilnim gorivima - ona čine samo 0,3% dokazanih rezervi nafte na Bliskom istoku (2,5 milijardi barela) i 0,4% dokazanih rezervi prirodnog gasa (0,3 triliona kubnih metara), primetio je analitičar Kiril Rodionov.

Umesto toga, Moskva je prešla na ulaganje u sirijsku mineralnu industriju, koja je napredovala pre građanskog rata, i u njenu infrastrukturu.

Najvažnije, Rusija je 2019. godine rekla da će uložiti 500 miliona dolara u sirijsku luku Tartus, gde je Rusija uspostavila pomorsku bazu. Nije jasno koliko je od ove sume Moskva zapravo potrošila uoči pada Asadovog režima.

Pored toga, strukturama povezanim sa biznismenom Genadijem Timčenkom povezanim s Kremljom je navodno odobren pristup sirijskom rudniku fosfata u blizini grada Palmire. Procenjuje se da Sirija ima značajne rezerve fosfata, koji se koriste u proizvodnji raznih dobara, posebno đubriva.

Međutim, prema izveštaju Fajnenšel tajmsa iz 2019. godine, sirijski režim i Rusija su prodavali fosfat globalnom tržištu iz postojećih zaliha i nisu uložili sopstvene resurse u novo rudarstvo.

Zaista, uprkos uzvišenim najavama velikih projekata, Rusija nije javno potvrdila bilo kakve značajne investicije koje su već napravljene u Siriji.

Ukupno, prema najvelikodušnijim procenama, ruska neuspešna podrška Asadu možda ju je koštala oko 27,5 milijardi dolara tokom devet godina.