Evropska unija poziva na ubrzanje procesa pristupanja Zapadnog Balkana tom bloku i traži od Beograda i Prištine brz napredak u normalizaciji odnosa i da u potpunosti, bez daljih odlaganja ili preduslova, primene postignute sporazume, uključujući sporazum o putu ka normalizaciji odnosa i njegov implementacioni aneks, navodi se u deklaraciji koja je objavljena u sredu, tokom samita lidera EU i Zapadnog Balkana, sa kojom se usaglasila i Srbija, uz jasno istaknute crvene linije.
U deklaraciji se traži se potpuno usklađivanje sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU i napominje da će EU brzo ispitati predloge iznete u Planu rasta za unapređenje ekonomske integracije Zapadnog Balkana sa EU.
Navodi se da EU nastavlja da u potpunosti podržava napore visokog predstavnika EU za spoljnu i bezbednosnu politiku Žozepa Borelja i specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja zapadnog Balkana Miroslava Lajčaka.
Kako se dodaje, EU očekuje „konstruktivan angažman“ Beograda i Prištine „u dobroj veri i duhu kompromisa“ da bi se postigao brz napredak u normalizaciji njihovih odnosa, što je, kako se navodi, kritično važno za sigurnost i stabilnost celog regiona i za osiguranje da dve strane mogu da napreduju na evropskom putu.
„Pozivamo strane da, bez daljih odlaganja i preduslova, potpuno sprovedu Sporazum o putu normalizacije i njegov Aneks za implementaciju, kao i sve prethodne sporazume“, navodi se u deklaraciji.
Kako se dodaje, od Beograda i Prištine se očekuje da nastave da ulažu kontinuirane napore za smirivanje napetostiu skladu sa zahtevima EU i da se uzdrže od jednostranih i nekoordinisanih akcija, koje bi, upozorava se, mogle da dovedu do daljih tenzija i nasilja, kao i retorike koja ne vodi normalizaciji odnosa.
U nacrtu se navodi da je zbog sve komplikovanijeg geografskog okruženja, kojim dominira rat u Ukrajini i koje je snažno obeleženo krizom na Bliskom istoku, ugrožena evropska i globalna bezbednost i da to okruženje pokazuje „važnost jedinstva i svrhe unutar evropske porodice“ i strateškog partnerstva između EU i Zapadnog Balkana kojima se uspostavljaju još bliže veze i bolje integrisana saradnja sa EU, na osnovu zajedničkih principa i vrednosti.
U tekstu se potvrđuje puna i nedvosmislena posvećenost EU perspektivi članstva Zapadnog Balkana u tom bloku i poziva na ubrzanje procesa pridruživanja, na osnovu „kredibilnih reformi partnera, poštenih i strogih uslova i i načela vlastih zasluga, što je u našem uzajamnom interesu“.
EU pozdravlja napredak koji su partneri sa Zapadnog Balkana postigli na svojim putevima ka EU od Samita EU-Zapadni Balkan u Tirani.
„Budućnost Zapadnog Balkana je u našoj Uniji“, poručuje se u deklaraciji.
U dokumentu se napominje da EU ima za cilj da približi Zapadni Balkan EU, pripremajući teren za pristupanje i donoseći konkretne koristi njegovim građanima već tokom procesa proširenja, i navodi da EU, u tu svrhu, namerava da istraži dodatne mere u smeru daljeg napretka ka postepenoj integraciji.
„Nadovezajući se na revidiranu metodologiju, EU podseća na poziv Evropskog saveta da se još unapredi postepena integracija regiona već tokom samog procesa proširenja, i to na reverzibilan način, zasnovan na zaslugama“, navodi se u deklaraciji.
Kako se dodaje, u tom kontekstu nedavna komunikacija EK o novom Planu rasta za Zapadni Balkan ima za cilj da ubrza socio-ekonomsku konvergenciju između Zapadnog Balkana i EU i ohrabruje se region da pojača korak reformi u vezi sa EU i unapredi regionalnu ekonomsku integraciju kroz zajedničko regionalno tržište, na osnovu pravila i standarda EU.
Navodi se da je EU spremna da razmotri predloge iznete u Planu rasta za unapređenje ekonomske integracije Zapadnog Balkana sa EU.
EU primećuje da su izneti predlozi predmet usklađivanja Zapadnog Balkana sa jedinstvenim tržištem EU i otvaranja relevatnih sektora i područja svim njegovim susedima, u skladu sa zajedničkim regionalnim tržištem, dok se istovremeno potpuno čuvaju integritet jedinstvenog tržišta EU i jednaki uslovi za sve.
EU ističe da je potrebno da se partneri sa Zapadnog Balkana opredele za inkluzivnu regionalnnu saradnju i jačanje dobrosusedskih odnosa, uključujući sa državama članicama EU.
Pozdravlja se odlučnost partnera sa Zapadnog Balkana da poštuju središnje evropske vrednosti i principe i da se prema njima obavežu, u skladu sa međunarodnim pravom.
Naglašava se i potreba za trajnim i nepovratnim reformskim postignućima u oblasti vladavine prava, funkcionisanja demokratskih institucija, ekonomije i reforme javne uprave.
„Zajednička vizija budućnosti uključuje zajedničke vrednosti i zajedničku odgovornost. Dok produbljujemo našu saradnju sa partnerima, ponovo apelujemo na njih da ostvare brz i stalan napredak ka potpunom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU (ZSBP), uključujući u pogledu restriktivniih mera, i da deluju u skladu sa time“, navodi se u deklaraciji.
Pohvaljuju se partneri sa Zapadnog Balkana koji, kako se ocenjuje, već pokazuju svoju stratešku posvećenost time što se u potpunosti uklađuju sa ZSBP i ohrabruju oni koji to nisu uradili da slede njihov primer.
Ističe se i važnost poboljšanog sprovođenja restriktivnih mera i sprečavanja njihovog zaobilaženja.
Ukazuje se i da je EU i dalje najbliži partner regiona, glavni investitor i trgovinski partner, kao i glavni donator.
Napominje se da je EU posvećena ubrzavanju i daljem produbljivanju svog političkog angažmana u vezi sa politikama na Zapadnom Balkanu.
Ističe se i da je EU odlučna da dodatno ojača saradnju sa regionom kada su posredi ključna bezbednosna i odbrambena pitanja, uključujući na operativnom nivou.
POGLEDAJTE JOŠ:
Navodi se i da će EU nastaviti da unapređuje kolektivnu sajber bezbednost u saradnji sa Zapadnim Balkanom i poručuje da će EU uveliko pojačati rad sa partnerima na, kako se navodi, suzbijanju „lažnih ruskih diskursa i dezinformacija“ o ratu Rusije u Ukrajini.
U deklaraciji se pozdravlja činjenica da su se partneri sa Zapadnog Balkana usaglasili sa navedenim tačkama.
Predsednica Vlade Ana Brnabić uložila je rezervu na deklaraciju EU „Samit EU-Zapadni Balkan, Brisel 13. decembar 2023.“, štiteći interese Republike Srbije, a u rezervi je jasno stavila do znanja da Kosovo i Metohija ostaje integralni deo Republike Srbije u skladu sa Rezolucijom 1244 UN, saopštila je Vlada Srbije
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare