Širi se misteriozna groznica lenjivaca za koju nema leka: Virus oropuš odneo prve žrtve

Već je izazvao više od 8.000 slučajeva bolesti – često poznate po svom nadimku „groznica lenjivaca“ – u pet zemalja tokom prvih sedam meseci 2024. Virus je takođe nedavno izazvao smrt dve žene u Brazilu i potencijalnu smrt dvoje nerođene dece.

Brzi porast slučajeva oropuša, koji se širi ujedom insekata, naveo je Centre za kontrolu i prevenciju bolesti Sjedinjenih Država (CDC) da izdaju zdravstveno upozorenje lekarima u SAD. Prvi slučajevi virusa u Evropi otkriveni su u junu i julu 2024. kod putnika koji su bili zaraženi tokom posete Brazilu i Kubi, piše BBC.
Šta je ovaj misteriozni virus, odakle je došao i zašto izaziva zabrinutost?

Šta je oropuš virus?

Oropuš je virus endemski za region Amazona u Južnoj Americi koji se širi ugrizom insekata.
Virus izaziva grozničavu bolest kod ljudi, ali se takođe nalazi i kod brojnih životinja, uključujući lenjivce, po kojima je i nazvan "groznica lenjivca" i majmune kao što su marmozeti, zajedno sa nizom različitih insekata. Glavni divlji domaćin virusa tek treba da bude identifikovan.

Virus je dobio ime po selu u kojem je zabeležen prvi slučaj. Godine 1955. virus je izolovan iz krvi grozničavog 24-godišnjeg šumskog radnika u zajednici Vega de Oropouche na Trinidadu i Tobagu.

Kako se virus širi?

Oropuš se prenosi kada osobu ili životinju ugrizu insekti koji nose virus. Smatra se da se najčešće širi preko vrste mušica veličine igle culicoides paraensis, koje su rasprostranjene u velikim delovima Severne i Južne Amerike. Ali virus se takođe može širiti ujedima komaraca culek kuinkuefasciatus i ochlerotatus serratus.
Direktan prenos virusa sa čoveka na čoveka nije primećen.
Jednom kad se nađe u krvotoku može brzo da se širi po telu i može da pređe krvno-moždanu barijeru da bi ušao u centralni nervni sistem. Čini se da se posebno akumulira u mozgu i jetri.

U izveštaju Ministarstva zdravlja Brazila navodi se da dokazi ukazuju da zaražene trudnice mogu da prenesu virus njihovim fetusima.

Još nema dokaza o uticaju ovog virusa na trudnoću i plod, ali se oni istražuju.

Šta je dovelo do najnovijih izbijanja?

Krajem 2023. godine, velike epidemije su počele da se javljaju u basenu Amazona, gde je virus već bio endemičan, i u novim oblastima Južne Amerike. U junu 2024, Kuba je potvrdila slučajeve virusa.
U periodu od 1. januara do 20. jula 2024. Svetska zdravstvena organizacija je zabeležila 8.078 slučajeva oropuša. Većina – 7.284, uključujući dva smrtna slučaja – bila je u Brazilu, pri čemu je Bolivija zabeležila 356, Peru je prijavio 290, Kolumbija 74 i Kuba 74.

Službenike javnog zdravstva najviše zabrinjava to što se sve veći broj slučajeva sada javlja u neamazonskim područjima, a oni su dokumentovani u 10 država izvan regiona Amazona u Brazilu, kao i na Kubi.

Nedavna neobjavljena analiza virusa koji stoji iza najnovijih izbijanja sugeriše da je njegov genetski kod prošao kroz neke promene koje su dovele do efikasnijeg umnožavanja u ćelijama zaraženih pojedinaca. To znači da virus mnogo više da se reprodukuje kada inficira ćeliju.

