0
Danas se u SAD održavaju međuizbori u kojima će se direktno suočiti Demokrate, stranka aktuelnog predsednika Džozefa Bajdena i Republikanci, stranka čiji je član njegov prethodnik Donald Tramp. Iako se ne radi o opštim izborima - američki birači odlučuju o odnosu snaga u američkom Kongresu i guvernerima država - ovi izbori značajni su iz nekoliko razloga. Pre svega oslikaće političku situaciju uoči nadolazećih predsedničkih izbora 2024. godine, ali i zbog toga što bi u slučaju pobede Republikanaca SAD mogle da očekuju velike promene.
Pre svega, takav ishod mogao bi da ubrza povratak Trampa na predsedničku funkciju. Bivši predsednik je nagovestio da namerava da se ponovo kandiduje i mogao bi da iskoristi ovo „poluvreme“ kao svoju odskočnu dasku. Pretpostavlja se da će ako Republikanci prođu dobro, Tramp preuzeti sve zasluge i objaviti kandidaturu oko 14. novembra i odmah krenuti u snažnu izbornu kampanju.
Zatim, pobeda bi im omogućila da preoblikuju sudski sistem i time utiču na zakone. Pre svega, mogli bi da izmene izborni zakon kojim se reguliše posmatranje izbora i tako dodatno olakšaju povratak Trampa u slučaju eventualne pobede na predsedničkim izborima.
Tektonske promene ne bi zaobišle ni međunarodne odnose, a očekuje se da bi to prvobitno značilo uskraćivanje pomoći Ukrajini, jer su zastupnici Trampove partije već otvoreno govorili protiv paketa pomoći koje SAD šalju Ukrajini.
Na kraju, ne bi bio pošteđen ni sam Bajden. Republikanci su već najavili da će odmah zatražiti istragu o poslovima sa inostranstvom predsednikovog sina Hantera Bajdena, a moglo bi se očekivati i da postave pitanje šta je predsednik znao i da li je ikada imao finansijsku korist od toga.
Takođe, objavili su dokument na 1.050 stranica u kojem dokazuju politizaciju FBI-a i nameravaju da detaljno istraže poslovanje ovog tela, kao odmazdu za istragu FBI o Trampu. I na kraju, u najgorem scenariju po Bajdena, sve bi moglo da rezultira potpunim prevratom – odnosno njegovim impičmentom.
Podsetimo, ako Predstavnički dom odobri barem jedan od članova impičmenta, predsednik je tehnički impičovan (opozvan) i celi proces stupa u nadležnost Senata. Predstavnički dom onda imenuje članove Kongresa da deluju kao tužioci. Odluka Senata je konačna i ne postoji pravo na žalbu. A, ako bi glavna struja u oba tela bili Republikanci, jasno je kakav bi bio ishod.
Poslednje projekcije pokazuju da je ovakav scenario itekako moguć. Naime, trenutno Republikanci imaju tesnu prednost nad Demokratama.
Oni uživaju 49 odsto podrške, dok njihovi suparnici Demokrate imaju procenat manje – 48 odsto.Tri odsto glasača je još uvek neodlučno.
Tih tri odsto glasova bi upravo i moglo da odluči o tome ko će odneti pobedu. Naime, sistem ovih izbora funkcioniše tako što se glasovi prikupljaju danima pre samog kraja izbornog procesa.
Do sada je, prema podacima istraživanja koje prenosi Vašington post, glasalo 80 odsto glasača koji čine glasačku bazu Republikanaca i 74 odsto onih koji verno glasaju za Demokrate.
Naravno, eventualni preokret zavisio bi od toga iz koje savezne države ti ljudi dolaze i koliko ona ima glasova u ukupnom zbiru.
Pročitajte još:
Ipak, projekcije pokazuju da će se na kraju jedino promeniti procenat podrške Republikancima, i to za jedan odsto gore – na 50 procenata podrške.
Kada je reč o prevođenju glasova u mandate situacija je sledeća: Od 435 mesta u Predstavničkom domu, obe stranke uglavnom su sigurne, dok bi bitka mogla da se vodi za 30 mandata. Ključne će biti Pensilvanija, Kalifornija, Ohajo i Severna Karolina.
Kada je reč o Senatu, deluje da bi četiri od 35 mandata mogla da pripadnu i republikancima i demokratama. Ključna bitka vodiće se u Nevadi, Arizoni, Džordžiji i Pensilvaniji.
BONUS VIDEO Malverzacije na lokalnim izborima u Crnoj Gori
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
