7
Donald Tramp je ponovo izabran za predsednika, i to kao osuđenik koji čeka izricanje kazne u svom slučaju o „tajnoj novčanoj isplati“ u Njujorku, a i dalje se bori da spreči krivično gonjenje u drugim državnim i federalnim slučajevima.
Ovakva situacija je bez presedana: nikada ranije kriminalno optuženi kandidat nije bio izabran na najvišu funkciju u zemlji, baš kao što nikada pre bivši predsednik nije bio krivično optužen. Tramp je više puta izjavio da planira da otpusti specijalnog tužioca Džeka Smita i okonča federalne procese protiv sebe zbog pokušaja da poništi rezultate predsedničkih izbora iz 2020. i zbog nepropisnog rukovanja poverljivim dokumentima.
„Izgleda da je bila ispravna strategija agresivno odlagati ove procese što je duže moguće,“ kaže Džesika Levinson, profesorka ustavnog prava sa Pravnog fakulteta Lojola.
U međuvremenu, sudija u Njujorku planira da izrekne kaznu bivšem predsedniku krajem ovog meseca, nakon što je odložio presudu pre izbora da ne bi uticao na njihov ishod. Ipak, Trampovi advokati sada planiraju da zatraže od sudije dodatno odlaganje, budući da je njihov klijent sada izabrani predsednik.
PROČITAJTE JOŠ:
Tramp se očekuje na sudu u Njujorku 26. novembra, kada će mu biti izrečena presuda za raniju osudu po 34 tačke za falsifikovanje poslovnih dokumenata radi prikrivanja isplate glumici filmova za odrasle Stormi Daniels tokom kampanje 2016. godine (Tramp negira aferu sa Daniels).
Ipak, postavlja se pitanje da li će presuda uopšte biti izrečena. Trampovi advokati sada planiraju da pokušaju da potpuno obustave izricanje kazne. Očekuje se da će u narednim danima predati zahtev u kome tvrde da Tramp, kao izabrani predsednik, treba da uživa iste ustavne zaštite kao i aktuelni predsednik, čime bi bio zaštićen od bilo kakvih državnih postupaka.
Sudija Merčan je najavio da će do 12. novembra doneti odluku o tome da li će poništiti Trampovu presudu zbog odluke Vrhovnog suda ove godine koja predsedniku garantuje određeni imunitet. Ako Merčan odluči da poništi presudu, sve optužbe će biti odbačene, a Tramp neće biti osuđen. U slučaju da sudija odluči da zadrži presudu, Trampovi advokati će zatražiti dodatno odlaganje da bi uložili žalbu.
Ako se presuda ipak izrekne, Tramp može biti osuđen na najviše četiri godine zatvora, iako sudija nije obavezan da mu izrekne zatvorsku kaznu – može mu biti izrečena uslovna kazna, kućni pritvor, rad u zajednici ili novčana kazna. Situaciju dodatno komplikuje činjenica da Tramp treba da stupi na funkciju 20. januara 2025. godine, a njegovi advokati verovatno će koristiti ustavna pitanja kako bi osporili mogućnost da državni sudija osudi izabranog predsednika, što bi ovaj slučaj moglo da odloži godinama.
Budući da je ovo slučaj na državnom nivou, Tramp neće moći da pomiluje sam sebe kada preuzme funkciju.
Pobeda na izborima najviše će uticati na dva federalna krivična procesa koja je protiv Trampa pokrenuo Smit u Vašingtonu i na Floridi. Tramp je od samog početka strategijom odlaganja pokušavao da procesi traju do posle izbora, kako bi mogao da otpusti Smita ako ponovo bude izabran, čime bi ti slučajevi bili obustavljeni.
U oktobru je Tramp izjavio da će odmah preduzeti takav korak. „Oh, to je vrlo jednostavno. Vrlo jednostavno,“ rekao je Tramp kada su ga pitali da li bi „pomilovao sebe“ ili „otpustio Džeka Smita“ ako bude izabran.
Očekuje se da razgovori između Smita i Ministarstva pravde potraju nekoliko dana.
Izvesna sudbina Trampovog slučaja u Džordžiji zavisi od toga da li će tužiteljka okruga Fulton Fani Vilis biti diskvalifikovana iz procesa zbog ranije veze sa kolegom tužiocem. Ako joj bude dozvoljeno da nastavi proces, slučaj će verovatno biti ugrožen sada kada je Tramp izabran.
Slučaj protiv Trampa zbog pokušaja da preokrene rezultate predsedničkih izbora iz 2020. je u zastoju dok apelacioni sud odlučuje da li da diskvalifikuje Vilis, a odluka se ne očekuje pre 2025. Ako Vilis bude isključena, izvori kažu da će verovatno drugi tužilac teško preuzeti slučaj, čime bi on bio odbačen.
Bivši predsednik se i dalje suočava sa mnogim građanskim tužbama, uključujući tužbe povezane sa napadom na Kapitol 6. januara 2021, dve tužbe za klevetu novinarke E. Džin Karol, i slučaj građanske prevare koju je podnela državna tužiteljka Njujorka, gde je Trampu naloženo da plati skoro 454 miliona dolara odštete.
Više građanskih slučajeva protiv Trampa moglo bi se nastaviti dok bude služio drugi mandat, s obzirom na to da je Vrhovni sud 1997. odlučio da predsednici ne mogu koristiti imunitet kako bi izbegli građanske procese dok su na funkciji.
BONUS VIDEO: Šta povratak Trampa donosi Americi, šta znači za ratove, a šta za Balkan i Srbiju?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
