Spremaju se masovna otpuštanja u Gaspromu

Predlog dolazi u trenutku kada se Gasprom suočava sa oštrim padom u poslovanju tokom rata, jer je trgovina gasom sa Evropom — koja je nekada bila njegovo primarno tržište — doživela kolaps nakon ruske invazije na Ukrajinu. Tokom 2023. godine, Gasprom je zabeležio prvi godišnji neto gubitak od 1999. godine.

Jelena Iljuhina, zamenica predsednika upravnog odbora Gasproma, istakla je u pismu Mileru od 23. decembra da je broj menadžera u sedištu kompanije u Sankt Peterburgu porastao na više od 4.100 ljudi u poslednje dve decenije.

Prema pismu, koje je objavio lokalni medij 47news.ru, troškovi plata u sedištu Gasproma prelaze 50 milijardi rubalja (486 miliona dolara). Iljuhina je predložila smanjenje broja menadžera na 2.500 i zatražila da se predlozi za „optimizaciju“ dostave Mileru do 15. februara.

Zamenik predsednika Gasproma Sergej Kuprijanov potvrdio je autentičnost pisma za Forbes Russia, ali je odbio da pruži dodatne komentare.

Još uvek nije jasno da li će Miler odobriti predložena otpuštanja.

Akcije Gasproma su prošlog meseca pale na najniži nivo u poslednjih 16 godina, samo nekoliko nedelja pre nego što je istekao sporazum koji je omogućavao transport ruskog gasa ka Evropi preko Ukrajine.

Američko Ministarstvo finansija objavilo je u petak uvođenje sveobuhvatnih novih sankcija protiv ruskog energetskog sektora, uključujući naftne gigante Gasprom Njeft (SIBN.MM) i Surgutneftegas (SNGS.MM), s ciljem ograničavanja sposobnosti Moskve da finansira rat u Ukrajini.

Sankcije takođe obuhvataju više od 180 tankera, desetine trgovaca naftom, pružalaca usluga u naftnim poljima, osiguravajućih kompanija i energetskih zvaničnika. Sekundarnim sankcijama je obuhvaćena i kompanija NIS.