Ovo ne samo da bi omogućilo virusu da potencijalno izazove težu bolest kod zaraženih osoba, već i povećava šanse da ujed insekata pokupi virus prilikom hranjenja i prenese ga dalje.
Iako sposobnost virusa da se sakrije unutar imunih ćelija znači da može ostati relativno skriven od odbrambenog sistema tela, postoje neki znaci da je virus otporniji na imuni odgovor ljudi koji su prethodno bili zaraženi oropušom.
Naučnici takođe veruju da povećani urbani razvoj u oblastima koje su nekada bile šume takođe može igrati ulogu u novim epidemijama. Oni kažu da efekti klimatskih promena povećavaju broj oblasti u kojima insekti koji šire virus mogu da žive, što znači da će virus verovatno nastaviti da se širi izvan svog istorijskog dometa u Južnoj Americi.

Koji su simptomi oropuš groznice?

OROV može da izazove bolesti kao i grip, slične denga groznici.

Svetska zdravstvena organizacija je sačinila spisak simptoma: iznenadna visoka temperatura, glavobolja, bol u očnoj duplji, ukočenost ili bol u zglobovima, groznica, mučnina, povraćanje.
U većini slučajeva ovi simptomi traju između pet i sedam dana.

Međutim, američki centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) kažu da se kod do 60 odsto pacijenata simptomi ponovo javljaju nekoliko dana ili čak nedelja kasnije.

Slični simptomi se beleže i kod pojave recidiva.

Nije jasno šta uzrokuje recidiv - ili se ista infekcija ponovo aktivira ili se ponovo zaraze ljudi koji žive u područjima gde ima mnogo insekata koji prenose virus.

Koliko je smrtonosna oropuš groznica?

U Brazilu su 25. jula zabeležena prva dva smrtna slučaja od oropuš groznice.

To su bile dve žene u dvadesetim godinama, za koje lekari kažu da nisu imale nikakvih zdravstvenih tegoba.

Ministarstvo zdravlja Brazila upozorilo je da virus takođe može da uzrokuje oštećenja na mozgu kod beba koje se zaraze u materici.

Ministarstvo je zabeležilo četiri slučaja mikrocefalije, neurološke bolesti koja uzrokuje prerano srastanje lobanje zbog čega se mozak nedovoljno razvije - koja se često povezuje sa zika virusom - kod novorođenčadi zaraženih majki.

Slučaj jedne mrtvorođene bebe je takođe možda bio povezan sa oropuš groznicom.

Ali naučnici su saglasni da je potrebno sprovesti dodatna istraživanja pre nego što se potvrde moguće posledice po plod tokom trudnoće.

Druge moguće ozbiljne komplikacije su encefalitis, akutno zapaljenje mozga, i meningitis, upala zaštitnih membrana koje obavijaju mozak i kičmenu moždinu.

Međutim, dva smrtna slučaja koje je zabeležilo Ministarstvo zdravlja Brazila su jedini do sada.

Postoji mogućnost da je propušteno da se ubeleže mogući smrtni ishodi među više od 500.000 dijagnostikovanih slučajeva zaraze ovim virusom tokom nekoliko decenija, ili da su neki smrtni ishodi pogrešno pripisani posledicama denga groznice.

Koje vrste lečenja su dostupne?

Ne postoje posebni lekovi za lečenje ovog virusa.

Tekst u naučnom medicinskom časopisu Lansetu klasifikuje epidemije oropuš groznice kao „novu pretnju zdravlju u svetu" i upozorava na nedostatak istraživanja o novim načinima lečenja.

Ministarstvo zdravlja Brazila kaže da „pacijenti moraju da se odmaraju i leče simptome pod medicinskim nadzorom".

Lekari mogu da preporuče određene lekove za ublažavanje simptoma, kao na primer groznice, bola i mučnine.

Svi zaraženi takođe treba da nastave da koriste sredstava protiv ujeda insekata, kako bi smanjili verovatnoću ujeda insekata koji bi potom mogli da prenesu virus na druge ljude.

Da li može da se spreči zaražavanje virusom?

Ne postoje vakcine protiv ove infekcije.

Najbolji način zaštite od ovog virusa je izbegavanje ujeda mušica i komaraca.