Crnogorska policija je sprovela veliku akciju na teritoriji Podgorice, tokom koje je više ljudi uhapšeno zbog sumnje da su odavali informacije ruskoj obaveštajnoj službi. Jedan od njih navodno je i službenik državne administracije, a čitava akcija sprovedena je u saradnji sa međunarodnim obaveštajnim službama. Ovo nije prvi put da se Crna Gora nalazi da na meti tajnih službi Rusije, a nekoliko je razloga koji objašnjavaju povezanost ove dve zemlje.
U okviru akcije pripadnika Agencije za nacionalnu bezbednost (ANB), Specijalnog državnog tužilaštva (SDT) i Specijalnog policijskog odeljenja (SPO) izvršeni su pretresi na više lokacija u Podgorici i okolini tokom koji su pronađeni predmeti „od interesa za istragu“. Akciju hapšenja izveli su pripadnici Sektora za brobu protiv kriminala.
Imajući u vidu da je ovo krivično delo u nadežnosti Agencije za nacionalnu bezbednosti, njeni članovi su i rukovodili složenom operacijom na teritorii Podgorice.
Tokom akcije uhapšeno je više osoba koje se sumnjiče da su odavale informacije ruskim obaveštajnim službama. Jedna od uhapšenih osoba je, prema podacima ANB, više od decenije radila za rusku službu i deo je šire grupe čiji su članovi poznati ANB.
Pored toga, navodno je u pitanju službenik državne administracije. Današnja akcija je tek početak aktivnosti na otkrivanju saradnika stranih obaveštajnih službi.
Portparol SDT-a, specijalni tužilac Vukas Radonjić kazao je da je na zahtev SDT, a po naredbi Višeg suda, policija izvršila pretresanje stanova i drugih prostorija više građana, „zbog osnova sumnje da su učinjena krivična dela stvaranje kriminalne organizacije i špijunaža“.
Tehnički ministar javne uprave Maraš Dukaj kazao je nedavno da je Crna Gora već duži period izložena novoj seriji organizovanih sajber napada na Vladinu informatičku infrastrukturu.
Primarna meta je struktura državnih organa, a Maraš ističe da su stručnjaci resora na čijem je čelu pravovremeno preduzeli odbrambene mere.
„Iako su trenutno iz bezbednosnih razloga određeni servisi privremeno isključeni, sigurnost naloga građana i privrednih subjekata ni njihovi podaci nisu ni na koji način ugroženi“, poručio je Dukaj građanima.
Ovi napadi su, istakao je ministar javne uprave, umnogome nalik onima iz 2015. i 2016. godine, a crnogorske vlasti su o tome informisale i međunarodne partnere.
Zbog učestalih sajber napada najviše su ispaštale javne nabavke u Crnoj Gori. Zaustavljeni su državni tenderi, samim tim otežan je rad pojedinih institucija. Iz Ministarstva finansija, međutim, poručuju da se o novčanim gubicima još ne može govoriti.
Crna Gora se 8. aprila pridružila zemljama koje su i formalno uvele sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu. Samo dan ranije, crnogorsko Ministarstvo spoljnih poslova je proteralo četvoro diplomata ambasade Rusije u Crnoj Gori.
Ovim odlukama, Crna Gora je uskladila svoju politiku sa stavovima Evropske unije, ali i izazvala bes ruske strane.
Saradnja najveće i najmanje slovenske države nekada je bila „istorijsko prijateljskea“, ali je Crna Gora u martu 2022. zvanično postala „neprijateljska zemlja Rusije“.
Pored činjenice da Crnu Goru i Rusiju spaja pravoslavna vera, pripadnost slovenskim narodima i nekada bliski politički odnosi, ipak su ekonomske veze uvek bile najjače.
Ruski oligarh Oleg Deripaska, čiju je vilu u Vašingtonu FBI nedavno pretresao, godinama je poslovao u susednoj Crnoj Gori.
Pored opšte poznatog bliskog odnosa sa Vladimirom Putinom, Deripaska je uspeo da privuče svetsku pažnju učešćem u brojnim aferama. Tako je prvo postao poznat zbog braka sa Polinom Jumaševom, unukom bivšeg predsednika Rusije Borisa Jeljcina i ćerkom Valentina Jumaševa, Jeljcinovog zeta i bliskog savetnika.
Crna Gora je privukla pažnju Deripaske ranih 2000. godina. On je osnovao Kombinat aluminijuma, koji je bio zadužen za proizvodnju polovine crnogorskog izvoza.
Kako je retko kad uspevao da odoli prilici da se umeša u političku delatnost, od 2005. godine podržava nezavisnost Crne Gore. Kao vid pomoći crnogorskim vlastima ponudio je i svoje savetnike, među kojima je Pol Manafort.
Tako je Crna Gora postala ključna lokacija saradnje Manaforta i Deripaske.
Ipak, ljubav Crne Gore i Deripaske prekinuta je kada su kompanije u vlasništvu ruskog oligarha pokrenule arbitražne postupke protiv države. One traže obeštećenje u vrednosti od više stotina miliona evra zbog propale investicije u Kombinatu aluminijuma. U tri arbitražna postupa sud je presudio u korist Crne Gore, a Deripaska je lično pokrenuo poslednji postupak pred arbitražnim sudom u Hagu.
BONUS VIDEO Dritan Abazović opleo po Nenadu Čanku: Taj će sve da uradi za 500 evra